Gde je nastao korona virus?

Bezbednost virusa u kineskoj laboratoriji u Vuhanu je bila upitna, na šta su američke diplomate i naučnici ukazivali Vašingtonu, pokazuju diplomatska dokumenta koja su stigla iz ambasade SAD u Kini, a prenosi BBC.

Sumnje je podstakao i predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) koji je rekao da američka vlada proverava nezvanične izveštaje koji govore o tome da je virus “pobegao” iz laboratorije, dok je američki državni sekretar Majk Pompeo (Mike Pompeo) poručio da "Peking mora da kaže sve što zna o virusu".

Portparol kineskog ministarstva zdravlja Cao Lijan izjavio je da nema dokaza da je virus potekao iz laboratorije.

“Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije su nekoliko puta ponovili da nema nikakvih naznaka da je virus kreiran u laboratoriji”, rekao je Lijan.

Naučnici tvrde da je virus životinjskog porekla

Čim se virus pojavio, počele su da kruže priče o njegovom poreklu.

Jedna teorija koja se pojavila na internetu, a postala je viralna krajem januara, tvrdila je da je virus proizveden u laboratoriji kao biološko oružje.

Ove tvrdnje su odbačene od strane naučnika, koji su rekli da je virus životinjskog porekla i da je najverovatnije nastao kod slepih miševa.

Profesor dr Andrej Trampuz, direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na "Charité – Universitätsmedizin" u Berlinu, u intervjuu za RSE u odgovoru na ovo pitanje je, na primer, izjavio: "Samo je priroda toliko inteligentna da može da ga (virus korone) stvori".

I jedna američka studija, koju potpisuju četiri naučnika, objavljena je u martovksom broju akademskom časopisa "Prirodna medicina", kaže da nema naznaka da je virus veštački stvoren.

Novi podaci o žrtvama u Vuhanu

Bez obzira na to, sumnje su dodatno podgrejane najnovijim informacijama iz Vuhana, gde su kineske vlasti objavile da je od korona virusa umrlo duplo više ljudi od onoga što su ranije saopštili.

Promena u brojkama je, prema rečima kineskih zvaničnika, nastala jer su do sada računali samo ljude koji su umrli u bolnicama.

Međutim, u jeku pandemije, mnogi od obolelih nisu mogli da budu zbrinuti u bolnicama, već su ostali na kućnom lečenju.

Nakon što su i oni uračunati u bilans, broj umrlih je skočio za skoro 50 odsto i, prema zvaničnim podacima, sada je u Vuhanu umrlo skoro četiri hiljade ljudi.

Na osnovu ranijih podataka, kineske vlasti su tvrdile da je toliko ljudi ukupno umrlo u celoj Kini.

Šta stoji u diplomatskim dokumentima?

Vašington post je objavio da se, na osnovu diplomatskih dokumenata do kojih je došao, jasno vidi da su američki naučnici tokom 2018. godine nekoliko puta odlazili da provere mesta na kojima se vrše istraživanja korona virusa u Kini.

Naučnici su čak dva puta upozoravali Vašington o nebezbednim uslovima u kineskim laboratorijama.

Posebno su naglašavali probleme sa bezbednošću i upravljanjem u Institutu za virusologiju u Vuhanu.

Navodi se i da su bili zabrinuti zbog toga što istraživanja korona virusa iz slepih miševa može da dovede do nove epidemije, nalik onoj koju je 2004. godine izazvao SARS.

Kakve sigurnosne mere koriste laboratorije?

Laboratorije koje proučavaju viruse i bakterije koriste sistem poznat kao BSL (Biosafety Level) standard, odnosno standard biološke bezbednosti.

Postoje četiri nivoa, koja zavise od toga koje vrste biološkog materijala se proučavaju, kao i mere predostrožnosti koje je potrebno preduzeti da bi se ti materijali izolovali.

Prvi nivo je najniži i primenjuje se u laboratorijama koje izučavaju dobro poznata biološka jedinjenja, koja ne predstavljaju opasnost za čoveka.

Što je nivo viši, to su i mere predostrožnosti strože. Najviši nivo je četvrti i on se odnosi na laboratorije koje izučavaju najopasnije patogene za koje postoji tek nekoliko lekova, ili ih nema uopšte, kao što su, na primer, ebola ili Marburški virus, koji se izučava u samo dva instituta u SAD i Rusiji.

Ovi BSL standardi se primenjuju svuda u svetu, sa nekim minimalnim izmenama.

“Rusi, na primer, najviši stepen predostrožnosti označavaju jedinicom, dok najviši označavaju četvorkom.

Iako je to suprotno zvaničnoj skali, sve ostale mere i oprema koja se koristi su vrlo slični”, kaže za BBC ekspert za biološku bezbednost na londonskom Kings koledžu dr Filipa Lencos.

Da li su standardi obavezni?

Ovi standardi, međutim, nisu deo nikakvih međunarodnih ugovora, te stoga ne postoji pravna obaveza da se poštuju.

“Standardi su razvijeni kako bi se zaštitili oni koji rade u laboratorijama, ali i sprečilo da oni inficiraju sebe ili svoje najbliže okruženje. Takođe, cilj im je i da spreče slučajni izlazak virusa iz laboratorija”, objašnjava Lencos.

Dodaje i da, ako želite da sarađujete sa međunarodnim institutima i partnerima, morate poštovati i primenjivati određene standarde.

Institut za virusologiju u Vuhanu dobijao je novac od SAD, tačnije Američkog instituta za istraživanje, a diplomatska dokumenta navode da se čak i preporučivalo da SAD poveća pomoć ovom kineskom institutu.

U svetu postoji negde oko 50 laboratorija u kojima je na snazi najviši stepen zaštite, prenosi BBC.

Greške se događaju

Uprkos svim nagađanjima, ono što Vašington post ne prenosi jeste koje je to propuste ova kineska laboratorija eventualno napravila.

Teorijski, postoje mnogobrojne manjkavosti koje jedna laboratorija, koja proučava tako osetljive biološke materijale, može da ima.

Doktorka Lencos ukazuje da su najčešće greške u načinu treninga osoblja, zatim nedovoljno često ponavljanje bezbednosnih protokola, način skladištenja i označavanja patogena, ali i nepredvidive hitne situacije ili nesreće.

Tako su 2014. godine pronađene bočice sa virusom malih boginja blizu istraživačkog centra u Vašingtonu.

Već sledeće godine, 2015, američka vojska je greškom poslala uzorke antraksa u devet laboratorija širom zemlje i u svoju vojnu bazu u Južnoj Koreji.