Dostupni linkovi

Crna Gora traži organizatore puča, Srbija ćuti


Gdje se kriju ostali organizatori puča: Hapšenje u Podgorici

Srbija se, ni dve nedelje nakon što je Crna Gora potvrdila da je za Nemanjom Ristićem raspisana međunarodna poternica zbog organizovanja terorističkog napada u toj zemlji, ne izjašnjava o tome da li je o poternici obaveštena. Na pitanje Radija Slobodna Evropa kako će postupati u ovom slučaju, iz Ministarstva pravde do ovog trenutka nije stigao odgovor. Insajder.net prenosi da je to Ministarstvo prošle nedelje od Interpola Beograd dobilo upit u vezi sa poternicom koja je raspisana za Ristićem i da će, kako im je rečeno u Ministarstvu, tokom ove nedelje na upit odgovoriti.

Muk i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ministar Nebojša Stefanović nedavno je izjavio da ne zna da li je za Ristićem raspisana poternica jer to, kako je naveo, nije posao ministra već direkcije policije.

“Ali, i u slučaju međunarodnih poternica, nije nadležna policija. Ukoliko postoji Interpolova poternica, ona postoji na osnovu odluke našeg Ministarstva pravde koje daje nalog policiji da postavi osobu na određenu Interpolovu poternicu po snazi”, rekao je Stefanović.

Da li su od Ministarstva pravde dobili takav nalog, ni iz MUP-a nam za sada nisu odogovorili.

Profesor prava Bogoljub Milosavljević navodi da je teško poverovati u to da MUP-u Srbije ni posle dve nedelje koliko je prošlo od kada je Crna Gora potvrdila da je raspisala, nije poznata međunarodna poternica za Ristićem, budući da se u okviru Interpola odvija saradnja svih policija.

“Imamo čak i naročiti sporazum sa Crnom Gorom o izručenju tako da, barem sa pravne tačke gledano, prepreka ne bi trebalo da bude, osim naravno, dobre volje za saradnjom. U ovom konkretnom slučaju je bitno da postoji dobra volja za saradnjom”, podvlači Milosavljević.

Nemanja Ristić na fotografiji sa Sergejom Lavrovom
Nemanja Ristić na fotografiji sa Sergejom Lavrovom


Podsećamo, Nemanja Ristić, jedan od trojice državljana Srbije za kojima je Crna Gora raspisala poternicu za organizovanje neuspelog terorističkog napada na institucije na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra, je sredinom decembra na svom Fejsbuk profilu objavio fotografiju sa šefom ruske diplomatije, tokom posete Sergeja Lavrova Beogradu.

Na pitanje kako se Ristić našao u neposrednoj blizini ruskog ministra, Stefanović nije konkretno odgovorio, navodeći samo da je „Lavrov bio bezbedan“.

Uz ogradu da je teško dokučiti šta se iza celog slučaja krije, Milosavljević navodi da bi možda upravo u zajedničkoj fotografiji trebalo tražiti razloge zbog kojih Srbija za sada ignoriše poternicu za Ristićem.

„Činjenica da se lice za kojim se traga slika sa tako viđenim ruskim zvaničnicima bi mogla biti neki pravac razmišljanja, odnosno povod za razmišljanje da je moguće da tu postoje neki interesi Rusije. Možda se tu negde krije tajna nepostupanja u tom pravcu“, dodaje Milosavljević.

Nemanja Ristić nije nepoznat ni organima u Srbiji. Viši sud u Beogradu mu je u avgustu prošle godine odredio meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, zbog toga što je pretio da će biti streljani urednik Informativnog programa B92 Veran Matić, ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac. Kako RSE saznaje, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal zatražilo je novo veštačenje Ristićevog psihičkog stanja zbog sumnje da je u međuvremenu izvršio i druga krivična dela, te zbog „opravdane bojazni“ da će nastaviti da ih vrši. Viši sud ovo je uvažio.

Izručenje na duge staze

A u Podgorici se očekuje da proces potencijalnog izručenja trojice srpskih i dvojice ruskih državljana bude dug proces. Dok ne bude čitav slučaj pokušaja terorističkih napada na dan izbora u Crnoj Gori razrešen sudski i bezbednosno, trajaće i politička kriza i nepoverenje u Crnoj Gori.

Iako su od ranije crnogorski zvaničnici saopštavali da je raspisana poternica za srpskim i ruskim državljanima za koje se sumnja da su pokušali da u Crnoj Gori nasilno smene vlast, Specijalno tužilaštvo je tek juče formalno potvrdilo da su raspisane međunarodne poternice.

Kada je reč o proceduri izručenja, Crna Gora i Srbija imaju sporazum o izručenju sopstvenih državljana, dok sa Rusijom takvog sporazuma nema. To između ostalog znači da će ruski državljani biti izručeni Crnoj Gori samo ukoliko budu identifikovani i uhapšeni na osnovu poternice u nekoj drugoj zemlji.

Prema rečima advokata Zdravka Begovića procedura potencijalnog izručenja je različita:

Bez sporazuma o izručenju sa Rusijom: Zdravko Begović
Bez sporazuma o izručenju sa Rusijom: Zdravko Begović


„Sa Srbijom imamo ugovor kojim se Srbija i Crna Gora međusobno obavezuju da mogu izručiti svoje građane, državljane u zavisnosti ko je izao potjernicu. Međutim, sa Rusijom nemamo takav ugovor i naravno ukoliko se ta lica, državljani Rusije, nalaze u Rusiji, Rusija nije obavezna da ih izruči Crnoj Gori. Procedura postupka po potjernici može da bude relativo duga, jer nadležni državni organi, odnosno policije tih država Evrope će označiti ta lica koja se potražuju i u slučaju boravka na teritoriji tih država oni će bit lišeni slobode. I ući će u takozvani postupak ekstradicije“.

Na pitanje da li to podrazumeva obavljanje dodatne komunikacije crnogorskih nadležnih institucija sa Rusijom u odnosu na ruske državljane koji se potražuju, advokat Begović kaže: „Ja sam apsolutno ubijeđen da niti formalno pravno niti suštinski neće biti te dodatne komunikacije budući da nepostoji bilo kakva obaveza Rusije da izručuje svoje državljane bilo kojoj drugoj državi pogotovo Crnoj Gori. Tako da mislim da ti ruski državljani, dok god se nalaze u Rusiji oni će biti bezbjedni i neće biti izručeni Crnoj Gori“.

Podsetimo, crnogorske institucije su na dan održavanja parlamentarnih izbora saopštile da su uhapsile dvadeset srpskih državljana, koje su osumnjičili za pokušaj sprovođenja terorističkih akata sa političkim motivom, odnosno za svrgavanje aktuelne vlasti. Ovaj događaj je uneo konfuziju i uznemirenje posebno političke javnosti, zbog dosad nedokazanih optužbi da su teroristi radili u korist jednog političkog subjekta. To je izazvalo reakciju svih opozicionih stranaka koje ne priznaju rezultate izbora održanih u ambijentu državnog udara, bojkotuju rad Skupštine i zahtevaju puno pravno, sudsko i bezbednosno rasvetljavanje čitavog slučaja. Funkcioner opozicionog SDP-a Ivan Vujović kaže da se bez rasvetljavanja tog slučaja neće prevazići politička kriza u Crnoj Gori.

„Dok se ne razriješi politički, pravno i bezbjednosno čitav slučaj koji je s pravom uznemirio crnogorsku javnost i oko kojega postoje različiti stavovi u crnogorskoj javnosti, ne može biti ni slobodnih i fer izbora, a sa druge strane takođe ne može biti ni do kraja izvedene političke stabilnosti“, kaže Vujović.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG