Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šijačić: Primarno procesuirati sopstvene državljane za ratne zločine


Čovjek pozira pored nadgrobnog spomenika pokojnom Slobodanu Miloševiću, optuženiku za ratne zločine pred Haškim tribunalom i bivšem predsedniku Srbije, Požarevac, Srbija, mart, 2016.

Tužilaštvo BiH i Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije imaju potpisane protokole o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine i on se u nekim slučajevima i primjenjuje, pa je tako od 2016. do 2019. godine podignuto 19 optužnica u predmetima koje je bh. pravosuđe ustupilo srbijanskom.

Međutim, 23. 11. 2019. navečer na Graničnom prelazu Sremska Rača u Srbiji po potjernici iz Beograda uhapšen je Osman Osmanović, bivši direktor Porezne uprave Brčko Distrikta i bivši pripadnik Hrvatskog vijeća obrane (HVO) i Armije RBiH.

Prošle godine je u Srbiji uhapšen i Husein Mujanović, još jedan državljanin BiH kome se trenutno sudi pred sudom u Beogradu. Ranije su po tjeralicama iz Beograda u Evropi pritvarani ratni bh. poličar Ejup Ganić, general Jovan Divjak i srebrenički komandant Naser Orić.

Zašto se protokoli o saradnju nekad poštuju, a nekad ne za facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) govori Višnja Šijačić iz Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, koja se bavi analizom regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina.

"Protokol o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida potpisan je 2013. godine između Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije.

To je, u principu, jedan tehnički sporazum koji je trebao da unapredi saradnju i komunikaciju između ova dva tužilaštva, na način da je zapravo on pojednostavio razmenu i informacija i dokaza o potencijalnim ratnim zločinima koje ova dva tužilaštva istražuju.

Međutim, nakon 2013. godine mi vidimo da se ovaj protokol ne poštuje u punoj svojoj snazi u kojoj bi trebalo da se poštuje. Naime, na osnovu ovog protokola tužilaštva mogu da izmenjuju informacije i dokaze i ova saradnji bi, zapravo, trebala da omogući da se efikasnije procesuiraju ratni zločini.

Međutim, mi posle 2013. godine smo videli jednu tendenciju da se - bez obzira na to što postoji pravni osnov za razmenu informacija i dokaza i ovaj pravni osnov, ustvari, omogućava da se drugo tužilaštvo informiše o tome da jedno tužilaštvo ima informacije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina - ono ipak ne funkcioniše na najboljem nivou jer smo videli, evo i prošle godine, da je uhapšen jedan državljanin BiH Husein Mujanović kome se trenutno sudi pred sudom u Beogradu, a evo imamo i ovaj primer od pre nekoliko dana."

RSE: U zakonu u Srbiji koji se odnosi na procesuiranje ratnih zločina urađena je i opšta nadležnost. Hrvatska, koja ima slično zakonsko rješenje, tražila je kod otvaranja pregovora o članstvu Srbije s EU-om njegovo ukidanje ili izmjenu jer je u tom trenutku u Srbiji bio uhapšen jedan državljanin Hrvatske, bivši pripadnik Hrvatske vojske. Zloupotrebljava li se taj zakon i šta ako bi se on ukinuo?

Šijačić: Princip univerzalne nadležnosti koji je važeći prema trenutnom zakonodavstvu Republike Srbije omogućava Tužilaštvu za ratne zločine da procesuira potencijalne počinioce ratnih zločina koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije bez obzira na državljanstvo počinioca. Treba imati u vidu da je ovaj princip univerzalne nadležnosti formalno-pravno prihvatljiv.

Međutim, on jeste formalno-pravno prihvatljiv i on bi trebao da služi kao određena vrsta garancije da počinioci ratnih zločina ne mogu da se osećaju sigurno gde god da se nalaze. To znači da u svakoj državi praktično oni mogu da budu procesuirani. No, imajući u vidu kompleksnost današnje situacije i činjenice da se oružani sukob odigravao na teritoriji nekadašnje zajedničke države, treba imati u vidu i da se počinioci, dokazi pa i mesta ratnih zločina neretko nalaze na teritorijama različitih država.

U tom smislu, upravo je regionalna i neposredna saradnja tužilaštava u regionu neophodan preduslov za efikasno procesuiranje ratnih zločina. Međutim, ukoliko vi konstantno pokušavate da procesuirate državljane drugih država koji su pri tom dostupni organima gonjenja te druge države, a imate pri tome i sasvim solidan pravni okvir da ustupite i dokaze pa tako i da ustupite i krivično gonjenje onoj državi u kojoj se nalazi potencijalni počinilac.

U tom smislu ta univerzalna jurisdikcija može na neki način da produbi jaz i da stvori nepoverenje među državama u regionu.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da svaka država nastala raspadom bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine jer se na taj način šalje poruka državama regiona da je upravo ta država spremna da se suoči sa zločinima koje su počinili njeni državljani i da je zainteresovana za normalizaciju odnosa u regionu.

Ukoliko želite efikasno da procesuirate neke ratne zločine, morate da imate efikasnu saradnju.

Upravo ta kompleksnost procesuiranja ratnih zločina treba da bude stalno na umu našim tužilaštvima jer, ukoliko vi želite efikasno da procesuirate neke ratne zločine, morate da imate efikasnu saradnju. Ukoliko vi tu efikasnu saradnju stalno poljuljavate donošenjem naredbi za sprovođenje istrage ili podizanjem optužnica protiv državljana drugih država, onda je generalno budućnost procesuiranja ratnih zločina vrlo upitna.

RSE: Do sad smo, od poznatiji, imali slučajeve uhićenja po srbijanskim tjeralicama za ratne zločine protiv bh. državljana i Srbija je tražila njihovo izručenje od europskih zemalja i te osobe su tek tad saznale da su na tjeralicama. Jesu li tajne tjeralice zapravo najveći problem i šta je moguće rješenje?

Šijačić: Moguće rešenje je upravo to da se efikasno primenjuju sporazumi koji su potpisani između tužilaštava. Fond za humanitarno pravo se bavi analizom regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Izdao je tokom 2018. godine i jedan predlog praktične politike sa konkretnim predlozima kako bi ova saradnja mogla da se unapredi. Upravo je prvi predlog bio taj da se efektivno primenjuju oni pravni sporazumi koji postoje između tužilaštava i oni pružaju solidan okvir za ovu saradnju.

Postoji sasvim dovoljno mehanizama za saradnju, a isto tako postoji i sasvim solidan pravni okvir koji bi trebao ovu saradnju da unapređuje.

Dakle to su razmena dokaza i informacija, ustupanje krivičnog gonjenja ukoliko se potencijalni počinilac nalazi na teritoriji države čiji je državljanin, zatim formiranje zajedničkih istražnih timova itd. Postoji sasvim dovoljno mehanizama za saradnju, a isto tako postoji i sasvim solidan pravni okvir koji bi trebao ovu saradnju da unapređuje.

Međutim, mi prosto imamo samo ove rezultate koje vidimo, a to je da je ovo u zadnje dve godine druga osoba koja je uhapšena u Srbiji, a ima državljanstvo BiH.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da su upravo ovi slučajevi koji bi trebali da budu ustupljeni BiH, odnosno da dokazi o njima trebaju da budu blagovremeno razmenjeni između dva tužilaštva.

RSE: Zašto se to ne radi? Je li razlog politika ili možda nepovjerenje između tužilaštava da će ti predmeti biti procesuirani ukoliko se ustupe drugoj zemlji?

Šijačić: Ono što ovu priču čini dodatno kompleksnom je činjenica da zapravo saradnja između Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije funkcioniše na jednom, pa reći ćemo, dobrom nivou imajući u vidu broj predmeta koje je BiH ustupila Srbiji. Dakle, u periodu od 2016. do 2019. godine u Srbiju su podignute ukupno 23 optužnice. Od njih je 19 ustupljeno iz BiH.

Mi vidimo da se na jednom nivou saradnja odvija. Ti se predmeti procesuiraju pred sudom u Srbiji. Neki su već i pravosnažno okončani, neki osuđujućim presudama i dugogodišnjim kaznama zatvora. Međutim, negde na osnovu ovih situacija koje se dešavaju – a u prošlosti smo imali slučajeve Ejupa Ganića, Jovana Divjaka, Ilije Jurišića – mi vidimo da ta saradnja itekako ima još prostora da se unapredi i da funkcioniše još bolje.

Dakle, kao što smo već rekli, protokoli koji su potpisani i ugovori koji postoje pružaju sasvim dovoljno mogućnosti da ova saradnja funkcioniše čak i na boljem nivou nego sad.

RSE: Imate li podatak koliko je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo optužnica do sada?

Šijačić: Po poslednjim informacijama koje imamo, od 2003. do sad je podignuto 75 optužnica i one su obuhvatile 197 lica. Mi nemamo evidenciju po etničkoj pripadnosti koliko je ljudi optuženo, osuđeno ili oslobođeno po optužnicama za ratne zločine.

  • 16x9 Image

    Predrag Zvijerac

    Diplomirao anglistiku i kroatistiku. U novinarstvu od 2005. U mostarskom Dnevnom listu bio izvršni urednik, u sarajevskom Faktoru urednik vanjskopolitičke rubrike. Od oktobra 2017. radi kao novinar i producent za društvene mreže u digitalnoj jedinici Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG