Dostupni linkovi

Odgovor na Putinove tvrdnje: Zašto Kosovo nije Donbas?


Osim Rusije, nijedna druga država nije priznala nezavisnost Donbasa (na fotografiji Donjeck, 15. mart 2022.)
Osim Rusije, nijedna druga država nije priznala nezavisnost Donbasa (na fotografiji Donjeck, 15. mart 2022.)

Kosovo ispunjava kriterijume da bude nezavisna država, za razliku od separatističkih regiona u Ukrajini - Donjecka i Luganska, smatra nemački stručnjak za međunarodno pravo Matijas Hartvig (Mathias Hartwig).

Država, dodaje, može da postoji ukoliko ispunjava tri elementa: ima definisanu teritoriju, stalno stanovništvo i rukovodilačku sposobnost.

„Kosovo ispunjava ova tri elementa”, kaže Hartwig. “U slučaju istočnog dela Ukrajine, Rusija želi da formira nepostojeću državu, jer je deo druge države i to je veliko mešanje u suverenitet”, navodi Hartvig za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Tri dana pre početka invazije na Ukrajinu 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je priznao nezavisnost dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjecka i Luganska, poznatijeg kao Donbas.

Pokušavajući da opravda tu odluku ove nedelje, Putin je napravio paralelu sa proglašenjem nezavisnosti Kosova od Srbije.

Na sastanku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Antoniom Guterešom (Antonio Guterres) u Kremlju, Putin je rekao da "ako postoji presedan, republike Donbasa mogu da učine isto”.

„Mnoge zemlje u svetu su to učinile, uljučujući i naše zapadne protivnike u slučaju Kosova. Mnoge zemlje su priznale Kosovo. Činjenica je da su mnoge zapadne zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Isto smo uradili sa republikama Donbasa“, prenelo je Putinove stavove rusko predsedništvo 26. aprila.

U čemu je razlika?

Nakon talasa protesta, 2014. godine je sa vlasti skinut proruski ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Rusija je iste godine anektirala Krim i počela da podržava separatistički pokret na istoku Ukrajine, u Donbasu.

Nakon što su proruski separatisti preuzeli kontrolu nad Donbasom i proglasili nezavisnost u maju 2014., Moskva je više puta tvrdila da su ukrajinske vlasti loše tretirala tamošnje stanovništvo koje govori ruski, iako takve tvrdnje nisu potkrepljene dokazima. Osim Rusije, nijedna druga država nije priznala nezavisnost Donbasa.

S druge strane, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine – devet godina nakon što je NATO bombardovao srpske vojne ciljeve, čime je okončan skoro dvogodišnji rat.

Više od 10.000 ljudi je ubijeno u tom ratu, a na hiljade lica je nestalo.

Međunarodni sud pravde je 2010. konstatovao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Nezavisnost Kosova je do sada priznalo preko 100 zemalja, uključujući SAD i većinu zemalja Evropske unije.

Profesor međunarodnih odnosa pri Univerzitetu na Oksfordu, Ričard Kaplan (Richard Caplan), za Radio Slobodna Evropa (RSE) podseća da je NATO intervencija na Kosovu 1999. godine imala snažnu podršku, što nije isti slučaj sa Donbasom.

„Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – uključujući Rusiju – je 1999. godine zaključio da je na Kosovu neizbežna humanitarna kriza. To ne znači da je Rusija prihvatila upotrebu sile od strane NATO-a. Rusija se tome jasno usprotivila, ali tu je razlika, jer nije rečeno da je ruska manjina u Donbasu ugrožena ili da je ugrožena od strane Vlade Ukrajine”, objašnjava Kaplan.

Dodaje da su kosovski Albanci „dugo bili suočeni sa progonom od strane režima u Beogradu”, te da “u Donbasu nije bilo takvih prekršaja pa nije bilo ni humanitarnih osnova za potraživanje nezavisnosti”.

Putin, iako koristi Kosovo kao izgovor za priznanje Donbasa, ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Rusija, koja podržava Srbiju na međunarodnoj sceni, takođe blokira članstvo Kosova u raznim međunarodnim organizacijama.

Ipak, Kosovo i Rusija imaju formalne odnose. U Prištini funkcioniše ruska kancelarija za vezu od 2005. godine, iako se o njenim aktivnostima gotovo ništa ne zna u javnosti.

Poređenje sa Krimom

Vladimir Putin nije prvi put koristio Kosovo kao primer za svoje odluke u razgovoru sa šefom UN.

On je to uradio i kada je u martu 2014. godine pripojio Rusiji ukrajinsko poluostrvo Krim.

Tada je rekao da sami građani žele da se pridruže Rusiji.

„Oni su se ponašali na isti način kao i ljudi koji žive na Kosovu – odlučili su se za nezavisnost i onda su došli kod nas sa zahtevom da se pridruže Ruskoj Federaciji“, rekao je Putin.

Referendum na Krimu, koji je održan 2014. godine, Međunarodna zajednica smatra nameštenim i nezakonitim.

Profesor Kaplan smatra da „građani Krima nisu bili u opasnosti pre aneksiranja od strane Rusije”.

„Nisu bili pod pretnjama Ukrajine”, napominje on.

Istog mišljenja je i Hartvig.

„Velike su razlike u tretmanu stanovništva. Kosovari su bili pod velikim pritiskom Vlade Srbije. Na Krimu nije bila takva situacija”, kaže Hartvig, viši istraživač pri Institutu Max Planck u Nemačkoj.

Da li Putinove izjave štete Kosovu?

Kaplan i Hartvig ne veruju da ruski predsednik Vladimir Putin može da naruši imidž Kosova, uprkos poređenjima koje pravi.

„Mislim da neće biti implikacija po Kosovo, jer su prošle godine od proglašenja nezavisnosti. Države sada imaju svoje stavove o Kosovu“, kaže Kaplan.

Kakva je budućnost Donbasa?

Invazija Rusije na Ukrajinu ušla je u treći mesec. Nakon što je naišla na veliki otpor Ukrajinaca, ruska vojska se povukla iz glavnog grada Kijeva i okolnih područja, da bi koncentrisala ofanzivu u Donbasu.

Sukobi između proruskih separatista i ukrajinske vojske u tom regionu traju od 2014. Od tada je ubijeno više od 14.000 ljudi, a stotine hiljada su raseljene.

Ruska vojska je saopštila da namerava da “oslobodi“ istočnu Ukrajinu.

Profesor Kaplan ukazuje da bi svet mogao da se suoči sa zamrznutim sukobom u istočnoj Ukrajini.

„Ne mogu da predvidim budućnost, ali sam zabrinut da može doći do zamrznutog sukoba, jer ih imamo u regionu, kao što su Abhazija i Južna Osetija, Pridnjestrovlje i drugi delovi centralne Evrope. Brinem se da može doći do nastavka sukoba u tim regionima i da će Ukrajini biti teško da povrati suverenitet”, ocenjuje Kaplan.

Život nakon ratovanja u Donbasu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:03 0:00

Profesor Hartvig smatra da bi, ukoliko se strane slože oko kompromisnog rešenja, region u istočnoj Ukrajini mogao da dobije status autonomije na 15 godina, a da se potom održi referendum.

„Pravno (istočni region) će ostati deo Ukrajine i Ukrajina je će štititi integritet svoje teritorije. Tu nema sumnje. Politički, Rusija će pokušati da izvrši invaziju na te teritorije i da sledi odluku oko Krima, da održi referendum za pripajanje Rusiji”, kaže Hartvig.

Kijev i Moskva započeli su mirovne pregovore četiri dana nakon što je Rusija pokrenula invaziju na svog južnog suseda. Dve strane su održale sastanke lično i putem video linkova, ali do sada nije bilo rezultata.

Veruje se da je do sada u Ukrajini poginulo na hiljade ljudi dok je, prema podacima Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija, više od pet miliona raseljeno.

* Priredila Sandra Cvetković

XS
SM
MD
LG