Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šta Srbija dobija Zakonom o poreklu imovine?


Prema Nacrtu zakona o poreklu imovine, unakrsno će se proveravati imovina građana Srbije, stečena u periodu od početka 2007. godine

"Konceptualno posmatrano, donošenje jednog ovakvog zakona - koji, prvo, nije uopšte poreski, drugo, koji bi se bavio tom temom - nije bilo neophodno niti potrebno", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milica Bisić, poreska ekspertkinja, profesorka javnih finansija na beogradskom FEFA fakultetu (Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju).

Komentarišući Nacrt zakona o poreklu imovine - koji je Ministarstvo pravde sačinilo i o kojem je 8. marta počela, a 29. marta će biti završena javna rasprava, a koji će biti usvojen u prvoj polovini godine - Bisić konstatuje kako su "mogli da se sprovode zakoni koji već postoje, a ako je nešto u njima trebalo popraviti, moglo je da se popravi".

"Ne vidim šta on novo donosi u odnosu na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (iz 2002. godine, prim.aut), osim visine stope, što su na kraju mogli da stave i u Zakon o poreskom postupku, ukoliko su hteli da poreska stopa za neprijavljeni prihod bude 75 posto, kao što su napisali", kaže Bisić.

Prema Nacrtu zakona o poreklu imovine, unakrsno će se proveravati imovina građana, stečena u periodu od početka 2007. godine.

U Nacrtu se navodi da će jedinice Poreske uprave imati pravo na uvid i pribavljanje podataka iz evidencija državnih organa, ali i iz poslovnih knjiga privrednih društava, od banaka, preko katastra, do kompanija.

Za neprijavljenu imovinu ili prihode, bez obzira na to da li su stečeni legalno ili nelegalno, predviđena je izuzetno visoka stopa "posebnog poreza" od 75 odsto, dok je u aktuelnom zakonu ta stopa 20 posto.

Ali, to nije kraj.

"Posebni porez" ili kazna

Ukoliko je neko stekao nezakonito imovinu i platio porez od 75 odsto, to ne znači da će mu sve biti oprošteno. Nakon što Poreska uprava takvo lice oporezuje po ovoj stopi, slučaj dostavlja javnom tužiocu, koji istražuje ima li u sticanju te neprijavljene imovine elemenata krivičnog dela. Ukoliko dokaže da ima, i onih preostalih 25 odsto neoporezovanih prihoda tom licu biće oduzeto.

Ovako visoka stopa "posebnog poreza" ima sve karakteristike kazne, zbog čega se teško može braniti njen opstanak u zakonu sa stanovišta svrhe postojanja poreza i jedinstva pravnog sistema, ocenjuje nevladina organizacija Transparentnost Srbija.

Nenadić: Taj akt bi trebalo korigovati, jer nema norme koje bi se posebno odnosile na osobe za koje bi se prvo pomislilo da su uključene u korupciju - javne funkcionere
Nenadić: Taj akt bi trebalo korigovati, jer nema norme koje bi se posebno odnosile na osobe za koje bi se prvo pomislilo da su uključene u korupciju - javne funkcionere

"Bilo je već slučajeva u našem ustavno-pravnom sistemu da su osporavane pojedine odredbe zakona upravo zato što su imale kaznene odredbe pod nekim drugim nazivom, tako da se mora unapred ispitati da li bi se takva visina poreza uopšte mogla održati kao nešto što je legitimno. A, naravno, ako je reč o imovini koja je nezakonita, onda bilo koja stopa oduzimanja osim stopostotne ne bi imala nikakvog smisla", kaže za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

On podseća i da je Nacrt uveliko bio najavljivan kao antikorupcijski zakon, ali podvlači da bi taj akt trebalo korigovati, jer nema norme koje bi se posebno odnosile na osobe za koje bi se prvo pomislilo da su uključene u korupciju - javne funkcionere.

Transparentnost Srbija kao problematično rešenje izdvojila je i to što se prethodni postupak kontrole sprovodi na osnovu "godišnjih smernica koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika", pri čemu "godišnje smernice nisu javno dostupne". Smatra da će to samo pojačati sumnje, a za koje su povoda dali upravo predstavnici vlasti, da će se na meti provera naći neki od njihovih viđenijih političkih protivnika", navela je ova organizacija u sugestijama koje je uputila Ministarstvu pravde povodom nacrta ovog zakona.

Radio Slobodna Evropa tim povodom uputila je upit, ali do ovog trenutka nije dobila odgovor od pomenutog resora Vlade o tome kako komentariše te primedbe.

I Svetislav Kostić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu na predmetu Poresko pravo, u autorskom tekstu za nedeljnik NIN krajem marta je otvorio pitanje ustavnosti visokog poreskog nameta od 75 odto.

"Naime, može li se suštinski konfiskatorni porez (stopa od 75 odsto ukazuje na to da je cilj oduzeti najveći deo imovine koja je proistekla iz neprijavljenih izvora) primeniti u slučaju kada nije dokazano, niti postoji osnovana sumnja, da je ona proistekla vršenjem krivičnih dela? Naročito kada se u obzir uzme to da čak i u slučaju da je došlo do kršenja poreskih propisa, visina same obaveze, uvećane za prekršajne kazne, ne bi nikada iznosila 75 odsto ostvarenog dohotka", argumentovao je ovaj stručnjak za poresko pravo.

Kostić, inače, smatra, kako je u tekstu naveo, da ovaj nacrt zakona treba povući iz procedure jer je nacrt zakona nejasan, nedorečen i neusaglašen sa drugim zakonima, a da, "ukoliko bude usvojen, može samo da bude nepresušan izvor postupaka pred Ustavnim sudom".

Poreska uprava, kako predviđa Nacrt, po službenoj dužnosti može da pokrene postupak protiv bilo kog lica koje ima naglo povećanje imovine veće od 150.000 evra u periodu od uzastopne tri godine. Recimo, ako su nečiji mesečni prihodi 50.000 dinara, a on kupi vilu od milion evra, ukoliko se utvrdi da je vila zakonito prihodovana, na primer iz nasledstva ili od dobitka na lutriji, ona neće biti predmet postupka.

Direktor Poreske uprave donosi godišnje smernice na osnovu analize rizika. To je poseban metod kojim poreznici sa drugim državnim organima prate tokove novca.

Bogaćenje od korupcije i kriminala

Ekonomista Danilo Šuković takođe je skeptičan u pogledu efekata budućeg zakona o poreklu imovine.

On najpre ističe da je aktuelno poresko zakonodavstvo sasvim dovoljna osnova, da, dakle, nije neophodan zakon o ispitivanju porekla imovine, ali da nije primenjivano jer su institucije - poreska uprava, policija, tužilaštvo, sudovi - slabe i ne rade svoj posao, budući da su podređene izvršnoj vlasti.

Zbog toga je, kaže on za RSE, 20 godina bilo, a i sada je, moguće da se neko obogati putem korupcije i kriminala.

"U takvom ambijentu vi možete doneti sto zakona - to neće dati rezultate. Po meni, oni su sada posegli za tim zakonom zato što to može nekom da podigne rejting, a u stvari, neće raditi ništa jer ako dođe to do nekoga ko je politički podoban ili nije politički protivnik, to će se na milion načina zaustaviti, dok onaj ko je politički protivnik može biti i proganjan", veruje Šuković.

Prvostepene postupke vodiće Poreska uprava, a oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu. Kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu, koji će voditi spor pune jurisdikcije.

Inicijativa za donošenje Zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre 18 godina. Gotovo sve stranke na vlasti od tada su najaviljivale njegovo donošenje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG