Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Predstavnički dom opozvao Trampa


Predstavnički dom američkog Kongresa opozvao je predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) po optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa. Optužnica će biti prosleđena Senatu koji će započeti suđenje, kako se očekuje u januaru, ali je mala verovatnoća da će smeniti predsednika SAD s obzirom da njegovi republikanci imaju većinu u ovom telu.

Predstavnički dom američkog Kongresa opozvao je predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) po optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.

Nakon osam sati rasprave u glasanju po partijskoj liniji, prvu tačku optužnice zloupotreba položaja podržalo je 230 kongresmena, dok je 197 glasalo protiv. Dvojica članova Demokratske stranke takođe nisu podržala impičment.

Za drugu tačku optužnice je glasalo 229 kongresmena, a 198 protiv. Tri člana Demokratske stranke nisu podržala opoziv. Nezavisni kongresmen Džastin Amaš (Justin Amash) glasao je za impičment po obe odrednice.

Optužnica za zloupotrebu položaja, koju su pokrenule većinske demokrate u Predstavničkom domu, odnosi se na Trampov zahtev Ukrajini da istraži njegovog političkog rivala Džoa Bajdena (Joe Biden) i njegovog sina Hantera.

Demokrate su optužile Trampa za opstrukciju Kongresa zato što je zabranio svedočenje svojih najbližih saradnika i prosleđivanje dokumenata nakon pokretanja postupka impičmenta.

Tramp je treći predsednik u američkoj istoriji dugoj 243 godine koji se našao u procesu opoziva. Optužnica će biti prosleđena Senatu koji će započeti suđenje, kako se očekuje u januaru, ali je mala verovatnoća da će smeniti predsednika SAD s obzirom da njegovi republikanci imaju većinu u ovom telu: 53 od 100 senatora.

Za takvu odluku je potrebna dvotrećinska većina glasova.

Trampov opoziv će dodatno zaoštriti tenzije u već duboko političkoj podeljenoj Americi, ocenjuju svetski mediji.

Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) rekla je nakon glasanja da je "18. decembar dobar dan za ustav, ali tužan za Ameriku jer je opozvan predsednik“.

Ona je dodala da će sačekati da vidi pravila koja će odrediti Senat pre nego što imenuje menadžera Demokratske stranke za opoziv - koji će imati ulogu tužioca.

Ona na taj način pokušava da izvrši pritisak na Senat da usvoji zahtev demokrata da se pozovu svedoci, čemu se lider republikanske većine Mič Mekonel (Mitch McConnell) za sada protivi.

Tramp: Ne osećam se opozvanim

U vreme glasanja Tramp je bio na izbornom skupu u Mičigenu gde je prokomentarisao rezultate glasanja.

Predsednik SAD Donald Tramp na skupu u Batl Kriku (Battle Creek)
Predsednik SAD Donald Tramp na skupu u Batl Kriku (Battle Creek)

"Dakle, dobili smo svaki glas republikanaca. Vau. Skoro 200. Dakle, dobili smo 198 prema 229. Nismo izgubili nijedan republikanski glas i trojica demokrata su glasala za nas. Republikanska partija nikada nije bila toliko napadana, ali i ujedinjenija nego sada", kazao je Tramp dodajući da se ne oseća opozvanim.

On je potencirao da se sjajno zabavlja na pozornici bez obzira na vest o impičmentu.

"Od Ričarda Niksona, to vidim samo kao mračno vreme. Ne znam za vas, ali sjajno se zabavljam. Ludo je", dodao je američki predsednik.

Po njegovim rečima demokrate su "degradirale proces impičmenta".

"Ovo je uzvišena pozicija. Kod god postane predsednik, može da dobije telefonski poziv i da bude opozvan", istakao je Tramp dodajući da je "to upravo što očevi osnivači SAD nisu želeli".

"Ovaj nezakoniti, pristrasni opoziv je politički samoubilački marš demokrata koje ništa ne rade pokazujući duboku mržnju i prezir prema američkom biraču", rekao je Tramp.

On je dodao da su Nensi Pelozi i demokrate sami sebi utisnuli "večni žig sramote" te da će desetine miliona građana izaći na izbore sledeće godine kako bi okončali kontrolu demokrata u Predstavničkom domu.

Lider demokratske većine: Nismo želeli opoziv

Steni Hojer (Steny Hoyer), lider demokratske većine u Predstavničkom domu, kazao je pri kraju debate koja je trajala više od šest sati da njegova partija nije želela impičment.

"Glasali smo protiv toga. Glasali smo jednom. Glasali smo drugi put. Glasali smo treći put u julu ove godine. Nismo ovo želeli. Međutim, Trampovo nedolično ponašanje primoralo je našu ustavnu republiku da zaštiti sebe", kazao je Hojer.

On je rekao da za 38 godina služenja u Kongresu, tokom kojih se promenilo šest predsednika, nikada nije očekivao da svedočiti "tako očiglednim prestupima jednog predsednika SAD".

Dodao je da je Tramp izabran "legitimno" od elektorskog koledža ali da je za Hilari Klinton (Hillary Clinton) glasalo 65 miliona građana, a za Trampa 63 miliona.

Predsedavajući Odbora za pravosuđe Adam Šif (Schiff) kazao je na kraju debate da SAD treba da brine o svojim saveznicima.

"Treba da brinemo o Ukrajini, o zemlji koja se bori za slobodu i demokratiju. Nekada smo brinuli o demokratiji i našim saveznicima. Ranije smo se suprostavljali Putinu i Rusiji", rekao je Šif.

Lider republikanske manjine: Najnekredibilniji opoziv u američkoj istoriji

Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Mekarti (McCarthy) kazao je na kraju rasprave da opoziv Donalda Trampa predstavlja"najpristrasniji i najnekredibilniji u američkoj istoriji".

On je istakao da je čitav proces bio manipulativan.

"Ovo je vaše nasleđe. Bilo koji tužilac u zemlji bi ostao bez licence zbog tako očite pristrasnosti, pogotovo ako je svedok, sudija i porota", kazao je Mekarti.

Pelozi: Tramp ugrozio nacionalnu bezbednost

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je “pretnja nacionalnoj bezbednosti”, izjavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) na početku rasprave o njegovom opozivu.

"Vekovima su se Amerikanci borili i umirali kako bi odbranili demokratiju za narod. Ali, sada vrlo žalosno, vizija osnivača naše republike je ugrožena od Bele kuće. Zbog toga danas kao predsedavajuća Predstavničkog doma ozbiljno i tužno otvaram debatu o opozivu predsednika SAD. Ako ne delujemo sada, zapostavićemo naše dužnosti. Tragično je da predsednikovo nesmotreno delovanje čini opoziv nužnim. Nije nam ostavio izbor", rekla je Pelozi.

Ona je dodala da se danas razmatraju utvrđene činjenice da je predsednik prekršio ustav. "Činjenica je da je predsednik stalna pretnja našoj nacioalnoj bezbednosti i integritetu naših izbora - što je osnova naše demokratije", kazala je Pelozi.

Ona je započela svoje izlaganje citiranjem teksta iz zakletve na vernost SAD ističući da niko nije došao u Kongres da opozove predsednika.

"Sada je vizija osnivača naše republike ugrožena od Bele kuće”, kazala je Pelozi.

Pelozi: Predsednik nam nije ostavio drugi izbor
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:57 0:00

Po njenim rečima, predsednik koristi ovlašćenja na javnoj funkciji da bi stekao ličnu i neprimerenu ličnu korist na štetu američke nacionalne bezbednosti.

"Kada predsednik oslabi demokratskog saveznika (Ukrajinu) koji podupire američke bezbednosne interese boreći se protiv američkog protivnika (Rusija), onda slabi Ameriku. Ova zloupotreba vlasti takođe ugrožava integritet naših izbora", naglasila je Pelozi.

Ona je dodala da "nikada u istoriji naše države nismo videli da je predsednik izjavio da je iznad zakona i u tom smislu delovao. Tragično je da predsednikovo nesmotreno delovanje čini opoziv nužnim”.

Republikanci: Pretpostavke bez činjenica

Lider republikanske manjine u Odboru Predstavničkog doma za pravosuđe Dag Kolins (Doug Collins) je kazao da se postupak impičmenta zasniva na pretpostavkama, a ne činjenicama, te da je demokratama stalo samo da što pre opozovu predsednika SAD.

Kolins: Predsednik nije učinio ništa loše
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:48 0:00

On je istakao da republikanci nemaju problem da iznesu svoje argumente pred većinom u Predstavničkom domu i američke građane jer su oni, kako je istakao, izabrali Donalda Trampa.

"I to jeste pitanje za birače, a ne za Predstavnički dom i na ovaj način na koji se to radi gazeći sve principe u koje ovo telo veruje", kazao je Kolins.

On se osvrnuo i na pritužbe lidera demokratske manjine u Senatu Čaka Šumera (Chuck Schumer) da je republikanska većina odbacila njegov zahtev da se pozovu svedoci kada se nastavi proces u ovom telu, najverovatnije u januaru.

"Dobro došli u klub, gospodine Šumer. To se upravno (nama) dešava u poslednja tri meseca. Stoga ćemo danas dosta govoriti o impičmentu, o predsedniku, o optužnici da je zloupotrebio položaj, jer ne mogu ništa da mu pripišu ništa zasnovano na činjenicama. Predsednik nije učinio ništa pogrešno u ovom slučaju", istakao je Šumer.

Strategija republikanaca je da pokažu da Tramp nije učinio ništa loše te da je čitav proces nepravičan.

Tako je kongresmen Keli Armstrong napisao na Tviteru da "Predstavnički dom danas glasa o optužbama vezanim za impičment u kojima se navodi nijedan prekršaj. Umesto toga, demokrate pokušavaju da uklone reguralno izabranog predsednika koji je dobio 63 miliona glasova na osnovu dvosmislene tvrdnje o zloupotrebi vlasti. Ovo je tužno za našu zemlju".

Hrist, Perl Harbur, Bostonska čajanka

U raspravi su potezani i argumenti iz religije i istorije. Tako je republikanski kongresmen iz Džordžije Bari Laudermik (Barry Loudermilk) čak izjavo da je Isus Hrist imao pravičniji tretman pre raspeća nego Donald Tramp.

“Pre istorijskog glasanja dana, sedam dana pre Božića, želim da imate ovo na umu: Kada je Hrist lažno optužen za izdaju, Pontije Pilat mu je dao mogućnost da se suoči sa tužiocima. Tokom tog sramnog suđenja, Pontije Pilat je omogućio više prava Hristu, nego demokrate ovom predsedniku u ovom postupku", tvrdi Laudermik.

On je dodao da uzbunjivač - čija je prijava da je Tramp tokom telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim 25. jula ove godine zloupotrebio položaj pokrenula slučaj - nikada nije pozvan da svedoči niti je njegov identitet otkriven.

I republikanski kongresmen iz Pensilvanije Fred Keler (Keller) je napravio aluziju na Hristovo raspeće.

"NIje jasno ko će strože suditi onima koji glasaju danas za opoziv: istorija ili birači. Stoga, želim da demokrate koji glasaju danas za impičment znaju da se molim za njih," kazao je Keler.

Potom je citirao Hristove reči iz Jevanđela po Luki: "Gospode, oprosti im jer ne znaju šta čine".

Republikanci su poredili postupak Trampovog opoziva i sa iznenadnim japanskim napadom na Perl Harbur 1941. i Bostonskom čajankom, događajem iz 1773. kada su stanovnici ovog grada bacili čaj u more sa britanskih brodova kojim je otpočeo američki rat za nezavisnost.

Pozivanje na Aleksandra Hamiltona 35 puta

U debati je u više navrata pomenut i Aleksandar (Alexander) Hamilton, prvi američki ministar finansija i jedan od pisaca “Federalističkih spisa”, kojim je promovisano federalističko uređenje i ratifikacija Ustava SAD krajem 18 veka.

Tako je demokratski kongresmen Adam Šif (Schiff), predsedavajući Odbora za obaveštajne poslove, citirao Hamiltonovo upozorenje na tip ljudi koji su “neprincipijelni u privatnom životu, nesrećni u svom bogatstvu i drski po temperamentu”, koji mogu da “izazovu zbrku”.“Čini se da je Hamilton predvideo uspon Donalda Trampa sa zapanjujućom dalekovidošću”, zaključio je Šif.

Aleksandar Hamilton
Aleksandar Hamilton

I republikanci su se pozivali na Hamiltona. Inače, kako navodi “Vošington post” (The Washington Post), Hamiltonovo ime se pominje 35 puta u izveštaju na 658 strana u kome se preporučuje Trampov opoziv.

Dvoboj Aleksandra Hamiltona i Erona Bura
Dvoboj Aleksandra Hamiltona i Erona Bura

Hamilton je osnivač Federalnih rezervi i imao je ključnu ulogu i dovođenju u pitanje legalnosti međunarodne trgovine robljem. Ubijen je 1804. u dvoboju sa političkim protivnikom Eronom Burom (Aaron Burr).

Žestoke polemike

Kongresmeni iz obe partije imaju po tri sata za iznošenje argumenata, govoreći naizmenično, o čemu vode računa čelnici demokrata i republikanaca.

Iako iznose potpuno oprečne stavove, rasprava uglavnom prolazi bez trzavica sem kada je republikanac Lui Gomert (Louie Gohmert) optužio Ukrajinu da se mešala u američke izbore 2016.

Na to je reagovao predsedavajući Odbora za pravosuđe Džeri (Jerry) Nadler, ističući da je duboko zabrinut da bilo koji član Predstavničkog doma širi rusku propagandu. Gomert je ponovo tražio reč, ali je nije dobio.

Tramp: Nisam ništa loše uradio

Predsednik SAD Donald Tramp je reagovao na Tviteru.

"Možete li da verujete da ću danas biti opozvan od radikalne levice i demokrata koji ništa ne čine. Ništa nisam loše uradio. Strašno. To ne bi trebalo da se desi nijednom drugom predsedniku. Pomolite se". Kako javlja BBC, Tramp je od početka zasedanja 45 puta objavio poruku na Tviteru ili podelio tuđe komentare.

Potpredsednik SAD Majk Pens (Mike Pence) nazvao je glasanje u Predstavničkom domu "sramotom" koja će "uspostaviti opasan presedan".

Istovremeno, u više američkih gradova se održavaju protesti pristalica i protivnika Trampovog opoziva.

Stanovnici SAD-a: Predsednik bi trebao biti opozvan
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:41 0:00

Nesuglasice dve partije i o proceduri glasanja

Glavnoj raspravi je prethodila debata o proceduri koju je usvojio Administrativni odbor u utorak, koja traje skoro dva sata, iako je bila predviđeno samo jedan.

Manjinski republikanski kongresmeni u Predstavničkom domu koriste razne proceduralne mogućnosti kako bi usporili ovaj postupak. Oni su predložili da se sednica odloži, što je odbijeno.

Republikanska kongresmenka Liz Čejni (Cheney) je predložila da se o Trampovom opozivu glasa tako što bi svaki član Predstavničkog doma bio prozvan i pojedinačno to učinio (manual roll call), umesto korišćenjem uobičajenog elektronskog sistema.

Prema proceduri, nije moguće podnošenje amandmana na dve tačke optužnice protiv Trampa za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa, tačnije da je tražio ukrajinsko mešanje u predsedničke izbore 2020. godine i ignorisao obavezujuće zahteve kongresnih odbora da njegovi najbliži saradnici svedoče ili predaju dokumenta neophodna u istrazi.

U vreme glasanja o njegovom opozivu, Tramp će govoriti na skupu u državi Mičigen u kampanji za svoj reizbor.

Sednicom predsedava Dajana Diget (Diana DeGette), demokratska kongresmenka iz Kolorada.

Ona je saopštila da je počastvovana ulogom koja joj je dodeljena.

“Niko od nas nije došao u Kongres da bi opozvao predsednika, ali svi mi – kada smo stupili na dužnost – zakleli smo se da ćemo poštovati ustav. Ovo je tužan i sumoran trenutak u istoriji naše države i odgovornost da predsedavam ovom važnom debatom nije nešto što ću olako shvatiti”.

Republikanski kongresmen Mark Medouz (Meadows), blizak Trampov saveznik, ponovio je uoči sednice podršku njegove partije predsedniku SAD.

On je istakao da ne očekuje da bilo koji republikanski kongresmen glasa drugačije.

"Mi smo veoma jedinstveni ne samo u našoj podršci predsedniku, već tokom celog procesa impičmenta", dodao je Medouz.

Mekonel pozvao demokrate da se povuku sa “litice”

Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel optužio je demokratsku većinu u Predstavničkom domu da je “podlegla iskušenju”,pozivajući ih da se povuku sa “litice” impičmenta.

Mekonel je ponovio neke od svojih jučerašnjih napada protiv Čaka Šumera (Chuck Schumer), lidera demokratske manjine u Senatu, zbog njegovog zahteva da se pozovu svedoci tokom suđenja u ovom telu, koje se očekuje u januaru.

Zemlja čeka da vidi da li će demokrate u Predstavničkom domu podleći izazovu kome je svaki njegov saziv uspeo da odoli i ne zloupotrebi ozbiljan proces impičmenta za podsticanje podela.

Sastanak Trampa sa saradnicima

U međuvremenu, Donald Tramp se sastao u sredu izutra sa najbližim saradnicima što je, kako prenosi CNN, regularna praksa naročito otkako je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) pokrenula u septembru istragu u cilju njegovog opoziva.

Kako saznaje CNN iz više izvora, Tramp je proveo poslednjih 24 sata u telefonskim razgovorima sa najvišim zvaničnicima i republikanskim kongresmenima.

Tramp je u pismu predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi osudio "svirepi krstaški rat" koji se vodi protiv njega, i poručio da ne veruje da će njegovo pismo promeniti nešto, ali da iznosi svoje primedbe "zbog istorije".

"Kada ljudi budu gledali unazad na ovaj slučaj želim da ga razumeju i uče iz njega, tako da se nikad više ne ponovi nekom drugom predsedniku", napisao je Tramp.

Američki lider je optužio demokrate za "izvrtanje pravde i zloupotrebu položaja" zbog napora da ga smene. Ponovio je da nije uradio ništa pogrešno kada je tražio od strane zemlje da istraži političke rivale, i napao demokrate što se fokusiraju na opoziv, a ne na neka druga pitanja.

"To nije ništa više od nelegalnog, stranačkog pokušaja puča koji će, na osnovu nedavnog raspoloženja, propasti na biralištima", napisao je Tramp aludirajući na predsedničke izbore naredne godine i optužio demokrate da "nastavljanjem nevažećeg procesa opoziva" krše odanost Ustavu i proglašavaju "otvoren rat američkoj demokratiji".

Pelozi: Niko nije iznad zakona

Pelosi koja je ranije ove godine upozorila protiv opoziva koji bi sprovela samo jedna partija, ipak ima dovoljan broj demokrata da opoziv odobre, jer je u sadašnjem sazivu Predstavničkog doma 235 demokratskih i 199 republikanskih kongresmena, te jedan nezavisni.

"Nažalost činjenice su jasno pokazale da je predsednik zloupotrebio vlast za svoju ličnu, političku korist i da je opstruirao Kongres", napisala je Pelosi kolegama i pozvala ih da se danas pridruže raspravi u Prestavničkom domu.

Pelosi: Činjenice su neoborive
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:56 0:00

"U Americi niko nije iznad zakona. Za vreme ovog vrlo molitvenog trenutka u istoriji naše zemlje moramo da poštujemo našu zakletvu da podržavamo i branimo naš Ustav od svih neprijatelja, stranih i domaćih", istakla je ona.

Retka procedura opoziva predsednika deli članove Kongresa na sličan način na koji Amerikanci imaju različite stavove o Trampovom neobičnom predsedništvu i optužbama za opoziv.

Demokrate optužuju Trampa da je u telefonskom razgovoru 25. jula zatražio od novog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži njegovog političkog rivala Džoa Bajdena, glavnog pretendenta za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na izborima 2020. i njegovog sina Hantera, koji je bio član borda direktora ukrajinske gasne kompanije Burisma.

Tada se novoizabrani ukrajinski vođa nadao pozivu u posetu Beloj kući a takođe je računao na 391 miliona dolara vojne pomoći od SAD, koju je Tramp zamrznuo sa obrazloženjem da treba osigurati namensko korišćenje ovih sredstava s obzirom na visoku stopu korupcije u Ukrajini.

Demokrate, pak, tvrde da je Tramp time zloupotrebio funkciju za ličnu političku korist, prizivajući mešanje strane države u američke unutrašnje poslove, čime je ugrozio nacionalnu bezbednost.

Republikanci to negiraju kao i tvrdnju demokrata da je Tramp želeo da se razmotri, kako je ocenjuje Rojters, "diskreditovanu teoriju" da se Ukrajina, a ne Rusija, mešala u američke predsedničke izbore 2016.

Pitanje za članove Kongresa i Amerikance je da li su ta dela, i to što Bela kuća nije dozvolila zvaničnicima da se izjašnjavaju u istrazi Predstavničkog doma, prestupi koji zaslužuju opoziv.

Tramp u pismu Pelozi ocenjuje da je imao "apsolutno savršen telefonski razgovor".

Motivi demokrata

Demokrate su se odlučile da glasaju za Trampov opoziv, iako su veoma male šanse ta takvu odluku podrži i Senat, zato što se osećaju obaveznim da pokrenu pitanje njegove odgovornosti.

Smatraju da je zloupotrebio položaj pritiskom na Ukrajinu da istraži političkog rivala. Stoga, kako ocenjuje BBC, ako demokrate sada ne povuku jasnu liniju – čak i ako ne prođe njihova inicijativa za opoziv – Tramp će se osećati ohrabrenim da povuče nove poteze koje mogu da mogu negativno da se odraze po njih na izborima 2020.

Takođe, članovi Demokratske stranke kao i liberalni deo njenog rukovodstva već mesecima traži Trampov opoziv, čemu se protivilo centrističko krilo na čelu sa Nensi Pelozi.

Da vođstvo demokrata nije povuklo ovaj potez, postojao bi rizik od nezadovoljstva znatnog broja njihovih lojalnih pristalica, koji ne bi bili motivisani da masovno izađu na izbore, zaključuje BBC.

Javno mnjenje podeljeno

Političke podele na vrhu se odražavaju na javno mnjenje. Prema istraživanju “PetTridesetOsam” (FiveThirtyEight), portala koji se bavi statističkim analizima, 57 odsto Amerikanaca smatra da je Trump zloupotrebio svoj položaj, a 54 procenta da ima dovoljno dokaza za te optužbe.

Istovremeno, podjedank broj – po 47 odsto – podržava ostanak i opoziv aktuelnog predsednika SAD, prenosi BBC.

Prema istraživanju Foks njuza (Fox News), polovina Amerikanaca podržava Trampov opoziv.

Tramp tražio opoziv bivših predsednika SAD

Tramp kritikuje zahtev za njegovim opozivom kao “lov na veštice”. Međutim, on je svojevremeno, pre nego što je stupio na dužnost, pozivao na impičment nekadašnjih predsednika SAD, podseća BBC.

Tako je 2014. napisao na Tviteru da bi tadašnjeg predsednika Baraka Obamu trebalo opozvati zbog njegove “potpune nekompetentnosti”.

U jednom TV intervju iste godine, Tramp je kazao da ukoliko bi opozvali Obamu to bi bio bio “užasan šou” za njega.

“On bi bio u haosu. To bi bila apsolutna sramota, to bi ga trajno obeležilo”, istakao je Tramp.

Prethodno, 2008. godine, Tramp je kazao za CNN da bi trebalo opozvati Džordža Buša (George Bush) zbog njegove uloge u ratu u Iraku.

U istom intervjuu je rekao da je Bil Klinton (Bill Clinton) zapao u nevolje zbog slučaja Monika Luinski (Monica Lewinsky), što je po Trampovim rečima “apsolutno nevažno…a oni su pokušali da ga opozovu, što je bilo besmisleno”.

Treći opoziv u istoriji SAD

Tramp je tek treći američki predsednik koji je opozvan, dok je Ričard Nikson (Richard Nixon) podneo ostavku 1974. pre formalnog glasanja za njegovu smenu zbog afere “Votergejt” (Watergate).

Ričard Nikson
Ričard Nikson

Pre Niksona je opozvan Endrju Džonson (Andrew Johnson) 1868. godine – koji je kao potpredsednik stupio na dužnost nakon atentata na Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln) 1865. – u osnovi zbog podrivanja odredbi o rasnoj ravnopravnosti, nekoliko godina nakon što je ukinuto ropstvo u SAD. Džonson je ostao na funkciji samo sa jednim glasom više u Senatu u, kako navode istoričari, “podmićenoj pobedi”.

Bil Klinton je opozvan 1998. po optužbi za laganje Velikoj poroti i opstrukciji pravde u čuvenom slučaju nedoličnog seksualnog odnosa sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski. Ostao je na funkciji zahvaljujući demokratskoj većini u Senatu koja je bila protiv njegove smene.

CNN prenosi da je razlika između slučaja Klinton i Tramp u tome što je proces impičmenta protiv Klintona pokrenut u njegovom drugom mandatu. Takođe, da je izrazio žaljenje i izvinio se zbog čitavog slučaja, te da su ga mnoge demokrate kritikovale zbog nedoličnog ponašanja u slučaju Monika Levinski, ali su smatrali da to nije dovoljna osnova za njegovu smenu.

Sada je, pak, politička situacija u SAD polarizovana kao nikada pre.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG