Piše: Todd Prince, prema izvještavanju Ruskog servisa RSE
Kako se nepopularna mobilizacija ruskog predsjednika Vladimira Putina proteže već četvrtu sedmicu, vreće s posmrtnim ostacima regruta počele su da pristižu kući.
Strah i nezadovoljstvo građana se povećava zbog procesa koji je djelovao neorganizovano i proizvoljno, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Ruske vlasti su 13. oktobra objavile da je u Ukrajini ubijeno pet muškaraca iz regiona Urala koji su regrutovani krajem septembra. Ovo je vjerovatno prva zvanična potvrda smrti na bojnom polju među mobilisanim muškarcima.
Dan kasnije u Moskvi je održana sahrana još jednog čovjeka koji je pozvan na mobilizaciju koju je Putin objavio 21. septembra.
Smrtni slučajevi dolaze usred brojnih pritužbi regruta i njihovih porodica na loše uslove na mobilizacijskim punktovima, uključujući nedostatak hrane, skloništa, opreme i obuke. Mnogi tvrde da su pogrešno regrutovani, uključujući i neke koji kažu da nisu imali prethodno vojno iskustvo ili da su patili od zdravstvenih problema koji ih sprječavaju da služe vojni rok.
Anton Borisov (36) mobilisan je krajem septembra i nekoliko dana kasnije poslat na prve linije fronta u Ukrajinu, zajedno sa drugim mobilisanim muškarcima s Urala. Ubrzo je smrtno nastradao.
"Ima nešto što me muči: kažu i pokazuju jednu stvar (o obuci) na televiziji, ali zapravo nisu ni imali obuku", izjavio je za lokalni medij 74.ru Vladimir Borisov, čiji je sin Anton bio među petoricom mobilisanih s Urala koji su ubijeni.
Putinova najava onoga što je nazvao "djelimičnom" mobilizacijom uslijedila je poslije nemira u regionu Harkiv, gdje je Ukrajina povratila veliki dio svoje teritorije koju su zauzele ruske snage od početka invazije velikih razmjera u februaru. Ti gubici i drugi neuspjesi povećali su izglede za ruski vojni poraz koji bi mogao potkopati Putinovu vladavinu.
Putin je rekao da će mobilizacija uticati samo na rezerviste i ljude s borbenim iskustvom, a ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da će vojska nastojati da pozove oko 300.000 ljudi. Vojni zvaničnici su obećali da će mobilisani ljudi proći najmanje dvije sedmice obuke prije nego što budu upućeni na front.
Putinova najava izazvala je proteste u desetinama gradova, a desetine hiljada muškaraca pobjeglo je iz zemlje - kako bi izbjegli regrutaciju.
Trudeći se da obuzda posljedice tog poteza, vlada je brzo usvojila zakone kojima se obećavajući regrutima visoke plate, kao i kompenzacija i oprost duga u slučaju povrede ili smrti.
Timur Ahmetšin, 34-godišnjak čiji je sin tek krenuo u prvi razred, bio je jedan od pet regrutovanih s Urala za koje je potvrđeno da su ubijeni, što je razorilo njegovu porodicu. Njegova majka je doživjela moždani udar, a sin je slomljenog srca, rekla je njegova supruga Marija Ahmetšina.
Rekla je da finansijska nadoknada ne donosi veliku utjehu.
"Šta mi dođavola treba (novac)?" rekla je za 74.ru. "Ja ću, šta, dati (ovaj novac) svom sinu i reći 'Evo, ovo je u zamjenu za život tvog tate'?"
Aleksej Martinov, 28, zvaničnik gradske vlade Moskve, mobilisan je 23. septembra i poginuo je u borbi manje od tri sedmice kasnije.
"Nije imao nikakvog borbenog iskustva. Poslat je na front u osnovi nakon nekoliko dana (obuke). Vojni lideri - sada nije vrijeme za laž", napisala je na svom Telegram nalogu Natalija Loseva, zamjenica glavnog urednika državnog medija RIA-Novosti i poznanica Martinova.
Otpor javnosti
Na dan sahrane Martinova, 14. oktobra, Putin je rekao da će "djelimična" mobilizacija biti završena do kraja mjeseca, dodajući da je vojska regrutovala 220.000 ljudi u prve tri sedmice.
"Ne planiraju se nikakve dodatne akcije mobilizacije. Nema potrebe za njima. Mislim da će u roku od dvije sedmice sve mobilizacijske aktivnosti biti završene", rekao je Putin. Tri dana kasnije, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da je mobilizacija u glavnom gradu završena.
Džonatan Haslam (Jonathan), profesor emeritus istorije međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kembridž (Cambridge) i stručnjak za Rusiju, rekao je na konferenciji 16. oktobra da je Putin bio "primoran da prekine" akciju mobilizacije zbog otpora javnosti.
"Ako stariji izađu na ulicu zbog smrti nevoljnih regruta u Ukrajini, na kraju bi pritisak mogao da se poveća" i potkopa Putinovu vlast, kazao je.
Dara Masikot (Massicot), vojna analitičarka u Korporaciji RAND, istraživačkom centru sa sjedištem u SAD, rekla je za RSE da je Putin možda samo signalizirao kraj prvog talasa mobilizacije.
"Nisam sigurna u njihove vremenske rokove i ono što govore", ističe Masikot.
Putinova vlada je više puta lagala i dezinformisala javnost o ratu, kojeg rusi nazivaju samo "specijalnom vojnom operacijom", na čemu Kremlj insistira pod prijetnjom krivičnog gonjenja. Ubrzo nakon što je Putin pokrenuo invaziju 24. februara, rekao je da neće biti opšte mobilizacije.
U septembru je Šojgu izjavio da je manje od 6.000 ruskih vojnika ubijeno u ratu, iako se ukrajinske i zapadne procjene broja poginulih Rusa kreću u desetinama hiljada.
Rusija ne bi morala da mobiliše 300.000 ljudi da su njeni gubici tako mali koliko se tvrdi, rekao je ekonomista i kritičar Kremlja Sergej Gurijev u intervjuu za Jutjub kanal (YouTube) Ruskije norm, objavljen 5. oktobra.
Prošle sedmice, uoči Putinove najave da će se poziv uskoro okončati, policajci i vojni oficiri u Moskvi, Sankt Peterburgu i nekoliko drugih gradova bili su u velikom broju raspoređeni kako bi mobilisali mladiće.
Između ostalih metoda, čekali su na ulazima u stambene zgrade u Sankt Peterburgu u nadi da će ujutro uhvatiti muškarce na putu na posao, a u četiri sata ujutro pretraživali su hostele u Moskvi.
Mnogi muškarci koji su nastojali izbjeći mobilizaciju ali nisu mogli ili nisu željeli da pobjegnu iz zemlje, odlučili su se sakriti u hostelima, spavaonicama ili kod prijatelja.
Ruske vlasti su koristile pozorišta i kino sale u Moskvi za okupljanje i obradu onih koji su uhvaćeni u glavnom gradu.
Oko 100 muškaraca dovedeno je u dramsko pozorište Roman Viktjuk na sjeveru Moskve, gdje su bili pod pritiskom da potpišu ugovor o služenju, saopštila je grupa za ljudska prava, pozivajući se na izjave nekoliko muškaraca koji su se skrivali.
Vojni analitičari smatraju da će ruska mobilizacija samo usporiti napore Ukrajine da povrati teritoriju, a ne zaustaviti ih, ali da se Putin možda kladi da bi zapadna vojna i finansijska podrška Ukrajini mogla oslabiti ako se rat oduži.
Samoubistva i pucnjave
Neki od muškaraca pozvanih u mobilizaciju umrli su prije nego što su stigli u Ukrajinu, uključujući one koji su počinili samoubistvo.
U najsmrtonosnijem poznatom incidentu u kojem su učestvovali vojnici unutar Rusije od početka invazije, vojska je saopštila da su dvojica muškaraca iz neodređene zemlje, članice Zajednice nezavisnih država, otvorila vatru 15. oktobra na poligon u gradiću Soloti, blizu granice u Belgorodskoj oblasti, gdje je poginulo 11 vojnika i 15 povrijeđeno. Nepotvrđeni izvještaji navode da je broj mrtvih iznad 30, uključujući i navodne napadače.
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su žrtve bile dobrovoljci, ali je objekat u Soloti korišten za obuku regruta, a rođaci nekih od ubijenih regruta s Urala rekli su da su zvaničnici pokušali da tvrde da su i oni bili dobrovoljci.
To nije bio prvi incident u Soloti. Ranije ovog mjeseca, grupa mobilisanih muškaraca navodno je odbila da se bori zbog oskudne obuke i medicinske pomoći, prema SOTA, nezavisnom informativnom kanalu na Telegramu.
"Želimo da se vratimo (kući) i barem prođemo normalan ljekarski pregled, a ne u medicinskoj jedinici gdje sjedi neki doktor i nemate pojma kakav je on", kazao je za agenciju SOTA jedan od vojnika.
"Želimo da dobijemo normalnu obuku. Jednom smo otišli na poligon (nakon regrutacije). Ovdje niko ne zna da puca", rekao je on.
Putin je izjavio da mobilisani vojnici prolaze početnu obuku od pet do deset dana i još pet do 15 dana u svojim borbenim jedinicama prije nego što budu poslati na front, što analitičari smatraju neadekvatnim.
Mnogi ne dobijaju ni toliko, a analitičari kažu da je i kvalitet obuke upitan, jer su mnogi od najboljih ruskih instruktora već upućeni na front, a neki se nisu vratili.
Masikot iz Korporacije RAND kaže da ne iznenađuje to što je ruska mobilizacija "veoma neorganizovana", jer zemlja, pa čak i njena vojska, koja je prije invazije uglavnom bila izostavljena iz donošenja odluka, nije očekivala da će se voditi kopneni rat velikih razmjera.
"Sistem mobilizacije nije bio prioritet u proteklih deset i više godina", rekla je Masikot.
Facebook Forum