Piše: Andy Heil
Blizu pola miliona umrlih. Skoro devet miliona potvrđenih zaraza. I za milijarde ljudi širom sveta poremećen skoro svaki aspekt života dok se čeka na medicinsko otkriće za zaustavljanje COVID-19.
Ali, mimo direktnih ljudskih žrtava korona virusa koji se pojavio krajem prošle godine i pokrenuo pandemiju, ekonomski troškovi su gotovo podjednako zapanjujući.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je u svojoj poslednjoj ekonomskoj proceni da očekuje da se svetska privreda ove godine smanji za najmanje šest odsto ili za 7,6 odsto, ako "dođe do drugog širenja zaraze u većini ekonomija krajem ove godine".
OECD predviđa stopu nezaposlenosti između 9,2 i 10 odsto ili do 360 miliona ljudi od ukupne radne snage od 3,6 milijarde ljudi.
Međunarodna organizacija rada (ILO) upozorila je da je još 1,6 milijardi ljudi u neformalnoj ekonomiji u opasnosti da im budu "uništena sredstva za življenje" usled oštrog smanjenja radnog vremena.
Nacionalne privrede mogle bi biti međunarodni "pečvork" (pachwork), ali je nesporna razmera posledica COVID-19 na globalnu ekonomiju.
Više prihoda će biti "izgubljeno" do kraja sledeće godine nego u bilom kom trenutku u prošlom veku van ratnih vremena, kažu ekonomisti.
Devedeset četiri odsto radnika u svetu radi u zemljama koje su primenile neku vrste zatvaranja prošlog meseca, a više od jedne na šest mladih osoba širom sveta prestalo je da radi od početka pandemije, navodi ILO.
A neka od najugroženijih i nerazvijenih mesta – tržišta i ekonomije u razvoju – prvi put zajedno imaju pad posle više od pola veka.
"Prvi put od Velike depresije, i napredne i razvojne tržišne ekonomije biće u recesiji 2020. godine", upozorila je prošle nedelje Gita Gopinat (Gopinath) iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Ekonomska slika je turobna čak i među najbogatijim na svetu, dok vlade, političari i stručnjaci pokušavaju da prođu kroz razornu krizu javnog zdravlja koja je pored broja umrlih, već potrošila tri hiljade milijardi dolara bogatstva i vrednosti, i dovela u pitanje budućnost celih ekonomskih sektora.
Međutim, mnoge zemlje s ograničenim ekonomskim mogućnostima, često s krutim političkim sistemima i preprekama za pristup finansijskim tržištima suočavaju se s još većim izazovima od problema u zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države i članice evrozone.
Sve ipak žele da preokrenu svoje privede.
Razna slova
S toliko mnogo zemalja koje se otvaraju kako bi ograničile ekonomsku štetu uprkos postojećim zdravstvenim rizicima – što se obično opisuje kao druga od tri verovatne faze pandemije, posle mera ograničenja i pre medicinskog rešenja poput vakcine – veliki deo nedavne rasprave usredsredio se na moguću brzinu i snagu nacionalnih oporavka.
Ekonomisti su dodali nekoliko slova poznatom obrascu "V" za opis mogućeg grafikona BDP-a posle naglih, strmih padova u ekonomskoj proizvodnji koje su doneli virus i mere ograničenja za borbu protiv njegovog širenja.
"Većina ljudi vidi oporavak u obliku slova V, ali mi mislimo da će se zaustaviti na pola puta", rekla je glavna ekonomistkinja OECD-a Lorens Bun (Laurence Boone).
'V'
Mnogi su se nadali da će brz oporavak na prethodne ekonomske nivoe ličiti na poznati grafikon u "V obliku".
Kod "V grafikona" proizvodnja pada s poslovične litice, ali skače do svojih pređašnjih nivoa skoro odmah posle ukidanja ograničenja, zatvaranja i fizičkog distanciranja. Oporavak je potpun, iako je izgubljena potrošnja upravo to: zauvek nestala.
'U'
Tako bi izgledao ekonomski oporavak ako bi se poremećaji i zastoji produžili na duže vreme, sa stagniranjem aktivnosti. "U grafikon" sugeriše da su mnogi oblici privredne aktivnosti pauzirani, da zaposlenost ostaje privremeno ispod nivoa pre COVID-19, a aktivnosti poput izlazaka u restorane i putovanja nisu u punom zamahu. Ali takođe sugeriše da bi oporavak mogao biti brz pošto se uklone pritisci poput fizičkog distanciranja i zatvaranja, a ljudi se vrate na svoje poslove.
Najkijev 'svuš'
U ovom scenariju, stagnacija "U grafikona" se tromo menja u oporavak, ali tokom dužeg perioda.
Poput pruge "svuš" proizvođača sportske opreme Najki (Nike), BDP se na kraju vraća tamo gde je bio.
'Z'
Najoptimističniji od svih ovih skraćenih oznaka za oporavak, "Z grafikon" prikazuje, posle početnog ekonomskog udara, brz rast BDP-a koji nastavlja da ide na gore sve dok ne nadmaši prepandemijska očekivanja za ekonomiju.
Prema tom scenariju, kada ekonomija dosegne dno na početku COVID-19, zadržana potrošnja i potražnja stvaraju vihor koji prelazi u ekonomski bum.
'W'
Ovo je stani-kreni oporavak u kojem ekonomija doseže dno dva puta od prvog i drugog talasa COVID-19: posle prvog udara pandemije, sledi brz obrt; onda opet sledi novo širenje virusa dovoljno ozbiljno da se podstaknu ograničenja i zatvaranja, zajedno s posledicama koje drugi put zaustavljaju ekonomiju, pre nego što drugi brzi oporavak eventualno dovede BDP tamo gde je mogao biti da nikada nije bilo pandemije.
'L'
Ovo je najsumornija prognoza, sa sunovratom ekonomije i bez dovoljnog oporavka da se nadoknadi izgubljeno.
Umesto toga, BDP jednostavno nastavlja uspon uporediv s nivoom pre COVID-19, ali s niže početne tačke. Taj scenario bi mogao biti verovatan, sugerišu ekonomisti, kao rezultat "izgubljenih investicija tokom krize, preispitivanja globalnih vrednosnih lanaca, trajne promene fiskalne politike i usporavanja rasta produktivnosti".
Probati nešto – bilo šta
Do početka juna, naveo je MMF, vlade širom sveta potrošile su oko 10 hiljada milijardi dolara iz državnih budžeta za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.
Kao rezultat, mnoge su želele ulazak u srednju fazu ponovnog otvaranja u, kako mnogi vide, krize s tri faze.
"Pravilo broj jedan ekonomije virusa je da se dobije kontrola nad širenjem virusa da bi se ekonomija oporavila", rekao je prošlog meseca Ostan Gulsbi (Austan Goolsbee), bivši šef Saveta ekonomskih savetnika predsednika SAD. On je bio među najoptimističnijim prognozerima.
Odgovori vlade širom sveta uglavnom su bili kombinacija konvencionalnih pristupa poput direktnih isplata domaćinstvima i preduzećima, jeftinog pozajmljivanja, odlaganja plaćanja poreza i zakupnina u nadi za brz povratak u normalu, pored infrastrukturnih projekata spremnih za brz početak radova.
Iskustva zemalja poput Rusije i Irana – ali i manje istaknutih država poput Belorusije, Rumunije i Srbije – ukazuju na ograničenja s kojima se mnogi suočavaju dok se svet bavi mogućim oblikom predstojećeg oporavka.
Rusija
Analitičari sugerišu da je Rusija bila ekonomski spremnija za pandemijska ograničenja u odnosu na mnoge druge zemlje, delom zahvaljujući svom odgovoru na sankcije i druge međunarodne pritiske.
Rusija je zbog svog agresivnog ponašanja u Ukrajini šest godina pod međunarodnim sankcijama, koje su uvedene da se ta zemlja izoluje od globalne ekonomije.
A takođe je već bila primorana na mere štednje, uključujući i nepopularne penzijske reforme, dok je pad cene nafte odneo značajan deo izvora državnih prihoda.
Ta zemlja takođe sedi na stotinama milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi, što je navelo stručnjake poput glavnog ekonomiste BCS Global Marketsa Vladimira Tihomirova da sugerišu da će "Rusiji biti malo bolje od drugih zemalja".
"Moguće je," rekao je on za Njujork tajms (The New York Times), "da će se u Rusiji stvari vratiti u život brže nego u drugim zemljama jer neće biti negativnog tereta duga".
Rezerve bi mogle pomoći u finansijskim podsticajima tako da Rusija ne mora da se nadmeće za finansiranje s tržišta kapitala.
Međutim, njen urušen zdravstveni sistem, potencijalno ishitren fokus na brzo ukidanje mera ograničenja, zavisnost od prihoda od nafte i gasa, kao i obim epidemije u Rusiji – uprkos brzom uspostavljanju radne grupe za borbu protiv COVID-19 i ranom zatvaranju granice s Kinom - i dalje mogu pretiti da ponište te prednosti.
Vlada je početkom juna Putinu predstavila Nacionalni plan oporavka koji predviđa stabilizaciju do kraja ove godine, određeni oporavak do proleća i povratak rastu do kraja sledeće godine.
Ali taj plan i dva ranija ruska paketa ekonomske podrške ukupno vrede 53 milijarde dolara, ili nešto više od tri odsto BDP-a (nasuprot dvocifrenim paketima podsticaja u zemljama kao što su SAD, Japan, pa čak i Srbija, na primer).
Ekonomski analitičar Nikolas Triket (Nicholas Trickett) rekao je da je ruska potrošnja "spasavanje života, a ne podsticaj".
OECD prognozira pad od najmanje osam odsto ruskog BDP-u ove godinu, a 10 odsto u slučaju scenarija "dvostrukog udara".
Ruska centralna banka, obično oprezna kada je reč o politički štetnim vestima, sugerisala je da bi pad ove godine mogao biti četiri do šest odsto.
Iran
Iran je, s druge strane, pogođen u najnezgodnijem vremenu za pandemiju, sa žestinom i obimom zaraze COVID-19 koji je ekonomiju odveo od veoma loše do još teže pozicije.
Pooštrene sankcije SAD od 2018. godine već su sputale iransku privredu i unizile njenu valutu, zbog čega je MMF prognozirao nulti rast za 2020. godinu i pre nego što je pandemija pogodila Iran i od njega napravila regionalno žarište korona virusa.
Kada je u Iranu registrovana prva zaraza korona virusom, jedna četvrtina iranske radne snage već je bila bez posla i zemlja je imala svoju najveću inflaciju u četvrt veka uprkos trogodišnjem ekonomskom padu.
Već onemogućen sankcijama SAD da prodaje većinu svoje nafte, Iran je dodatno pod pritiskom zbog istorijski niskih cena nafte pošto je pandemija paralizovala privrede širom sveta.
Navodno su povećane podele između tvrde linije i vlade, koja je prvo sporo i tajnovito reagovala, ali je eventualno uvela oštre mere ograničenja uoči persijske Nove godine u martu.
Vlada i centralna banka odložile su plaćanje dugova i poreza, i čak ponudile zajmove da se pomogne vlasnicima preduzeća da prebrode epidemiju.
Međutim, zajmovi namenjeni za oko 23 miliona domaćinstava s niskim prihodima bili su tako "mali" na oko 65 dolara, da je prema Aminu Mohseni-Čeraghlou s Američkog univerziteta, "efikasnost takvih mera u ublažavanju ekonomskih posledica COVID-19 veoma upitna".
Iranski paket od 6,3 milijarde dolara bio je "daleko manji nego kod ostalih zemalja proizvođača nafte u (Persijskom) zalivu" iako ima drugu najveću ekonomiju u regionu, naveo je Garet Nada (Garrett Nada) u Iran Primer pri američkom Institutu za mir.
U međuvremenu, diplomatska i ekonomska neprijateljstva Vašingtona i Teherana ponovo su uzela danak.
Kada su iranski zvaničnici tražili pet milijardi dolara hitnog finansiranja od MMF-a – prvi zahtev Teherana od Islamske revolucije 1979. godine – zvaničnici SAD su odgovorili da će blokirati zahtev.
Do kraja marta, vlada je bila primorana na vanredni korak da iskoristi oko milijardu dolara iz Nacionalnog fonda za razvoj da zauzda krizu.
Do sredine aprila, kada se zemlja otvorila, portparol vlade upozorio je da bi četiri miliona Iranaca moglo izgubiti posao s produženim merama ograničenja. Parlamentarna istraživačka grupa sugerisala je bi broj nezaposlenih mogao biti za milione veći.
Predsednik Hasan Rohani je sugerisao da se Iranci mogu okrenuti poljoprivredi i drugim sektorima koji nisu povezani s naftom.
Ali ljudi sa strane sugerišu drugačije, ukazao je Nada.
Umesto toga, MMF prognozira smanjenje od šest odsto u iranskim nenaftnim sektorima ove godine.
Belorusija
U Belorusiji, predsednik Aleksandar Lukašenko i drugi zvaničnici postsovjetske zemlje bez novca su tek kasno priznali razmere širenja virusa i ograničili pomoć, uglavnom na nuđenje odlaganja plaćanja poreza, moratorijum na povećanje cena zakupa i javne napore da se kazni prilagođavanje cena.
Oni su, kako je izvešteno, uložili veliki napor da pozajme do tri milijarde dolara za pomoć za COVID-19, uključujući od međunarodnih institucija poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Svetske banke i MMF-a, kao i od Kine.
Međutim, izgleda da je Lukašenko isključio prihvatanje kredita MMF-a zbog uslova zajma, poredeći ih s pristupom Svetske banke.
"MMF i dalje zahteva da proglasimo mere ograničenja, izolaciju, policijski čas", rekao je Lukašenko 19. juna. "Kakva glupost? Nećemo igrati po tuđim notama".
U međuvremenu se pokazuju ekonomske tenzije.
Aktuelne mere potrošnje beloruske vlade uglavnom su bile simbolične i poslovni lideri su odbacili Lukašenkovu uredbu o podršci privredi kao smokvin list s malo realnog efekta, osim za održavanje podrške nerentabilnim državnim preduzećima, uključujući direktnim isplatama.
Srbija
U Srbiji je vlada posle neradog prihvatanja opasnosti od novog korona virusa, kombinovala agresivna ograničenja i vanredno stanje sa znatnim merama u pokušaju da održi jednu od najperspektivnijih ekonomija na Balkanu.
Do kraja marta predsednik Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija su najavili i odobrili paket pomoći od 5,1 milijarde evra (5,7 milijardi dolara), što predstavlja oko 11 odsto BDP-a.
Paket obuhvata odlaganje poreza na plate zaposlenih, zajedno s direktnom podrškom preduzećima i preduzetnicima, uključujući isplatu zarada zaposlenima do tri meseca. Takođe su uključeni zajmovi s niskom kamatom s jednogodišnjim grejs periodom za preduzetnike i mala i srednja preduzeća.
Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je da se 4,3 miliona ljudi prijavilo za 100 evra (112 dolara) direktnih isplata punoletnim građanima, uključujući blizu dva miliona više penzionera i primalaca socijalne pomoći koji su automatski registrovani.
Vlada Srbije takođe je najavila investicije od 200 miliona evra (224 miliona dolara) u infrastrukturne projekte s planom da se apsorbuju neki od nezaposlenih i povećaju izgledi za rast.
Rumunija
Severoistočni sused Srbije, Rumunija, obećao je veliku potrošnju na infrastrukturne projekte – posebno za puteve i autoputeve – kako bi se pomoglo prevazilaženju krize COVID-19.
Vlada u Bukureštu je, međutim, svoje najveće nade položila na program od 3,5 milijarde dolara za mala i srednja preduzeća koja su pogođena pandemijom.
Projekat SME Invest Romania ohrabruje kompanije da od neke od 22 banke traže beskamatne zajmove uglavnom s državnom garancijom, u iznosu do 2,3 miliona dolara za ulaganje i polovinu od toga za obrtni kapital.
Program je ipak navodno zapeo u birokratski zastoj koji na početku ograničio pristup kreditima.
"To nije jednostavan proces," rekao je za rumunski servis RSE-a Kristijan Paun (Cristian Paun), predsednik odbora Nacionalnog fonda za garanciju kredita za mala i srednja preduzeća.
