U cilju da zaobiđe najteži paket sankcija na naftu koji su uvele zapadne zemlje, Rusija je kupila veliki broj starih tankera kako bi nastavila isporuke nafte koja ostaje njen glavni izvor prihoda i ključ za finansiranje invazije na Ukrajinu.
Ipak, iako je Moskva ove godine u potaji kupila možda i više od 100 tankera, i dalje neće imati dovoljno brodova da prkoseći sankcijama održi sadašnji nivo izvoza nafte, pišu svetski mediji.
Nova ograničenja za rusku naftu
Sa stupanjem na snagu najvećeg paketa sankcija na rusku naftu 5. decembra, ostaje neizvesno koliki će biti njihov uticaj, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Posle meseci planiranja i pregovora, zvaničnici Evropske unije (EU) i Grupe sedam (G7) industrijski razvijenih zemalja u petak, 2. decembra, postigli su dogovor o ograničavanju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu.
Usled tih mera, svako ko želi da za trgovinu ruskom naftom koristi usluge kompanija iz EU, moraće da plati tu ili nižu cenu, ukazuje Blumberg i ističe da to posebno važi za evropske tankere, ali i za osiguravajuće kompanije.
- EU će ograničiti najvišu cijenu ruske nafte na 60 dolara za barel
- Rusija kaže da neće prihvatiti ograničenje cijene svoje nafte
Ipak, ostaje veliki broj neodgovorenih pitanja koja će odrediti uticaj kaznenih mera na tržište nafte, uključujući, kako navodi Blumberg, dubinu neevropskih tržišta osiguranja, želju vlasnika tankera da učestvuju u trgovini nafte s Rusijom, i koliko će efikasno biti primenjivano dogovoreno ograničenje na cenu ruske nafte.
Kad je reč o osiguranju, za evropske kompanije postoji alternativa, poput ruske osiguravajuće kompanije. Međutim, ukazuje Blumberg, kapacitet ruskog tržišta osiguranja je mali u poređenju s tradicionalnim evropskim tržištem.
Rekordne cene za tankere namenjene otpadu
Drugi problem u zaobilaženju sankcija ciljanih na ranjivost ruske energetske industrije su brodovi kojima bi ta nafta trebalo da se prevozi do kupaca, pošto Rusija zavisi od stranih tankera. Sankcije su već sputale rusku državnu brodsku kompaniju koja je morala da proda desetak tankera kako bi sprečila da budu zaplenjeni na Zapadu.
Sada, da li će najveći svetski izvoznik sirove nafte uspeti da zaobiđe teške sankcije zavisi od brodova koji nisu povezani sa Zapadom, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Brodske kompanije ove godine su već kupile desetine polovnih naftnih tankera, plaćajući rekordne cene za brodove koji mogu ploviti ledenim morima. Razlog tih kupovina, piše američki list pozivajući se na osobe upoznate s tim poslovima, jeste plasman ruske nafte na tržište posle uvođenja najtežih sankcija ruskoj energetskoj industriji.
Sektor tankera podeljen je, kako navodi Volstrit džurnal, na dva dela. Jedan deo radi sa zapadnim naftnim kompanijama, bankama i osiguravačima, dok drugi, neformalno poznat kao "flota u senci", ne posluje sa zapadnim kompanijama, što omogućava trgovinu s Iranom, Venecuelom i sve više s Rusijom, najvećim svetskim izvoznikom sirovog i rafinisanog goriva.
Veličina i agilnost te flote u senci odrediće da li će ruski predsednik Vladimir Putin uspeti da održi priliv prihoda od nafte koja ostaje žila kucavica ruske ekonomije i ključ za finansiranje rata u Ukrajini pošto je Moskva praktično prekinula prodaju gasa Evropi.
Funkcionisanje tankera iz senke bi takođe moglo da ima veliki uticaj na to da li će cene nafte rasti u narednim mesecima, jer ako prodaja ruske nafte bude smanjena usled nedostatka tankera, cene bi mogle da skoče na globalnom nivou.
Svetska flota u senci je već povećana kada su SAD pooštrile sankcije Iranu 2012, navodi list i ističe da ne postoji jedinstvena definicija šta brod čini delom flote u senci. Neki tankeri menjaju zastave, neki isključuju predajnike ili šalju lažne signale, neki pretovaraju naftu na moru. Takođe se mogu prefarbati ime broda, falsifikovati dokumenta i zamaskirati kontrola nad brodom kroz slojeve vlasničkih i upravljačkih firmi, a neki tankeri plove bez osiguranja.
Ove godine, kažu ljudi iz industrije tankera na koje se poziva Volstrit džurnal, brodske kompanije su preplavljene ponudama za stare tankere koje dolaze od brokera koje se raspituju za malo poznate kompanije sa sedištem u Dubaiju ili Kini. Usled toga, cene za brodove koji bi inače bili poslati na otpad, dostigle su rekordne nivoe – na primer, tanker star 22 godine koji je prošle godine procenjen na 17 miliona dolara, ove godine je prodat za 32 miliona dolara.
Međutim, analitičari ocenjuju, da čak i da je Rusija od početka rata kupila sve stare tankere na tržištu, Moskvi će i dalje nedostajati brodovi za prevoz nafte. U zavisnosti od brzine tankera i vremenskih prilika, Rusija bi mogla da ostane bez kapaciteta za prevoz 1,5 miliona barela dnevno, dok je u poslednje vreme izvozila oko 7,8 miliona barela dnevno.
S druge strane, tankeri iz flote u senci možda neće moći toliko efikasno da prenose naftu, pošto su stariji brodovi sporiji, dok bi lokalne vlasti u uskim grlima, kao što su Bosfor i Suecki kanal, mogle da zadrže one koji nemaju osiguranje.
Ruska 'flota u senci'
Rusija je potajno prikupila flotu od više od 100 zastarelih tankera kako bi zaobišla zapadna ograničenja na prodaju ruske nafte posle invazije na Ukrajinu, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times) pozivajući se na brodske brokere i analitičare.
Broker kompanija Braimer (Braemar) procenjuje da je Rusija ove godine nabavila više od 100 brodova, direktnim ili indirektnim kupovinama, dok energetska konsultantska kuća Ristad (Rystad) navodi da je Rusija dodala 103 tankera u 2022. kupovinom i preusmeravanjem brodova koji su opsluživali Iran i Venecuelu.
Trgovci u naftnom sektoru kažu da će flota u senci smanjiti uticaj kaznenih mera Zapada, ali da ga neće potpuno eliminisati, ukazuje britanski list, dodajući da će Rusija biti svakako odsečena od velikog dela globalne tankerske flote, jer će osiguravajućim kompanijama poput Lojda (Lloyd's) iz Londona biti zabranjeno da pokrivaju brodove koji prevoze rusku naftu osim ako nije prodata po ograničenoj ceni.
EU je saopštila da će se svaki tanker koji ne plovi pod zastavom EU, a za koji se utvrdi da je prekršio ograničenje, suočiti sa zabranom korišćenja usluga zapadnih kompanija na 90 dana, mada ne i s doživotnom zabranom kako je prvobitno predloženo. Ublažavanje je tražila Grčka čiji vlasnici tankera imaju veliku ulogu u isporuci ruske nafte, kao i SAD koje su pokušale da obezbede da mere ne budu prekomeran pritisak na globalnu ekonomiju.
Time bi neke kompanije mogle da se opredele da prihvate rizik privremene zabrane, ako je cena isporuke dovoljno velika. Međutim, Moskva poručuje da neće prodavati naftu zemljama koje sprovode meru ograničenja cena, čime bi svoju novu flotu u senci koristila za isporuke u zemlje poput Indije, Kine i Turske koje su najveći kupci njene nafte otkad je Evropa smanjila snabdevanje iz Rusije.
Šef ruske državne banke VTB Andrej Kostin izgleda da je potvrdio kupovinu tankera kada je u oktobru rekao da zemlja treba da potroši 16,2 milijarde dolara za "proširenje flote tankera", dok je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak u martu je rekao da će Rusija pojačati svoje "lance snabdevanja" za naftu.
Ipak, i dalje se očekuje da će se Rusija suočiti s manjkom tankera i u prvim mesecima 2023. mogla bi da se pomuči da održi nivo izvoza, kažu analitičari za Fajnenšl tajms, dodajući da bi manjak mogao da se poveća kada se u februaru zabrana EU proširi na ruska rafinisana goriva – Rusiji će tada biti potrebno još više tankera pošto će svako putovanje biti duže.
Facebook Forum