Jedno dete se udavilo u blizini grčkog ostrva Lezbos kada se prevrnuo čamac sa migrantima. To je prva žrtva nakon što su turske vlasti otvorile svoje granice prošle sedmice, dopuštajući migrantima da se domognu Evrope.
U međuvremenu, sirijska vojska je povratila grad Sarakeb na severozapadu zemlje. Iako je za sredu (4. marta) najavljen susret ruskog i turskog predsednika, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdoğan), strahuje se od eskalacije sukoba u kome bi se našle na suprotnim stranama i ove dve zemlje.
Udavilo se jedno dete, spaseno 47 migranata
Najmanje 1.000 migranata je stilglo na grčka ostrva u istočnom Egeju od nedelje ujutro, saopštila je policija. Više od 10.000 njih pokušava da pređe kopnenu granicu, gde su snage bezbednosti sa obe strane ispalile suzavac na okupljene na ničijoj zemlji između dva prelaza, prenosi Rojters.
Turska, u kojoj je pronašlo utočište 3,7 miliona sirijskih izbeglica i još milion je na njenim granicama u bekstvu od najnovijih sukoba, saopštila je prošle sedmice da će prestati da primenjuje sporazum iz 2016. godine kojim se obavezala da će ih sprečiti da krenu ka Evropi.
"Otvorili smo vrata za izbeglice ka Evropi. Nećemo ih zatvoriti u narednom periodu i to će potrajati. Zašto? Evropska unija treba da ispuni svoja obećanja. Mi ne moramo da vodimo računa o tako mnogo izbeglica, da ih hranimo. Ako ste pošteni i iskreni, morate da delite ovaj teret. Ako ne, mi ćemo otvoriti ova vrata", kazao je u subotu (29. februara) turski predsednik Redžep Tajip Erdoan.
Međutim, kako javlja bugarski servis Radija Slobodna Evropa, među nekoliko hiljada migranata koji su krenuli ka granici Grčke i Bugarske, gotovo da nema nijednog iz Sirije. Uglavnom su iz Avganistana i drugih zemalja.
Zvanična Atina je optužila vlasti u Ankari da orkestrira masovni pokret izbeglica preko granice.
"Ovo kretanje je predvođeno i ohrabreno od strane Turske," kazao je portparol grčke vlade Stelios Pecas nakon sastanka Komiteta za nacionalnu bezbednost. On je nazvao priliv migranata na granicu "aktivnom, ozbiljnom, teškom i asimetričnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti zemlje".
Saopštenje turskih vlasti preti da dovede u pitanje sporazum kojim je sprečen najveći talas izbeglica od završetka Drugog svetskog rata. Tokom migrantske krize 2015-6, više od milion ljudi je stiglo u Grčku, a 4.000 se udavilo u Egejskom moru.
Grčka obalska straža je sapštila da je čamac koji se prevrnuo pratio turski brod. Četrdeset i šest ljudi je spaseno, a dvoje dece je prebačeno u bolnicu. Lekari nisu uspeli da spasu jedno. Još jedan čamac sa 30 avganistanskih migranata stigao je u ponedeljak izutra na Lezbos, javio je izveštač Rojtersa. Još 32 je spaseno u blizini Farmakonisija, malog ostrva u blizini Turske.
"Ovo je invazija", izjavio je u ponedeljak (2. marta) grčki ministar za razvoj Adonis Georgiadis.
On je dodao da će Grčka prestati da prima zahteve za azil na mesec dana i da će ubrzati repatrijaciju migranata koji nelegalno ulaze u zemlju.
Premijer Kiriakos Micotakis je napisao na Tviteru da je njegova zemlja odlučna da zaštiti svoje granice, upozoravajući migrante da ne pokušavaju da je pređu jer su bezbednosne mere podignute na najviši nivo.
Najavljeno je da će Micotakis i predsednik Evropskog saveta Čarls Mičel (Charles Michel) u utorak posetiti grčko-tursku granicu.
Tokom vikenda došlo je do sukoba kada je policija upotrebila suzavac da rastera stotine migranata.
Prema pomenutom sporazumu sa EU iz 2016, Turska je prihvatila da blokira prelazak migranata na stari kontinent, te da pruži utočište onima koji su uspeli da prođu. Evropski blok se obavezao da pomogne Ankari sa šest milijardi evra. Time je tada okončana kriza koja je dovela do pada nekoliko evropskih vlada i podstakla uspon krajnje desnice.
Više od 40.000 migranata je ostalo na grčkim ostrvima u Egejskom moru u prenaseljenim kampovima.
EU je zauzvrat ponudila finansijsku pomoć Ankari. Međutim, turske vlasti su saopštile da je ovaj dogovor ugrožen zbog novog talasa sirijskih izbeglica na njihovim južnim granicama, podstaknutom eskalacijom sukoba oko Idliba od decembra prošle godine.
Nastavak sukoba u Siriji
Vojska sirijske vlade i njihovi saveznici povratili su rano jutros grad Sarakeb na severozapadu zemlje, javlja AP. Sarakeb, jedan od ključnih gradova, nalazi se na auto-putu koji povezuje prestonicu Damask i najvažniji severni grad pod vladinom kontrolom, Alepo.
Devetnaest sirijskih vojnika ubijeno je u udarima turskih bespilotnih letelica na Idlib, saopštila je Sirijska observatorija za ljudska prava, prenosi BBC. Napadi su, kako se navodi, bili usmereni na vojni konvoj i bazu usled porasta nasilja u toj oblasti. Turska je takođe u nedelju oborila dva sirijska borbena aviona.
Vlasti u Damasku su saopštile da su se četiri pilota spasla katapultiranjem. Takođe, da su njene snage oborile tri turska drona. Istovremeno, sirijske vlasti upozoravaju da će se svaki avion koji uđe u njen vazdušni prostor biti tretian kao neprijateljski i oboren.
Turske bespilotne letelice su dva dana napadale u provinciji Idlib, a domaći aktivisti tvrde da su nanele velike gubitke sirijskim vladinim snagama.
Ministar odbrane Turske Hulusi Akar je izjavio da su njene trupe "neutralizovale" više od 2.200 sirijskih vojnika, 103 tenka i osam helikoptera. Međutim, Sirijska opservatorija je saopštila da je od subote ubijeno nešto više od 100 sirijskih vojnika ili pripadnika frakcija koji se bore na njenoj strani.
Napetosti u Idlibu naglo su eskalirale prošle sedmice, kada su u vazdušnom napadu ubijena najmanje 33 turska vojnika.
Susret Putin-Erdoan u sredu
Rusija, ključni oslonac sirijske vlade, upozorila je da ne može garantovati sigurnost turskih letelica u sirijskom vazdušnom prostoru.
Turski ministar Akar rekao je da se njene snage žele boriti protiv sirijskih trupa, a ne protiv ruskih trupa. Pozvao je Moskvu da ubedi sirijskog predsednika Bašara Asada da se povuče do linije prekida vatre na ivicama Idliba, dogovorene 2018. godine.
Za sredu je najavljen susret u Moskvi turskog i ruskog predsednika, Redžepa Tajipa Erdoana i Vladimira Putina, uprkos zategnutim odnosima dve zemlje zbog eskalacije sukoba u Siriji.
Oni su razgovarali u petak telefonom, izražavajući zabrinutost zbog eskalacije sukoba i saglasili se da su neophodne "dodatne mere" kako bi se normalizovala situacija.
Ove dve zemlje – koje podržavaju suprotstavljene strane u sukobu – do sada su izbegavale direktno sučeljavanje. One su u poslednje vreme znatno intenzivirale saradnju u vojnoj industriji, tako što je Ankara kupila od Moskve sistem za protivvazdušnu odbranu S-400 uprkos protivljenju SAD i ostalih njenih saveznika u NATO-u, a povećali su i robnu razmenu, uključujući i puštanje u pogon ruskog gasovoda "Turski tok".
Putin je izjavio u ponedeljak da Rusija ne planira da ratuje sa bilo kim, ali želi da odvrati druge zemlje od sukoba sa njom.
Erdoan i Putin su se saglasili u oktobru prošle godine tokom susreta u Sočiju zajedničke vojne patrole na severoistoku Sirije.
Međutim, sirijske vlasti i Moskve su sve odlučniji da zadrže punu kontrolu u celoj oblasti, pa su snage predsednika Bašara el Asada uz rusku vazdušnu podršku pokrenule u decembru ofanzivu sa ciljem, kako su naveli, da proteraju islamske militante iz Idliba i okoline, ali i pobunjenike koje podržava Turska.
Ovo je poslednja veća oblast koju kontrolišu snage koje se suprotstavljaju sirijskim vlastima. Kao posledica sukoba, oko milion ljudi je izbeglo ka granici sa Turskom.
Moskva je odbacila poziv Saveta bezbednosti da se uspostavi humanitarno primirje na severu Sirije, ističući da je jedina opcija "proterivanje terorista iz Sirije".