Spomenik srednjevekovnom srpskom vladaru Stefanu Nemanji, visok 23 metra i težak 68 tona, svečano je otkriven u sredu uveče na Savskom trgu u centru Beograda.
Okupljenima kod spomenika obratili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik.
Vučić je ocenio da je mesto na kojem se otkriva spomenik "često izazivalo stid kod mnogih te je bilo neuređeno i prljavo i predstavljalo sramotu za grad".
On je rekao i da spomenik predstavlja Stefana Nemanju kao "odlučnog vladara" koji drži mač u desnoj ruci, a Hilandarsku povelju u levoj.
"Od njega pa do danas smo državotvorni narod. Tim mačem pravio je i gradio, zatim čuvao Srbiju", ocenio je on dodajući da svečana ceremonija nije samo čin otkrivanja spomenika, već "čin polaganja računa o sebi i svom identitetu".
"Spomenik je pre svega priča o nama, ko smo bili, gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i šta hoćemo da budemo"; naveo je predsednik.
Otkriven spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu
Dodik: Republika Srpska zagledana u Srbiju
Pored predsednika Srbije, okupljenima se obratio i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), Milorad Dodik koji je rekao da “svaki dan nalazi dovoljno razloga i ponosa što pripada srpskom narodu”.
“Danas sam posebno ponosan što sa vama delim veličanstveni trenutak u kojem Srbija, Beograd i svi Srbi odaju poštu velikom ujedinitelju srpskog naroda Stefanu Nemanji. Srbi su davno naučili da bez države nema slobode ", rekao je Dodik.
Poručuje da je današnja Srbija sve naprednija i jača da je Republika Srpska zagledana u Srbiju.
Okupljanje uprkos epidemiološkim merama
Svečanosti na Savskom trgu prisustvovali su i premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Svečano otkrivanje spomenika organizovano je uprkos epidemiološkim merama koje su i dalje na snazi i zabrani okupljanja više od pet osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Spomenik - postament srpskom županu Stefanu Nemanji delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova i beogradskog arhitekte Petra Arsića. Delovi postamenta dopremljeni su u Srbiju iz Rusije a postavljanje spomenika počelo je 15. avgusta 2020.
Smešten je na Savskom trgu ispred zgrade nekadašnje Železničke stanice i u blizini stambeno poslovnog kompleksa u izgradnji Beograd na vodi.
Spomenik prikazuje Stefana Nemanju sa mačem u desnoj i Hilandarskom poveljom u levoj ruci. Umesto na uobičajenom postamentu, Stefan Nemanja stoji na napuklom vizantijskom šlemu koji se na četiri kraka oslanja na zemlju iz kojeg se pomalja vladarsko žezlo.
Prema rečima autora spomenika, postament „pokazuje kontinuitet srpske kulture koja se rodila iz vizantijske“. Unutrašnjost šlema biće dostupna građanima, i u njoj će biti prikazana istorija dinastije Nemanjić.
Od najave izgradnje, ovaj projekat prate brojne kontroverze i kritike stručne javnosti zbog vizuelnog, ideološkog koncepta, simbolike, mesta izgradnje, veličine, ali i zbog finansija. Naime, vlasti Beograda do sada nisu saopštile koliko je novca uloženo u izgradnju spomenika a ceo projekat proglasila je poslovnom tajnom.
Iako su zvaničnici Beograda ranije najavili da će cena biti saopštena javnosti do 2023. godine, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je u sredu, uoči svečanog otkrivanja spomenika, da cena nije objavljena „jer tako nije želeo vajar“ te da će se znati, kako je rekao, čim on da dozvolu.
„Cena spomenika nije nikakva tajna. Zahtev vajara je bio da se cena spomenika ne otkrije“, rekao je Vesić za Radio-televiziju Srbije i dodao da prema zakonu vajar ima prava da to traži.
Televizija N1 je 27. decembra objavila da je došla do dokumenata sa carine u kojima je prikazano da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd krajem jula meseca, sa delovima spomenika koji je plaćen devet miliona evra, a koji su umesto radnika iz Srbije postavljali ruski radnici.
Polemika oko mača – mač ili ruski krst
Danima uoči svečanog otkrivanja spomenika u javnosti se intenzivirala rasprava o detaljima i rešenjima simbola spomenika. Postavilo se pitanje zbog čega Stefan Nemanja u ruci drži mač a ne krst kako je to prvobitnim projektom bilo predviđeno.
Najpre je razloge o promeni objasnio član Odbora i Žirija za podizanje spomenika Sima Avramović.
„Skulptura koju smo dobili na konkursu je imala je ruski krst sa jednom prečagom koja je pod pravim uglom i onom jednom malo dijagonalno i onda smo se razmišljali da li je to pravi simbol srpskog pravoslavlja“, rekao je Avramović u ponedeljak, 25. januara za Radio-televiziju Srbije (RTS) i dodao da to nije bila jedina dilema i razlog da se krst zameni mačem.
„Pojavila se tema i da li je Nemanja ovde kao osnivač srpske državnosti ili duhovnosti. Sigurno je i jednog i drugog. Ipak je prevagnula ova ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom. Država se stvara mačem“, rekao je Avramović.
Nešto drugačije objašnjenje u sredu je dao i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić komentarom na svom Fejsbuk profilu (Facebook).
“Zašto Stefan Nemanja na spomeniku na Savskom trgu, poput Isusa Hrista u manastiru Visoki Dečani, drži mač u ruci? Zato što je taj Hristov mač simbol istine – duhovni mač istine kojim su Nemanjići trasirali srpski istorijski put u kome nema kompromisa sa lažima”, napisao je Vesić.
On je dodao da mač u rukama Stefana Nemanje “nije osvajački mač, jer Svetosavlje nije osvajačka vera niti ideologija“.
„To je duhovni mač istine koja i dan danas smeta onima koji su protiv Svetog Save, Simeona Nemanje, srpskog pravoslavlja i Srpske crkve”, napisao je zamenik gradonačelnika.
Protest na drugom kraju grada
Dva sata uoči početka svečanosti otkrivanja spomenika, na drugom kraju centra grada, Društvo za održivu budućnost „Koraci“ organizovalo je protestno okupljanje.
Više desetina građana okupilo se na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu nezadovoljno kompletnim projektom izgradnje spomenika.
Okupljenima su se obratili umetnik i pisac Dejan Atanacković, istoričarka umetnosti i aktivistkinja Aida Ćorović i istoričarka umetnosti Irina Subotić.
“Ovo što vidimo nije nikakav spomenik Stefanu Nemanji. To je sve suprotno od onoga što je naša tradicija i naša kultura. Onaj ko je do sada ušao makar u jednu građevinu iz tog perioda, zna da Nemanja nikad nije prikazan ovako ”, poručila je Aida Ćorović okupljenim građanima.
Organizatori protesta podsetili su da postavljanje spomenika od početka prate brojne kontroverze i protivljenje stručne javnosti.
Ujedno podsećaju i da građani Beograda i Srbije i dalje ne znaju „koliko su platili postavljanje megalomanskog spomenika koji svojim izgledom i veličinom odudara od istorijske, arhitektonske i urbanističke celine ovog dela Beograda“.