Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Povećava se broj gradova gde se održavaju protesti u Srbiji


Protest 'Jedan od pet miliona' u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Protest 'Jedan od pet miliona' u Beogradu, 26. januara 2019.

Od prvog protesta nazvanog "Stop krvavim košuljama", održanog u Kruševcu u centralnoj Srbiji 30. novembra prošle godine, a povodom prebijanja jednog od opozicionih čelnika, broj gradova u kojima se jednom nedeljno demonstrira protiv političkog nasilja i sa kojih se zahtevi upućuju vrhu vlasti u Srbiji se povećava, a sve je brojnija podrška profesora i saradnika univerziteta u Srbiji kojima su se priključili i advokati iz mnogih gradova u Srbiji.

"Reklo bi se da se taj front širi, da se gradovi bude, reklo bi se da strah jenjava", kaže Slađana Petrović Varagić, istoričarka umetnosti i bivša direktorka bivšeg Kulturnog centra Požege, gradu u zapadnoj Srbiji, u kome su građani još početkom prošle godine izašli na ulice. Razlog protesta tada je bio lokalne prirode, pokušaj da Skupština opštine budžetskim sredstvima otkupi nelegalni objekat, što se dovodilo u vezu sa porodicom predsednice Skupštine opštine.

"Živimo u situaciji u kojoj je, prostim rečnikom rečeno, sve nenormalno postalo normalno", tako Petrović Varagić razume motive izlaska na ulice mnogih gradova građana različitih političkih ubeđenja od desnice do krajnje levice.

Podaci pokazuju da je i dalje u srpskom javnom mnjenju reč o podeli na one koji su za i oni koji su protiv predsednika države Aleksandra Vučića, kaže profesor Beogradskog univerziteta Srđan Bogosavljević.

"Postoji sasvim izvesno jedan dobar broj ljudi koji su protiv Vučića, njih 36 odsto (istraživanje IPSOS-a, prim. autora), najviše u Beogradu. Govorimo o milion ljudi, sasvim sigurno. Puni kapacitet glasača je pet do pet i po miliona. Tako da to sasvim sigurno generiše potencijal protesta i mogućnost da se protesti šire", kaže Bogosavljević za Radio Slobodna Evropa (RSE).

​Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević postavlja, kako kaže, krucijalno pitanje na koje trenutno ne zna odgovor:

"Još uvek ne znamo da li to ima efekte i na ljude koji su glasali za Vučića. Da li su to isti ljudi koji inače ne glasaju za Vučića, samo su rešili da javno to izraze na takav način?"

Protesti su, podsetimo, počeli pre dva meseca kada je grupa napadača sa metalnim predmetima razbila glavu lideru Levice Srbije Borku Stefanoviću, pred početak tribine opozicionog Saveza za Srbiju (SZS) u Kruševcu 23. novembra. Pored Stefanovića, povređena su još dvojica aktivista SZS. Policija je uhapsila trojicu osumnjičenih, predstavnici vlasti su osudili taj napad ali su osumnjičeni nakon mesec dana pušteni iz pritvora.

Protesti "Stop krvavim košuljama" su nastavljeni svake subote u Beogradu, da bi se potom proširili na mnoge gradove, na Novi Sad, Niš, Čačak, Bor, Prokuplje, Požegu, Užice, Zaječar, Šabac, Kraljevo…

Nakon što je predsednik Vučić rekao "neka vas se skupi pet miliona, nijedan zahtev neću da ispunim" protesti se održavaju pod parolom "Jedan od pet miliona".

Pored širenja protesta na ulicama gradova, oglasili su se pismom podrške profesori i saradnici najpre Filozofskog fakulteta u Beogradu, njih 105 potpisnika, a zatim i 84 profesora i saradnika Fakulteta političkih nauka takođe u Beogradu, zatim se talas podrške širio na nastavnike i saradnike Pravnog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta primenjenih umetnosti, Filološkog fakulteta, Učiteljskog fakulteta, Hemijskog fakulteta, Saobraćajnog fakulteta, Ekonomskog fakulteta, Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, novosadske Akademije umetnosti, Filozofskog fakulteta u Nišu, niškog Fakulteta umetnosti, Ekonomskog, pravnog i Fakulteta medicinskih umetnosti u Nišu, Pravnog i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Proteste je podržalo i 100 advokata iz nekoliko gradova Srbije.

Đorđe Pavićević kaže da se nešto u Srbiji događa, ali da se još ne zna kakva će biti politička artikulacija koja se, ipak, konačno očekuje od stranaka.

"Trenutno se, koliko vidim, radi na tome. Ovi poslednji protesti su uputili apel da se zahtevi politički artikulišu. Stranke sad treba da daju čvršće garancije kako bi građani mogli da im poveruju da će biti drugačiji, ako glasaju za njih i ako budu u poziciji da nešto menjaju", navodi Pavićević.

U međuvremenu su opozicija i pokreti koji podržavaju proteste (Savez za Srbiju, Socijaldemokratska stranka (SDS) koju je osnovao bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Nova stranka nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Živkovića, Pokret slobodnih građana koji je u međuvremenu izabrao za novog lidera glumca Sergeja Trifunovića, Demokratska stranka Srbije, Stranka moderne Srbije, Građanska platforma Jovan Jovanović, aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, te samostalni poslanici Đorđe Vukadinović i Marinika Tepić) saopštili nakon sastanka 25. januara u Beogradu da će u narednom periodu izaći sa konkretnom platformom.

Srđan Bogosavljević dodaje da je pitanje kakvi su realni zahtevi ljudi koji protestuju:

"Ako su protesti da bismo ušli u bojkot, oni neće moći predugo da traju. Dok nemaju političku artikulaciju, protesti imaju potencijal širenja, ali je pitanje čemu to, ako ne možete na kraju politički da poentirate!"

Na jednom od poslednjih protesta glumac Branislav Trifunović je pročitao pismo organizatora opoziciji Srbije u kome se od nje traži da predstavi "jasan plan zdrave državne uprave".

"Hoćemo da nam napišete kako ćemo da vas kontrolišemo, da vas smenimo ako ne budete valjali", poručeno je političkim strankama koje su većinom nakon petooktobarskih promena došle na vlast i razočarale glasače toliko da su stvorile prostor da kroz velika vrata 2012. godine na scenu stupi novoosnovana Srpska napredna stranka i da se na njoj ustoliči Aleksandar Vučić.

Beograd: Šesti protest protiv nasilja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:15 0:00

​Lista zahteva demonstranata je prvobitno bila prisustvo u informativnim emisijama Javnog servisa, kao i da se otkriju počinioci i nalogodavci svih napada na građane, novinare, aktiviste nevladinih organizacija i političare koji su se dogodili u prethodnom periodu, uključujući i ubistvo političara iz Severne Mitrovice Olivera Ivanovića pre više od godinu dana. Na talasu protesta, dok se čeka najavljena politička platforma, plasiraju se u javnosti različite ideje i zahtevi. Na protestima se traži smena odnosno ostavka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bojkot izbora ako se ne promene izborni uslovi, a ako se promene, da opozicija izađe na izbore jedinstvena pod nazivom "Jedan od pet miliona" (predlog sa protesta u Kragujevcu 26. januara).

Da li se grudva nepovratno zakotrljala i rasterala strah građana ili su protesti samo privremena oduška dela antivučićevskih glasača?

"Postoji jedna grupa na Fejsbuku koja se zove ‘Grudva koja postaje lavina’, tako da se nadamo da ta grudva koja se širi po gradovima Srbije može dovesti do toga da se ovoj državi vrati demokratija, vrati zakon, institucije. Ja se nadam da u tom nepristajanju ima energije", kaže Slađana Petrović Varagić.

"Može da se kaže da je krenula (grudva prim. red.), da li će se dalje zakotrljati, to je nešto što ostaje da se vidi. Ali, da se nešto pokrenulo i da postaje veće, to je tačno", kaže profesor Pavićević.

Na talasu protesta, dok se čeka najavljena politička platforma, plasiraju se u javnosti različite ideje i zahtevi (Protest zbog gradnje malih hidroelektrana)
Na talasu protesta, dok se čeka najavljena politička platforma, plasiraju se u javnosti različite ideje i zahtevi (Protest zbog gradnje malih hidroelektrana)

Zanimljivo je da učesnici protesta od levog do desnog sprektra uglavnom govore da je njihov motiv funkcionisanje institucija čije su nadležnosti, kako često navode, sada u rukama samo jednog čoveka.

Što se tiče tema kao što su Kosovo, priznanje genocida, revizija istorije, evropski ili put ka Rusiji, ili nešto sofisticiranijeg pitanja: neoliberalizam ili levičarski program, tu je teško povući zajedničku crtu onih koji protestuju.

Jedni protestuju jer je po njihovom mišljenju Vučić "izdao Kosovo" (prihvativši Briselski dijalog i inicirajući mogućnost teritorijalnog razgraničenja), drugi jer smatraju da nije dovoljno hrabar da prizna realnost i ubrza postizanje konačnog rešenja, jedni mu zameraju što je uopšte bio u Srebrenici (na godišnjici genocida 11. jula 2015. godine), drugi što nije priznao počinjeni genocid, jedni mu zameraju što vodi Srbiju u Evropsku uniju, drugi da je se evropskim putem kreće presporo.

Da li je to razlog za uzdržanost van Srbije zbog "nepoznanice" koja se valja ulicama gradova? Nema ozbiljnih znakova da Vučića u međunarodnoj zajednici više ne doživaljvaju više kao "pouzdanog igrača", onog koji bi, kako se moglo čuti od briselskih, vašingtonskih, ali i zvaničnika Moskve, mogao okončati balkanske nedovršene priče iz devedesetih.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG