Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Poreklo imovine na dnevnom redu pred izbore u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Predlog zakona o poreklu imovine i posebnom porezu naći će se uskoro pred poslanicima Skupštine Srbije a, ukoliko bude usvojen, političari i 'obični' građani će plaćati poseban porez od 75 odsto na imovinu čije poreklo ne mogu dokazati.

Prema zakonskom predlogu, unakrsnu proveru imovine sprovodiće Posebna jedinica Poreske uprave. Utvrđivaće imovinu i uvećanje imovine fizičkog lica, kao i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.

Poreska kontrola se, prema predlogu, pokreće ako se ustanovi razlika između stvarne i prijavljene imovine. Na udaru zakona biće oni koji su u tri uzastopne godine uvećali imovinu za najmanje 150.000 evra, a to nisu prijavili. Kako stoji u Predlogu zakona, postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili druge institucije.

Teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku. Tamo, međutim, gde se steknu osnove sumnje o krivičnom delu, Poreska uprava obaveštava policiju i tužilaštvo.

Predstavnici vlasti najavljuju da će se zakon odnositi podjednako na sve.

Predizborni zakon?

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da se, zbog sumnji na korupciju političara, ali i "nedokazanih insinuacija na korupciju", zalaže da se detaljno ispita imovina funkcionera pre nego što preuzmu funkciju i kada je napuste.

"Mislim da je to važno za građane Srbije, mislim da je to takođe važno i za ljude koji će se u budućnosti baviti politikom", rekla je Brnabić na konferenciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Prema najavama zvaničnika, Predlog zakona o poreklu imovine i posebnom porezu naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije za nekoliko dana, dva meseca pred parlamentarne izbore koji su najavljeni za 26. april.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem 2019. godine da ne želi da se protumači da se zakon usvaja kao oruđe u predizbornoj kampanji jer bi "mnogi imali problem da dokažu odakle im imovina", zbog čega će insistirati da se prvo ispita njegova i imovina njegove porodice.

Ipak, članica Savetu za borbu protiv korupcije, savetodavnog tela Vlade Srbije, Jelisaveta Vasilić smatra da donošenje ovog zakona, pravno gledano, nije bilo nužno jer osnov za unakrsno ispitivanje prihoda i imovine građana postoji i u aktuelnim zakonima.

Problem je, smatra ona, što do sada nije postojala politička volja bilo koje vladajuće garniture da se oni i primenjuju. Vasilić ne veruje i da će se novom regulativnom ta volja pojaviti.

"I ranije su donošeni zakoni, poput Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prema tome, mislim da smo imali dosta elemenata na osnovu kojih smo mogli da ispitujemo imovinu. Ništa ih nije sprečavalo da to čine", ocenjuje za Radio Slobodan Evropa (RSE) Jelisaveta Vasilić.

'Nedostatak političke volje'

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, usvojen 2002. godine, uveo je metod unakrsne provere prihoda i imovine, kojim je trebalo da se utvrdi vanredni porez na neprijavljene prihode po stopi od 20 odsto, za razliku od predloga aktuelnog zakona koji predviđa stopu od 75 odsto.

Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na FEFA fakultetu i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija (u Vladi Mirka Cvetkovića, Demokratska stranka, postavljen 2011. godine) smatra da novi zakon nije bio nužan i nije uveren da će se primenjivati jer se, kako ocenjuje, nije primenjivao ni Zakon o poreskom postupku.

"Meni se na kraju dana čini da ono što je nedostajalo tokom svih prethodnih 20 i više godina jeste u stvari nedostatak političke volje da se to sprovede. I ne vidim da se to sada promenilo", kaže Radosavljević.

U odnosu na nacrt zakona s početka prošle godine, Vlada je promenila jednu od najviše kritikovanih odredaba - da se imovina proverava od 1. januara 2007, od kada je Poreska uprava uspostavila elektronske baze.

Ministarka pravde Nela Kuburović i predsednica Vlade Ana Brnabić potvrđuju da ovaj zakon neće imati vremensko ograničenje.

Zakon se, kako se navodi u Predlogu, donosi u kontekstu borbe protiv korupcije. Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazuje da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

Da li je vlast na proveri?

Javni funkcioneri imaju zakonsku obavezu da svoju imovinu prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije. U jednom od tih postupaka, Agencija je 2014. godine kontrolisala imovinu Aleksandra Vulina, koji je tada bio ministar za rad i zatražila da objasni kako je finansirao kupovinu strana u vrednosti od 205 hiljada evra.

Nakon Vulinove tvrdnje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, ne našavši dokaze za to, Agencija ga je krajem 2015. prijavila Tužilaštvu za organizovani kriminal, da bi ta institucija dve godine kasnije okončala postupak saopštivši da nema dokaza da je Vulin počinio krivično delo iz njene nadležnosti. Predmet je prebačen u Prvo osnovno tužilaštvo, koje je proveravalo samo da li je ministar prijavio stan i, pošto je utvrdilo da jeste, obustavilo je postupak. Aleksandar Vulin danas je ministar odbrane u Vladi Srbije.

Ne upuštajući se u odluke tužilaštava profesor javnih finansija Goran Radosavljević za RSE kaže da je Poreska uprava trebalo da reaguje, a da se nije oglasila.

"Poreska uprava je apsolutno imala sve zakonske mogućnosti da ispita poreklo tog novca, a nije se ni oglasila, tako da sve to dovodi u sumnju da će to da se promeni bilo kakvim donošenjem neke nove regulative. Prosto, poreska uprava će postupati tamo gde joj neko kaže da postupa, odnosno, neće postupati u slučajevima u kojima im neko ne kaže da to radi", kaže Radosavljević.

Vladajuća Srpska napredna stranka je 2012. godine, kada je došla na vlast, obećala nultu tačku tolerancije korupcije. Lider SNS-a Aleksandar Vučić je početkom 2013. kao prvi potpredsednik vlade obećavao da će predlog zakona o poreklu imovine te godine ući u skupštinsku proceduru. Isto obećanje ponovio je i 2016., tada sa funkcije premijera.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG