Na kratku vožnju jugoistočno od ukrajinskog grada Kupjanska pod opsadom, na suprotnoj obali reke Oskil, nalazi se manji, slično nazvan grad Kupjansk-Vuzlovij.
U novembru 2025. godine, vrhovni ruski vojni komandant tvrdio je da je veći Kupjansk preuzet od ukrajinskih trupa.
To nije bila istina.
Ukrajinske trupe su zapravo pokrenule kontraofanzivu i trenutno izgleda da eliminišu iskorenjuju preostale ruske borce u gradu.
Prošle nedelje, isti komandant, general Valerij Gerasimov, rekao je da su ruske snage preuzele kontrolu nad Kupjanskom-Vuzlovijom.
Problem, kako su primetili i ruski i ukrajinski komentatori stanja na frontu: ruske snage su bile daleko od sela – na oko 10 kilometara – a kamoli da su ga držale pod kontrolom.
U nedeljama pre početka pete godine rata, Rusija ima više uspeha u uništavanju ukrajinske elektroenergetske mreže i gradskih toplana, ostavljajući civile da drhte na mrazu ispod nule, nego u obezbeđivanju ikakve odlučujuće pobede na bojištu.
Snage Moskve iscrpljuju ukrajinsku odbranu na nekoliko mesta duž linije fronta od 1.100 kilometara. Međutim, mile kao puž, najsporijim tempom u odnosu na bilo koji savremeni rat posle Drugog svetskog rata, i, prema novoj studiji, po astronomskoj ceni.
"Celokupni front se najbolje može opisati kao 'dinamička stagnacija', što znači intenzivna borba s marginalnim geografskim promenama", rekao je Ivan Tores (Torres), penzionisani major američke vojske, koji je sada viši analitičar za ruske oružane snage u Ročan konsalting (Rochan Consulting), poljskoj istraživačkoj grupi.
Iscrpljenost Ukrajine visi nad mirovnim pregovorima koje podržavaju SAD i koji su odmakli dalji od svih drugih razgovora otkako je počela invazije, ali su i dalje pod senkom neslaganja oko pitanja kao što je teritorija. Nova runda je okvirno zakazana za 1. februar u Abu Dabiju.
"Ukrajina ne gubi, a Rusija ne pobeđuje", naveo je Kraljevski institut ujedinjenih službi (Royal United Services Institute – RUSI), londonski tink-tenk.
Evo na šta treba obratiti pažnju na bojnom polju.
KUPJANSK
Nad tim gradom u kojem se nalazi važan železnički čvor, dva puta je menjana kontrola: Rusija ga je osvojila ubrzo posle pokretanja invazije u februaru 2022. Ukrajinske snage su potom tog septembra pregazile loše pripremljene ruske položaje, povratile grad i stigle sve do Oskila.
Kao što to čine već više od godinu dana, ruske snage – brojnije, s više naoružanja, spremnije da podnesu visoke stope gubitaka – postojano su napredovale ka Kupjansku, s istočne obale Oskila i sa severa.
U septembru su ruske jedinice prošle kroz nekorišćene gasovodne cevi pod zemljom i rekom Oskil, kako bi se provukle mimo ukrajinske odbrane na severnom obodu Kupjanska. Manevar im je pružio uporište u gradu – male grupe vojnika su se infiltrirale i skrivale u podrumima i ruševinama.
Lokalni oficiri su podigli uzbunu, ukrajinski komandanti su premestili specijalizovane čete dronova i sposobnije jedinice, uključujući 2. korpus Nacionalne garde Hartija. Pre Nove godine, jedinice su potisnule ruske linije na obodu, presekle linije snabdevanja, a zatim počele da napadaju pojedinačne položaje.
Hladno vreme u proteklih osam nedelja usporilo je ukrajinske napore da se likvidiraju poslednji džepove preostalih ruskih vojnika, saopštile su ukrajinske trupe, iako snežni pokrivač olakšava uočavanje tragova.
"Ponekad ne vidimo samog neprijatelja, ali vidimo njegov trag. Idemo njime i saznajemo gde se nalazi. Ali sada vremenski uslovi u velikoj meri utiču na pešadiju: teško je u zgradama, veoma je hladno", rekao je komandir čete 13. Hartijske brigade za Ukrajinski servis RSE. Predstavio se svojim kodnim imenom "Dosada" u skladu sa smernicama vojske.
Ukrajinski oficiri su rekli da je oko 60 ruskih pešadinaca bilo u centru Kupjanska 26. januara.
Ruske snage ne odustaju, rekli su lokalni oficiri: jedinice veličine voda se svakodnevno šalju da pokušaju da probiju ukrajinsku blokadu i komandanti bi mogli pokušati da povrate grad u narednim nedeljama.
"Potpuno čišćenje (Kupjanska) deluje teško, ali Rusi su izgubili zamah u tom području", rekao je Emil Kastehelmi, vojni analitičar iz Blek bird grup (Black Bird Group), finske istraživačke organizacije.
"Ne bih očekivao veoma značajne promene u tom području u bliskoj budućnosti", rekao je za RSE. "Moguće je da Ukrajina u nekom trenutku izgubi pozicije istočno od reke Oskil, ali to ne bi omogućilo Rusima da napreduju znatno dalje zbog prirodnih prepreka".
KOSTJANTINJIVKA
Još jedno raskrsnica za železnicu i drumsko snabdevanja, Kostjantinjovka, nalazi se pod sve većom pretnjom otkako su ruske trupe prošle godine uspele da potisnu ukrajinske snage iz Časiv Jara na severoistok. To je Rusiji dalo visinsku prednost: Časiv Jar se nalazi na većoj nadmorskoj visini, što ruskim snagama omogućava da granatiraju i bombarduju odbrambene položaje odozgo.
Pritiskom s juga i jugozapada, ruske trupe sada prete autoputu T0504 – koji ide u pravcu jugozapad-severoistok – kao i putu H20, koji se proteže severozapadno prema Kramatorsku. Taj grad i Slovjansk su dva uporišta Ukrajine – deo takozvanog "šumskog pojasa" – koja služe kao ključna osnova za odbranu sve manjih delova Donjecke oblasti koje još drži.
"Kostjantinjivka... sada je verovatno (meta) glavnog napora ruskih operacija", rekao je Tores. "Ta područja su i dalje najproblematičnija za Ukrajinu. Ruske snage su mesecima pokušavale da opkole te logističke centre. Borbe ovde karakterišu puzeći pešadijski napadi čiji je cilj iscrpljivanje ukrajinskih branilaca, a ne ostvarivanje dubokog prodora."
"Puzeći" pešadijski napadi ponekad se nazivaju taktikom "krtica", rekao je on. "Zbog široko rasprostranjenog prisustva dronova, obe strane – posebno ruska pešadija – usvojile su strategiju izgradnje opsežnih mreža tunela i korišćenja logistike "od rupe do rupe (za zaklon)". Kretanje iznad zemlje je veoma izazovno tokom dnevnih sati.“
"Naši branioci su na pozicijama, naša odbrana funkcioniše, grad je i dalje živ", naveo je u saopštenju portparol 19. armijskog korpusa. "Bilo je mnogo buke s informativne buke, posebno kada je nekome korisno da se hvali 'uspesima' koji zapravo ne postoje."
POKROVSK I MIRNOHRAD
Nekada glavni logistički centar ukrajinske odbrane za jug Donjecke oblasti, Pokrovsk je mesecima pod stalnim pritiskom i ruske trupe – jedinice od jednog ili dva čoveka – postepeno se infiltriraju u grad. To je funkcionisalo i ruske snage sada kontrolišu oko 80-90 odsto grada. Ukrajinski komandanti se sada muče da ponovo uspostave odbrambene linije na severozapadu.
"Protivnik nastavlja da napreduje malim pešadijskim grupama", rekao je general Aleksandar Sirski, koji je prošle nedelje posetio položaje na prvoj liniji fronta van grada, u objavi na Fejsbuku (Facebook). "Naš ključni zadatak je da nanesemo maksimalne gubitke neprijatelju, uništimo njegove rezerve i konzistentno smanjimo njegov ofanzivni potencijal".
Pad Pokrovska u ruke ruskih trupa, za koji stručnjaci kažu da je neizbežan, ugroziće druge ukrajinske položaje na severoistoku, oko grada Mirnohrada, koji je takođe većinom pod ruskom kontrolom. Vojnici iz 7. korpusa za brzo reagovanje ukrajinskih vazdušno-desantnih snaga rekli su da su ruske jedinice dovezle tešku opremu u grad i postavile istureni komandni punkt, što ukazuje na njihovu samouverenost u sposobnost da ga drže.
"Ruske snage kontrolišu većinu (dva) grada, i iako ukrajinski otpor još može biti prisutan na nekim mestima, gradovi se mogu smatrati izgubljenim", rekao je Kastehelmi, koji se upravo vratio iz Ukrajine.
HULJAJPOLE I ORIHIV
U Huljajpolu, jugozapadno od Pokrovska, ukrajinska odbrana se delimično oslanja na reku Hajčur, koja se vijuga kroz severoistočne delove gradića. Stručnjaci upozoravaju da su od 28. januara ruske snage prešle plovni put i učvrstile svoje položaje, kao i da se Ukrajinci muče da spreče dalje napredovanje.
Neki stručnjaci su rekli da je ukrajinska odbrana možda oslabljena iscrpljenim jedinicama i odlukom komandanata da preusmere resurse kako bi zauzeli Kupjansk na severu.
"Pad Huljajpolja bio je nesrećan događaj, ali Rusi nisu mnogo odmakli dalje od toga", rekao je Kastehelmi.
"S obzirom na teške vremenske uslove i kontinuiranu prirodu borbi, teško je kontrolisati svaki metar šumskih pojaseva – situacija je slična kod neprijatelja, uzgred budi rečeno", naveo je na Telegramu ruski ratni bloger Ribar s vezama s ruskim Ministarstvom odbrane.
Nakon što su ruske trupe prešle reku, ukrajinski komandanti su hitro reagovali, poslavši prekaljenu 225. zasebnu jurišnu brigadu da učvrste odbranu i spreče dalje napredovanje ruskih trupa.
U izjavi za ukrajinske medije neposredno pre Nove godine, Sirski je okrivio određenu jedinicu – 102. brigadu teritorijalne odbrane – za povlačenje s komandnog i osmatračnog mesta u gradu. On je nagovestio da bi komandanti jedinica mogli da se suoče s disciplinskim merama.
Ukrajinske Snage teritorijalne odbrane obično čine rezervisti ili ratni veterani, koji često imaju manje iskustva ili lošiju opreme.
Gubitak Huljajpola je problematičan jer je zapadno od njega relativno otvorena stepa koja nema odbrambene linije i koju oklopna vozila mogu lako preći. To bi otvorilo vrata ruskim jedinicama da napreduju na zapad ka Orihivu, većem gradu udaljenom oko 70 kilometara.
"Zauzimanje tog grada i probijanje ukrajinske odbrane duž reke Hajčur ugrožavaju održivost ukrajinske odbrane Orihiva", rekao je Tores.
KAMJANSKE I ZAPORIŽJE
Mnogo manje pažnje – ukrajinske ili ruske – usmereno je na postepeni napredak koji su ruske trupe ostvarile duž autoputa E1015, koji se proteže severno uz obale nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka na reci Dnjepar. Brana Kahovka je uništena dok je bila pod ruskom kontrolom u junu 2023. godine, posle čega je isušen veći deo ogromnog akumulacionog jezera.
Krajem decembra 2025. ruske trupe su uspele da napreduju na sever od grada Kamjanske, duž autoputa koji vodi do regionalne prestonice Zaporižja.
"Teoretski mogu izazvati više problema u narednim mesecima, ako budu u stanju da grad stave u domet manjih dronova", rekao je Kastehelmi. "Na srednji i dugi rok, situacija u Zaporižju može se razviti u zabrinjavajućem smeru, ali sada neki lokalni, taktički zastoji još uvek ne znače da opšta situacija ide ka većoj krizi."
