Dostupni linkovi

logo-print

Protesti u Srbiji: Šta mladi traže?


Okupljanja mladih – mahom studenata i srednjoškolaca organizovanih putem društvenih mreža, proširila su se u nekoliko gradova

Protesti koji su počeli dan nakon predsedničkih izbora na kojima je aktuelni premijer Aleksandar Vučić pobedio u prvom krugu, dostigli su znatnu masovnost, a okupljanja mladih – mahom studenata i srednjoškolaca organizovanih putem društvenih mreža, nezadovoljnih takvim rezultatom izbora, iz Beograda su se proširili na Niš, Novi Sad, Zrenjanin, Leskovac, Lazarevac, Sombor, Kragujevac, Požarevac, Užice, Šabac, Kraljevo, Smederevo, Suboticu, Bor, Čačak...

Nepoznanica ko tačno iza ovih okupljanja stoji otvorila je vrata za spekulacije i manipulacije, pre svega tabloidima bliskim vlasti, koji pišu o „stranim službama i “pokušajima izazivanja rata u Srbiji“.

Ni konkretan cilj protesta - osim iskazivanja nezadovoljstva izbornim rezultatom - koji na ulice gradova Srbije iz dana u dan izvodi sve više mladih, za sada nije jasno definisan.

​Ipak, u međuvremenu su studenti Univerziteta u Novom Sadu objavili da su usaglasili predlog svojih zahteva.

Između ostalog, naveli su kako traže „da protesti traju do smene članova Republičke izborne komisije (RIK), "zbog nepoštovanja odluka Ustavnog suda", zatim razrešenje Maje Gojković sa čela Parlamenta Srbije "zbog blokade rada Narodne skupštine". U zahtevima se dodaje i smena direktora Radio televizije srbije (RTS) i urednika Informativnog programa RTS, "zbog režimskog izveštavanja i neravnomerne zastupljenosti kandidata", kao i smena članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zbog nereagovanja na više stotina prekršaja i prijava“, naveli su studenti iz Novog Sada.

Protest u Beogradu, 4. april 2017.

Protest u Beogradu, 4. april 2017.

Sa njima su se usaglasili i studenti Univerziteta u Beogradu, koji su tom spisku dodali još jedan zahtev – „reviziju odnosno sređivanje biračkog spiska u cilju utvrđivanja tačnog broja birača i nakon toga uvođenje elektronskog glasanja uz jasnu zaštitu od manipulacije“.

Upravo najveće zamerke na koje su nakon izbora ukazivali kredibilni posmatrači izbornog procesa jesu bile one o neravnopravnoj medijskoj zastupljenosti Vučića u odnosu na ostale kandidate, kao i na staru boljku – neuredan birački spisak. Opozicija se odmah po raspisivanju izbora, žalila na prekid rada Parlamenta.

Na Fejsbuk stranici "Protiv dikature" sa koje je prvobitno i upućen poziv mladima da izađu na proteste, novosadski studenti su pozvali kolege iz drugih gradova da podrže zahteve studenata dva univerziteta.

"Protesti pokazatelj šireg nezadovoljstva"

Sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Čedomir Čupić, ukazuje da „protesti pokazuju da, bez obzira na to ko pobeđuje na izborima, puno pitanja u srpskom društvu ostaje nerešeno“. Čupić podvlači da se u tom smislu poslednji protesti mogu smatrati „izrazom šireg nezadovoljstva koje tinja u društvu“.

„Oni protestuju ne samo zbog toga što se dešavalo u okviru izborne kampanje gde smo videli kakva su sredstva informisanja. Na kraju krajeva – još jedan podatak – kada su prvi dan izašli nijedna od televizija nije to javila. A to se dešava u centru Beograda gde je zaustavljen saobraćaj. Da se saobraćajna nesreća desila i da je neko povređen, to bi se istog momenta javilo, a nekoliko hiljada mladih ljudi izađe i to se ne javi“, kaže Čupić.

Ovi mladi ljudi protestuju i protiv građana koji nisu izašli (na birališta), protiv ravnodušnosti: Čedomir Čupić

Ovi mladi ljudi protestuju i protiv građana koji nisu izašli (na birališta), protiv ravnodušnosti: Čedomir Čupić

Nesporno je, dodaje profesor Čupić, da protesti pokazuju i jednu veliku frustraciju kod mladih izazvanu socijalnim prilikama, ali i „osvešćavanje“:

„Ovi mladi ljudi protestuju i protiv građana koji nisu izašli (na birališta), protiv ravnodušnosti. Za to najviše optužuju one koji su trenutno na vlasti. S druge strane, i vlast i opozicija treba da znaju – ovo je mala zemlja, ovde se sve zna – i kako se ko zapošljava, i kako nekvalifikovani ljudi dobijaju mesta, i kako se ostvaruju razne druge vrste privilegija u saradnji sa vlašću. Čak i privatni sektor zavisi. Mi imamo jedan ceo sistem reketa, privrednih tokova i tako dalje. To nije samo karakteristika ove vlasti, nego svih vlasti od kako je počeo partijski pluralizam“.

Da puno toga ima da se menja i da je to očigledno motor koji pokreće mlade u Srbiji, saglasna je i antropološkinja Svetlana Slapšak. Ona ocenjuje da je sa pojavom fiktivnog lika na političkoj sceni Srbije - Ljubiše Preletačevića Belog, za koga je na predsedničkim izborima glasalo gotovo 10 odsto izašlih birača, postalo jasno da su mladi politički angažovaniji nego što se mislilo, ali i da je logično i što se pojavio „post-izborni otpor“.

„Jasno je da se pojavio post-izborni otpor jer je figura Belog i ceo taj pokret dosta jasno unutar Srbije pokazao da izbori, zapravo, nemaju nikakvog smisla, da su samo smejurija. Dakle, itekako ima smisla da se protestuje posle i da se zahtevaju neke temeljnije društvene promene koje moraju ili da isključe izborni sistem i Parlament kakvi su danas ili da ga temeljito poprave. To su veliki ciljevi“, kaže Slapšak.

Protest u Novom Sadu, 4. april 2017.

Protest u Novom Sadu, 4. april 2017.

I dalje nije jasno ko tačno iza ovih okupljanja stoji. Učesnici nemaju obeležja niti jedne političke partije ili grupacije, a kao osnivač Facebook stranice „Protest protiv diktature“, naveden je jedan student koji ne želi da se obraća medijima. Na stranici je, nakon masovnog okupljanja u utorak, između ostalog napisao „Radim na tome da okupim obrazovane ljude koji nisu pripadnici političkih stranaka i koji će raditi na svemu što predstoji“.

Nepoznanica ko tačno iza okupljanja stoji, ostavila je međutim prostor za medijske spekulacije i manipulacije. Tako se na naslovnim stranicama tabloida moglo pročitati da „Soroš hoće rat u Srbiji“, a nagađa se i da li iza svega stoje domaće ili strane službe ili možda opozicioni kandidati na nedeljnim izborima – pre svih Saša Janković i Vuk Jeremić.

Nebojša Stefanović je tokom gostovanja na vlasti bliskoj TV Pink, proteste nazvao "visokopolitičkim"

Nebojša Stefanović je tokom gostovanja na vlasti bliskoj TV Pink, proteste nazvao "visokopolitičkim"

Upravo je njih, uz još neka imena sa opozicione scene, kao organizatore označio i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, visoki funkcioner Srpske napredne stranke čiji je lider Aleksandar Vučić. Same proteste je tokom gostovanja na vlasti bliskoj TV Pink, nazvao "visokopolitičkim".

Osim njega, oglasili su se i drugi funkcioneri vladajuće partije i koalicije okupljene oko nje, koji govorie da su iza protesta „opozicija i strane službe“.

Opozicija negira umešanost u organizaciju ovih protesta, mada ih pojedini lideri podržavaju “sve dok protiču mirno“.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG