Dostupni linkovi

Spomenik Stefanu Nemanji: Mit o 'staroj slavi i zlatnom dobu'


Izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, Beograd (14. decembar)

Spomenik srednjevekovnom vladaru Stefanu Nemanji u okviru projekta „Beograd na vodi“ predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da obnovi mitove „o staroj slavi i zlatnom dobu“ – jedan je od zaključaka onlajn diskusije „Izgradnja nacionalnog ponosa“.

Postavljanje spomenika visokog 23 metra u blizini nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, privodi se kraju. Prema rečima gradskih čelnika, radovi bi trebalo da se završe početkom 2021. godine.

Deo stručnjaka iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa kritikovao je izgled novog beogradskog obeležja, nazivajući da „estetski promašenim“. Uporedo, pokrenuta je peticija zbog njegovog „neprimerenog i rogobatnog izgleda“, a gradska vlast je odbacila kritike, uz ocenu da su ideološke.

'Prikrivanje nedostataka'

Profesor istorije umetnosti i član inicijative Ne davimo Beograd Branislav Dimitrijević izjavio je na onlajn diskusiji da je spomenik Stefanu Nemanji „zamena za nedostatak“. Odnosno, da vlast njegovom veličinom želi da prikrije činjenicu da Beograd „više nema železničku stanicu, do svih drugih infrastrukturnih problema“.

Spomenik prekomerne veličine o kojem „ne znamo ni koliko košta ni šta tačno tu radi“, prema rečima Dimitrijevića, predstavlja „akt korupcije i nasilja u javnom prostoru“.

Stefan Nemanja 23 metra visine uskoro u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:27 0:00

Dimitrijević je podsetio da je grupa intelektualaca pokušavala da dođe do podatka koliko je spomenik koštao, ali da do sada gradska vlast nije saopštila iznos, kao i da je proces izbora idejnog rešenja ruskog umetnika Aleksandra Rukavišnjikova pratila netransparentnost.

Dimitrijević ističe da spomenik te veličine, uz negovanje kulture sećanja koja bi trebalo da „izgradi“ nacionalni identitet, „nije samo fenomen ovoga društva, niti ove vlasti“.

„U prethodnoj garnituri je taj fenomen započeo… Kad se to dogodilo naš javni prostor više nije bio naš, već privatna prćija donosilaca odluka i Stefan Nemanja je samo šlag na torti“, mišljenje je Dimitrijevića.

Spomenik srednjevekovnom vladaru, ocenjuje Dimitrijević, prikriva i deo istorije „koji nam je jako problematičan i ulogu Srbije u ratovima devedesetih“.

Spomenik Stefanu Nemanji 'porastao' za 13 metara
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:05 0:00

Mitovi o 'zlatnom dobu'

„U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova“, ocena je organizatora diskusije, nevladinog Fonda za humanitarno pravo.

Prema rečima vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Filipa Ejdusa, iza postavljanja spomenika kriju se mitovi o „obnovi stare slave i zlatnog doba“.

On je istakao da je u pozadini spomenika „politika sećanja i identiteta“, koja je u funkciji „sadašnjih potreba i legitimisanja aktuelnog političkog poretka“.

„Ovim spomenikom se nastavlja kultivisanje sećanja na srednji vek, za stvaranje srpske države“, rekao je Ejdus, uz podsećanje da su se u Srbiji i u 19. veku „pozivali na srednjevekovnu slavu, Dušanovo carstvo i Kosovski boj“, sa ciljem da se uspostavi „transgeneracijski kontinuitet“.

Izborom Stefana Nemanje, kao ličnosti u čiju se čast podiže spomenik, vlast se je uložila „očigledan napor da se ne povezuje sa kosovskim mitom, ili sa ekspanzionističkom politikom čije je oličenje car Dušan“, te da je tako „minimiziran prostor za interpretaciju domaćoj i stranoj javnosti koja bi videla spomenik kao simbol ekspanzionizma“ – ocena je Ejdusa.

Ali, Stefan Nemanja, kako je istakao Ejdus, pojačava „osnivački mit“, iako su postojale srpske države i pre Nemanjića, uz akcentovanje mita „o novom zlatnom dobu u kojem najbolje stvari tek dolaze“ – čime vlast želi da povuče paralelu sa sadašnjim režimom.

Veza spomenika sa Kosovom

Postdoktorantkinja na Univerzitetu u Beču i koordinatorka programa memorijalizacije u Fondu za humanitarno pravo Jelena Đureinović napomenula je da je inicijativu za podizanje spomenika pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojstvu građanina, te je u takvom postupku videla „autoritarni način odlučivanja“.

Ona je primetila i tendenciju „ignorisanja i brisanja svega što ne odgovara slavnoj slici srpske prošlosti“ i „brutalne intervencije u kulturi sećanja“ koju pokazuje sadašnja vlast u Srbiji.

„Pokazuje da se ne radi samo o tom spomeniku, samo o toj ličnosti i srednjem veku. Pored kulta vladara, veze države sa Srpskom pravoslavnom crkvom, romantičnog shvatanje srednjeg veka, ovo je više vezano za sećanje na skoriju prošlost, populizam koji odlikuje zvaničnu politiku sećanja“, rekla je Đureinović.

Đureinović je naglasila i da je odlika „autoritarnih demokratija“ i populista „vraćanje ponosa naciji“ koji je navodno „oduzet od strane nekoga, konstruisanih neprijatelja, pa je država bila primorana da se stidi svoje prošlosti“.

„Imamo Stefana Nemanju koji je kao bio zaboravljan pa se ispravlja nepravda, što nije istina, ali to nije jedina neistina u narativima sećanja“, rekla je Đureinović.

Rekla je da je vlast kritike na račun spomenika ocenjivala kao „napad na srpski identitet“, što se dešava i kada deo javnosti ukazuje na činjenice o ulozi Srbije u ratovima devedesetih godina.

Rekla je da bi od podizanja spomenika Stefanu Nemanji trebalo da postoje mnogo važnije i hitnije stvari, kada je reč o spomeničkoj kulturi – te da su jedan od primera masovne grobnice u Srbiji gde su pokopane albanske žrtve ratnih zločina na Kosovu.

„Nijedna masovna grobnica nije obeležena, niti je postojala zvanična komemoracija na tim prostorima“, rekla je Đurainović.

„Iako te dve stvari naizgled nemaju veze jedna sa drugom, novi spomenik koji je država sagradila i uložila velika sredstva, u stvari govori o onim spomenicima kojih nema, a treba da ih bude“, napomenula je.

'Projekat - Skoplje 2014.'

Projekat „Skoplje 2014.“ nije samo transformisao centralni deo glavnog grada Severne Makedonije, već i redefinisao nacionalni identitet kroz mnoštvo novih spomenika – ocenili su organizatori onlajn diskusije, uz podsećanje da je taj projekat koštao gotovo pola milijarde evra.

Profesor socijalne antropologije na Univerzitetu svetog Ćirila i Metodija u Skoplju Goran Janev da glavni grad Severne Makedonije dugo trpi „namerne i kontrolisane promene koje ga razobličuju“.

„Sa projektom „Skoplje 2014.“ izgubili smo mogućnost gledanja šta se dešava sa gradom, toliko se gradi da je totalno narušena mogućnost življenja u gradu. Iako su svi govorili o „Skoplju 2014.“ kao nacionalističkom projektu nama se dešava i nešto što se naziva - akumulacija kapitala sa disaproprijacijom javnog prostora“, istakao je on.

Prema rečima Janeva, postavljanjem spomenika u centru Skoplja, tadašnja vlast je napravila i „simboličku podelu“ na makedonski i albanski nacionalni prostor u glavnom gradu.

„Oni su ustoličili taj etnokratski projekat sa simboličkom materijalizacijom u centru grada…Ono što se nama dešavalo, da smo mi kao građanstvo uskraćeni za pravo vladanja nad javnim prostorom… Nije bilo javne rasprave, etnokratski vlastodršci uspeli su da sprovedu to što su sproveli“, rekao je Janev.

Janev je dodao i da je samo jedan spomenik u okviru projekta „Skoplje 2014.“ uklonjen nakon smene desno populističke partije VMRO-DPMNE sa vlasti, te da svi ostali spomenici u centru grada stoje, kao i da su se mogle čuti najave da se postavi novi posvećen Majci Terezi.

Pre spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, najveći figuralni spomenik u Srbiji bio je u Valjevu i posvećen je narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Stjepanu Filipoviću. Međutim, taj spomenik nije postavljen u centru grada, već na brdu Vidrak iznad Valjeva.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG