Kada je šef ruske kompanije koja proizvodi traktora krenuo na put od 370 kilometara do Moskovskog ekonomskog foruma početkom ovog meseca, nameravao je skrene pažnju na svoju kompaniju oštrim kritikama državne vlasti.
Internetom se onda proširio video snimak na kojem Vladimir Boglajev kaže da se od 1990-ih ne seća kada su oni na pozicijama moći "toliko aktivno" diskreditovali sebe.
"Ljudi na vrhu su potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću na terenu, u ekonomiji", rekao je on.
Izjava Boglajeva na događaju održanom 7. i 8. aprila možda ne bi bili toliko značajni bez konteksta u kojem je izneta.
U zemlji u kojoj je javno neslaganje s vlastima retko i često strogo kažnjavano, posebno otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu 2022, poslednjih nedelja je bilo niza kritičkih javnih izjava u vezi s posrnulom ekonomijom i ograničavanjem interneta.
"Iako svaki pojedinačni čin kritike može delovati irelevantno, zajedno su značajni", napisala je Tatjana Stanovaja iz Karnegi Rusko-Evrazijskog centra 21. aprila, misleći na nezadovoljstvo zbog ograničavanja onlajn aktivnosti.
"Da upotrebimo medicinsku analogiju: manji i teško objašnjivi simptomi mogu biti prolazna neprijatnost – ili znak bolesti opasne po život", dodala je ona.
Vrlo malo ovih kritika je usmereno lično na predsednika Vladimira Putina i gotovo nijedna ne izražava protivljenje ratu u Ukrajini – mada je jedan dugogodišnji Putinov pristalica iznenada predsednika nazvao "ratnim zločincem" i brzo završio u psihijatrijskoj bolnici na mesec dana, dok se proratni blogeri žale da se rat ne vodi efikasno.
Neki analitičari, poput Stanovaje, sugerisali su da spor oko interneta otkriva zakulisnu bitku između struktura u i oko Federalne službe bezbednosti (FSB) s jedne strane i poslovnih ili ekonomskih interesa, uključujući i one u vladi, s druge strane. Drugim rečima, bitku između rivalskih grupa koje su obe lojalne Putinu.
Ako je tako, Putin je nagovestio na čijoj je strani u izjavi 23. aprila kada je pomenuo "probleme s padom interneta" u velikim gradovima.
"Ako je ovo povezano s operacijama za sprečavanje terorističkih napada... bezbednost će uvek biti prioritet", rekao je on, čitajući beleške tokom video konferencije s visokim zvaničnicima. Državne vlasti su navele da su ograničenja potrebna za zaštitu od ukrajinskih napada dronova.
Istovremeno, Putin je oprezno priznao da ti prekidi izazivaju uznemirenost među Rusima, pozivajući zvaničnike da pronađu rešenja i osiguraju funkcionisanje vitalnih usluga.
'Ekonomija se urušava'
Poslednji ekonomski podaci pokazuju na ono na šta je Boglajev ciljao, s obzirom na to da se ruski bruto domaći proizvod (BDP) smanjio za 1,8 odsto u januaru i februaru. To je ujedno i u pozadini otpora prema ograničavanjima interneta koja su teško pogodila mnoga preduzeća.
"Ekonomija se urušava. To znači da neće biti investicija, radnih mesta i profita. Prema procenama ruske državne agencije za statistiku, profit je takođe pao za 30 odsto na početku ove godine – rekordan pad od početka rata s Ukrajinom", rekao je 22. aprila za Ruski servis RSE nezavisni ekonomista Vladislav Žukovski.
"Kompanije više nemaju novca – čak ni u vojno-industrijskom sektoru – da plaćaju više kako bi privukle radnike u namenske fabrike za proizvodnju tenkova, granata i drugog oružja. Ove godine situacija će biti mnogo gora", dodao je on.
Boglajev, čija kompanija proizvodi rezervne delove za metalurški, mašinski i petrohemijski sektor, kao i traktore, i ranije je istupao. Na primer, u septembru prošle godine odbacio je sugestije da je Rusija uspela da diverzifikuje svoju ekonomiju kako bi je oslobodila zavisnosti od izvoza fosilnih goriva.
On nije usamljen glas.
Među ostalim govornicima u Moskvi bio je i Robert Nigmatulin iz Ruske akademije nauka, koji je žalio na gubitak radnih mesta u teškoj industriji.
"Možemo li da investiramo u zemlju s ovakvim rukovodstvom? Ne možete voditi ekonomiju na ovaj način. Moramo reći predsedniku", rekao je on.
Oligarh Oleg Deripaska u martu je uzburkao javnost napadom na Centralnu banku, pozivajući njene ekonomiste da se "urazume" i smanje kamatne stope.
Sam Putin je, usred mračnih ekonomskih pokazatelja, prošle nedelje skrenuo krivicu na one ispod sebe, ali je u govoru prenošenom na televiziji bacio mrežu šire, uputivši kritiku svojim najvišim ekonomskim zvaničnicima i savetnicima, uključujući premijera Mihaila Mišustina i šeficu Centralne banke Elviru Nabiulinu.
'Vremenska mašina' za povratak u SSSR
Ironija je u tome što su ograničenja interneta, koja su deo nastojanja da se uguši nezadovoljstvo u javnosti, istovremeno dovela do njegovog podsticanja.
Mere su uključivale prekide mobilnog interneta, blokiranje popularne aplikacije za društvene mreže Telegram i korake koji sprečavaju ljude da koriste VPN-ove (virtuelne privatne mreže) da bi zaobišli postojeća ograničenja i pristupili stvarima kao što je Instagram.
To očigledno takođe ima ogroman ekonomski uticaj, ne samo na banalne interakcije u e-trgovini poput rezervisanja taksija, dostave obroka ili kupovine. Takođe snažno pogađa influensere, a kritika koju je iznela ruska Instagram zvezda Viktorija Bonja možda je bila dosad najuticajnija.
Njen onlajn video fokusirao se na eklektičnu mešavinu pitanja koja su uključivala onlajn ograničenja, ali su obuhvatala i poplave u Dagestanu, zagađenje na obali Crnog mora i klanje stoke u Sibiru.
Obraćajući se direktno Putinu, ona je u videu izbegla da ga krivi za nepopularne mere, ali je izgleda sugerisala da je njegovo autoritarno vođstvo deo problema. I video je prikupio oko 20 miliona pregleda.
"Vladimire Vladimiroviču, plaše vas se. Narod vas se plaši; blogeri, umetnici vas se plaše; guverneri vas se plaše. A vi ste predsednik naše zemlje. Ne mislim da bi trebalo da vas se plašimo", rekla je Bonja.
Ona je kasnije pojasnila da Putin ima njenu podršku, pre nego što je ušla u ogorčenu svađu s prokremljovskim TV voditeljem Vladimirom Solovjovim, koji ju je nazvao "bludnicom" s "prljavim jezikom".
Aiza, još jedna influenserka, rekla je svojim pratiocima, kojih ima četiri miliona, da Rusija pati od "mrtvog novinarstva, mrtvog pravosuđa (i) mrtvog humora – pošto se šale strogo kažnjavaju u našoj zemlji". Usled sve većih kontroverzi, kasnije je obrisala objavu.
Glumac Ivan Ohlobistin, koji je ranije pozivao da se ruska invazija +na Ukrajinu proglasi "svetim ratom", takođe se oglasio.
"Digitalna ograničenja su ogromna greška. Prvo, ne možete zaista ništa 'ograničiti' (živimo u 21. veku)", napisao je u objavi, gde drugde no na Telegramu. "Ako želite da nas vratite u SSSR, moraćete da napravite mašinu vremena."
Ruski sociolog Dmitrij Dubrovski koji živi u Pragu rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da je Bonja postala "neočekivana portparolka dela društva u čije ime, obično, niko ne govori: zabrinutih običnih ljudi... koji ne žele da imaju ikakve veze s politikom".
U svakom slučaju, porast kritika dolazi u vreme kada Putinova popularnost opada i pred parlamentarne izbore na jesen. Ti izbori neće biti ni slobodni ni pošteni, ako je suditi po pređašnjim. Ipak, Dobrovski je rekao da očekuje da će odgovor Kremlja biti ublažavanje internet ograničenja.
"To će se sigurno desiti pre izbora. Mogla bi biti privremena mera. Ali mislim da će pokušati da ublaže ograničenja, posebno u vezi s Telegramom", dodao je on.
Bez obzira na to koliko bi to bilo efikasno, to je nešto za šta Kremlj ima moć da uradi. Rešavanje duboko ukorenjenih ekonomskih problema Rusije može biti tvrđi orah.