Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Oslobođeni pripadnici 'Crvenih beretki'


Sudnica Specijalnog suda, Beograd

Specijalni sud u Beogradu oslobodio je u petak bivše pripadnike Jedince za specijalne operacije optužbi za organizovanje oružanje pobune 2001. godine.

Oslobođeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, koji nije prisustvovao izricanju presude, zatim Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović i Mića Petraković.

Ulemek i Jovanović u požarevačkom zatvoru izdržavaju maksimalne kazne zatvora zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

U presudi se konstatuje da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije uspelo da dokaže optužnicu.

Predsedavajući sudskog veća Dragomir Jerasimović rekao je da je oslobađajuća presuda doneta jednoglasno posle detaljnog uvida u materijalne dokaze i iskaze svedoka na osnovu kojih je zaključeno da nije reč o pobuni, već o protestu.

On se pozvao i na stenogram sa sednica vlade kojima je predsedavao premijer Zoran Đinđić, na kojima je konstatovano da nije bila ugrožena bezbednost države i da je na njima korišćena reč protest, a ne pobuna.

Takođe je u obrazloženju navedeno da je u vreme pobune bilo uočljivo odsustvo reakcije vrha države. Sudija je rekao da vlada nije proglasila vanredno stanje i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost.

Sudija je rekao da su svedočenja političara Čedomira Jovanovića i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića bila u suprotnosti sa dokazima i da su u pitanju "naknadna sećanja".

"Da nije bilo oružane pobune u prilog govori kako se ponašala država Turska u takvoj situaciji, ovde su takve reakcije izostale", rekao je sudija.

Bez iznenađenja: Filip Švarm
Bez iznenađenja: Filip Švarm

"Ovakva presuda me ne iznenađuje", kaže za RSE odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm, inače autor dokumentarnog serijala "Jedinica" o JSO-u.

"Mislim da se to savršeno uklapa u trend svega ovoga što radi aktuelna vlast u Srbiji, a riječ je zapravo o jednoj afirmaciji 90-ih godina, procesa koji su se tad dešavali, aktera i svega ostalog. A s druge strane, imamo jednu vrstu revizije naše istorije gde se satanizira Peti oktobar i sve ono što je bilo posle Petog oktobra", rekao je Švarm.

U presudi se konstatuje i da se na osnovu snimaka tokom pobune JSO ne može videti da je bilo ugrožavanja bezbednosti ili uznemiravanja javnosti.

Filip Švarm smatra da je nesumnjivo da je pobuna JSO 2001. godine bila oružana.

"Sasvim je drugo pitanje, da li je država, premijer Zoran Đinđić koga su ti ljudi ubili nešto kasnije, mogao da reagira i da li je imao neke snage da im se suprotstavi. Ja smatram da u onoj situaciji u kojoj se tada nalazila Srbija, Zoran Đinđić baš i nije imao nekog izbora. I pozivati se na to kao na neke formalne razloge zbog čega država nije reagirala na način kao što je, na primer Turska, meni se čini prilično neutemeljenim. Moralo se voditi računa o kontekstu tih događaja", smatra Švarm.

Suđenje je završeno 28. juna, nakon više od pet i po godina. U završnim rečima tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je da svi optuženi budu osuđeni na zatvorske kazne, dok je odbrana predlagala oslobađajuću presudu jer po njima nije bilo pobune, već je reč o protestu.

Pripadnici Crvenih beretki, fotoarhiv
Pripadnici Crvenih beretki, fotoarhiv

Branilac Zvezdana Jovanovića, Velimir Jakić, nakon izricanja prvostepene presude je rekao da je zadovoljan načinom na koji je sud "cenio i utvrdio činjenično stanje".

"Da u radnjama Zvezdana Jovanovića i ostalih optuženih u ovom predmetu, nema ni jedna radnja koja predstavlja krivično delo oružane pobune i sud je to u svom usmenom izlaganju u potpunosti pravilno obrazložio i doneo presudu kojom se svi optuženi oslobađaju optužbe", rekao je Jakić.

Niko od predstavnika Tužilaštva za organizovani kriminal se nije obratio medijima nakon izricanja presude.

Izricanje presude u sudu pratio je i lider Srpske radikalne stranke, narodni poslanik i haški osuđenik Vojislav Šešelj. On je pre ulaska u sud rekao da očekuje oslobađajuću presudu "jer se pobuna JSO ne može smatrati oružanom". Po njegovom obrazloženju da su pripadnici JSO hteli da izvedu oružanu pobunu uradili bi to noću i ispred Vlade Srbije. Šešelj je dalje naveo da je sve završeno dogovorom i da taj događaj do pre neku godinu "niko nije nazivao pobunom".

Prema optužnici, Jedinica za specijalne operacije je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla pripadnike u njihov centar oko 150 kilometara severno od Beograda u mestu Kula, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.

Operativni deo JSO tada je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput – 10. novembra autoput Novi Sad - Subotica, a dva dana kasnije autoput kroz Beograd, sa novobeogradske strane mosta Gazela.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, "vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora Državne bezbednosti (DB) Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića".

U optužnici se ističe i da su takvim postupanjem Jedinice, neposredno bili ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje.

Lider Srpske radikalne stranke, narodni poslanik i haški osuđenik Vojislav Šešelj, prilikom dolaska u zgradu Višeg suda u Beogradu
Lider Srpske radikalne stranke, narodni poslanik i haški osuđenik Vojislav Šešelj, prilikom dolaska u zgradu Višeg suda u Beogradu

U slučaju "Pobuna JSO" optužen je i Dušan Maričić, koji služi višedecenijsku kaznu kao pripadnik grupe koja je uoči septembarskih izbora 2000. godine otela i ubila nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Protiv njega potupak je razdvojen, jer je veštačenjem utvrđeno da zbog lošeg zdravstvenog stanja ne može da prati suđenje.

"JSO je bila udarna pesnica režima Slobodana Miloševića i bila je pod striktnom kontrolom Državne bezbednosti. To je jedinica u koju je najviše materijalno ulagano i imala je najsavremeniju opremu za vreme Miloševića", podseća novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je predložilo da Ulemek bude osuđen na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je, prema stavu Tužilaštva, imao uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.

Milorad Ulemek, 2004.
Milorad Ulemek, 2004.

Za Zvezdana Jovanovića Tužilaštvo je predložilo kaznu od deset godina zatvora, dok je za Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora. Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora.

Formalni razlog za pobunu JSO bilo je hapšenje braće Nenada i Predraga Banovića, optuženih pred haškim Tribunalom za zločine u logoru Keraterm kod Prijedora, a Jedinica je navodno bila protiv saradnje s Hagom.

Osim toga, pripadnici JSO su za vreme pobune izneli i zahteve koji se mogu smatrati političkim, a koji su uključivali i onaj o donošenju zakona o saradnji sa Hagom, za šta se zalagala i Demokratska stranka Srbije tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunice.

Vojislav Koštunica, 2010.
Vojislav Koštunica, 2010.

Mada su pripadnici Jedinice na ulicu izašli u uniformama, naoružani i uz korišćenje borbenih vozila, Koštunica je tada, na konferenciji za medije citirao Milorada Ulemeka, ne pominjući ga po imenu, "da i lekari štrajkuju u mantilima", što je u delu javnosti tumačeno kao podrška oružanoj pobuni.

"Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća", rekao je Vojislav Koštunica.

Milorad Ulemek je u završnoj reči naveo da tokom suđenja nije video nijedan dokaz da se radilo o oružanoj pobuni insistirajući na tome da je u pitanju bio samo protest.

Pobuna JSO je okončana nakon što je Zoran Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, a na njihova mesta postavio Andriju Savića i Milorada Bracanovića, inače bliskog Miloradu Ulemeku.

Bracanović je 2007. godine bio osuđen na dve godine zatvora zbog prikrivanja krivičnog dela, na suđenju u slučaju za ubistvo Ivana Stambolića.

U martu 2003. godine, Đinđića su, u saradnji sa pripadnicima kriminalnog zemunskog klana, ubili neki od istih aktera koji su danas oslobođeni za pobunu, a sama pobuna se označava kao događaj koji je bio uvod u ubistvo premijera.

"Sve je to neka vrsta dešavanja, uvertira, koja je dovela do ubistva premijera Zorana Đinđića, niz tih događaja koji su međusobno povezani... Ali, ja na žalost ne vidim da se ovom presudom i ovim postupkom to razjašnjava", kaže Cvijić.

Sa Đinđićem otišla i nada
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:29 0:00

Krajem 2010. godine, majka i sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića podnele su krivične prijave protiv Ulemeka, ali i protiv Vojislava Koštunice i šefa Vojne službe bezbednosti Aca Tomića zbog pobune Crvenih beretki.

Tomić je smenjen u aprilu 2003. godine, nepunih mesec dana po ubistvu premijera, a dan po smeni je i uhapšen u okviru policijske akcije "Sablja". Njegovo ime bilo je jedno od 44 na optužnici Specijalnog tužilaštva u postupku za ubistvo premijera, ali je usled nedostatka dokaza optužnica povučena, a država je Tomiću isplatila visoku novčanu odštetu.

Prijave majke ubijenog premijera Mile Đinđić (preminula u martu 2016. godine) i njegove sestre Gordane Đinđić Filipović, podnete su i protiv Zvezdana Jovanovića i pet nekadašnjih članova komande JSO-a. Prijavu su podnele preko advokata Srđe Popovića, koji je u međuvremenu preminuo.

Srđa Popović je u vreme podnošenja krivične prijave naveo da je "pobuna bila uvod u ubistvo premijera".

Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je 8. marta 2012. godine, a suđenje je počelo u oktobru te godine.

Optužnica je obuhvatila samo direktne učesnike, a Koštunica nije saslušan ni u svojstvu svedoka.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG