Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović najavio je da će ispitati navode organizatora protesta u Srbiji, koji tvrde da policija koristi Huawei tehnologiju za prepoznavanje demonstranata.
„Obratićemo se MUP-u, koji je označen, za dostavu obaveštenja, da li su se njihovi pripadnici koristili specijalnim telefonima koji imaju mogućnost prepoznavanja lica“, rekao je Marinović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ako kažu da jesu, dodao je, onda se otvara postupak nadzora.
Nekim od učesnika protesta organizovanih tokom protekla dva vikenda širom Srbije stigle su prekršajne prijave koje podrazumevaju i novčanu kaznu od oko 42 evra.
Organizatori demonstracija, međutim, upozoravaju da iza tih kazni stoji upotreba Huawei tehnologije koju je, kako tvrde, koristila policija.
Kako je na društvenim mrežama objavila jedna od organizacija iza protesta, „Eko straža“, policija koja je prisustvovala protestima snimala je učesnike Huawei telefonima koji imaju tehnologiju prepoznavanja lica (face recognition). Organizacija tvrdi i da su demonstranti potom identifikovani ukrštanjem informacija u bazi podataka sa biometrijskim podacima MUP-a.
"Kruna autokratskog režima je sistem koji može da snima i prepoznaje građane koji protestuju i pravi poseban registar", naveli su na društvenoj mreži Facebook iz „Eko straže“ uz fotografije telefona sa Huawei tehnologijom za koje tvrde da ih je policija koristila.
U Srbiji su 4. decembra i 27. novembra održane protestne blokade puteva zbog izmena zakona za koje demonstranti tvrde da idu na ruku privatnim kompanijama, jer omogućavaju brže oduzimanje privatne imovine zarad projekata koje država proglasi javnim interesom.
Vlasti su ove navode negirale, međutim organizatori su pozvali na nove proteste.
Zbog bojazni da policija koristi Huawei kamere za prepoznavanje lica, građane su pozvali da ubuduće nose maske.
Aktivistkinja „Eko straže“, Jelena Janković Simišić, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se toj organizaciji javilo više učesnika protesta koji nisu legitimisani, ali su dobili prekršajne naloge.
„Tako smo povezali da to što oni nisu legitimisani ima možda veze sa ovim snimcima, jer ne znam kako su im drugačije stizale te kazne, nego da su ili slikani ili snimljeni sa tim telefonima“, dodaje.
Simišić kaže da je, prema njenim informacijama, takav način identifikacije učesnika protesta, u Srbiji zabranjen.
„To je kod nas, kako sam shvatila, zabranjeno. To je poenta svega, što to u stvari ne sme da se radi. Mnogi advokati su se javili i rekli da je to protivzakonito i da to može na sudu da se obori i pozvali građane da ne plaćaju kazne“, objasnila je.
Kineska kompanija Huwei je u odgovoru na upit RSE negirala navode da je Srbiji prodala tehnologiju koja u sebi ima mogućnost prepoznavanja lica.
“Kompanija Huawei kao i njeni zaposleni poštuju međunarodne i lokalne zakone, kao i etiku zemalja u kojima posluju", navode u kompaniji Huawei.
RSE je pitanja o navodima organizatora protesta uputio i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, ali do objave ovog teksta odgovori nisu stigli.
Infografika:
Poverenik: Obratićemo se MUP-u
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović objasnio je za RSE da u ovom slučaju nema dovoljno elemenata da bi se pokrenuo nadzor jer se ne zna prema kome bi ga ta institucija pokrenula.
„Ne vidi se (na snimku) da su to pripadnici MUP-a ili neke službe. Ali, možemo da sprovedemo radnje prikupljanja informacija i obaveštenje, u svrhu potencijalnog vršenja nadzora“, objašnjava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.
Prema saznanjima te institucije, kako objašnjava Marinović, Srbija nema takvu opremu - ni mobilnu niti stacionarnu - za snimanje javnih prostora sa tehnologijom za prepoznavanje lica i obradu biometrijskih podataka.
„Ovo je sada hipotetički. Ukoliko se takva oprema koristi, od strane bilo koga, u Republici Srbiji, na bilo koji način, za takvu obradu u ovom trenutku ne bi postojao zakonski okvir po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti“.
Povernik Marinović kaže da je se prekršajni nalozi izdaju i ukoliko je osoba od ranije poznata policiji, pa policija već ima podatke. On je potvrdio i da je pored upita RSE dobio i pritužbu građana, po osnovu koje će utvrditi činjenice:
„Mi ćemo utvrditi da li se koriste ti telefoni kod nas, ko god da ih koristi“.
Učesnica protesta: Žaliću se na kaznu
Jasmina Pavlović iz Kovina, kaže za RSE da je dobila prekršajni nalog zbog učešća na protestima u tom mestu u Vojvodini 4. decembra.
„U prekršajnom nalogu stoji da sam bila sam pešak na raskrsnici koji nije hteo da se skloni, i da se kažnjavam sa 5.000 dinara (oko 42 evra) jer sam blokirala saobraćaj“, kaže Pavlović za RSE.
Ona objašnjava da je niko od policajaca na protestu nije legitimisao.
„Ali je bilo policajaca koji su nas snimali, što telefonom što kamerama“, objašnjava Pavlović.
Ona kaže da će se žaliti na ovu kaznu.
Advokat: Slučajevi i u Valjevu
Advokat Luka Đorđević, iz Valjeva na zapadu Srbije, kaže da je prema njegovim informacijama, više građana dobilo prijave zbog učešća u protestima, iako nisu legitimisani na samom protestu.
„Mi imamo za sada jednog klijenta, ali prema njegovim saznanjima postoji puno građana koji su na prvoj blokadi u Valjevu bili prisutni i koji su dobili prekršajne naloge za prekršaje iz zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji regulišu nedozvoljeno kretanje pešaka“, objašnjava za RSE advokat Đorđević.
Kako kaže, prema prekršajnim nalozima koje je video, policija se poziva na video zapis kao dokaz.
„Evo ja pred sobom držim taj prekršajni nalog. U predloženim dokazima napisan je uvid u nekakav video zapis. Tu se vraćamo na ključno pitanje koji je to zapis, da li su na osnovu tog video zapisa identifikovana lica i da li je korišćen nekakav sistem za prepoznavanje lica, pa su onda ljudi koji nisu legitimisani dobili prekršajne naloge“, rekao je.
Đorđević ocenjuje i da je osnovno pitanje kako su građani dobili prekršajne naloge, a da pritom, nisu legitimisani.
„Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci nekih, verovatno policijskih službenika, sa nekakvim uređajima za snimanje, a onda se u prekršajnim nalozima i zapisnicima pojavljuju kao dokazi video zapisi. Ja ne mogu da donesem zaključak, ali jeste indikativno, podiže zabrinutost“, objašnjava Đorđević za RSE.
MUP i veštačka inteligencija
Kako je za RSE objasnio Zaštitnik građana Srbije, policija ima pravo da snima javne skupove, u skladu sa propisima.
Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, dodaje se, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa.
Pažnju javnosti, međutim, izazvao je Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima, koji je javnosti predstavljen u septembru 2021, a kojim se policiji u Srbiji šire ovlašćenja.
Među predloženim izmenama je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Zakon je, nakon negativnih kritika stručnog dela javnosti, povučen.
Srbija, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpisalo je sa kompanijom Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje sistema kamera u okviru projekta “Bezbedan grad“ 3. februara 2017. godine.
Tada je u ime MUP-a sporazum potpisao Nebojša Stefanović koji je rekao da će saradnja MUP-a i kompanije Huawei doprineti modernizaciji i efikasnijem radu srpske policije.
Kamere su instalirane na više stotina mesta u glavnom gradu Srbije, a projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od kompanije Huawei, predviđa više od 1.000 kamera na 800 lokacija u Beogradu.
Zapravo – taj sistem – „Bezbedni grad“ omogućava – po Huawei specifikaciji – prepoznavanje lica građana, i ukrštanje sa fotografijama koje su u posedu MUP-a, i na taj način identifikaciju građana.
Iz MUP-a su septembru, na upit RSE, rekli da taj sistem još uvek nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
