Dostupni linkovi

Noć prekrajanja evropskih granica


Arhivski snimak: Joachim Von Ribbentrop (levo), Joseph Stalin i Vyacheslav Molotov (desno) u Kremlju, 23. avgust 1939.
Pre 70 godina, u noći između 23. i 24. avgusta 1939. nemački ministar inostranih poslova Joahim Ribentrop potpisao je u Kremlju sa šefom sovjetske diplomatije Vjačeslavom Molotovom pakt o nenapadanju i tajne protokole o uspostavljanju sfera uticaja u Centralnoj Evropi. Sporazum je bio za mnoge šokantan a njegove posledice su se dugo osećale.

Piše: Robert Koalson (Priredio Dragan Štavljanin)

Mnogi su bili zatečeni, pre svega zapadne sile, da su Hitler i Staljin postigli sporazum. Nacistički vođa je bio oduševljen po povratku Ribentropa.

„Ime našeg partijskog druga Ribentropa, nemačkog ministra inostranih poslova, biće zauvek povezano sa političkim usponom Nemaca i nemačke nacije“,
kazao je Hitler.

Pakt, koji se kolokvijalno zvao Ribentrop-Molotovljev, dao je Hitleru odrešene ruke da rešava „poljski problem“ i, ako bude potrebno, da se bori protiv zapadnih saveznika Poljske Britanijom i Francuskom – bez pretnje od sovjetske intervencije i rata na dva fronta.

Iz Staljinovog ugla, pakt mu je omogućavao obnovu armije koja je bila devastirana u čistkaka tokom 1930-ih i da se pripremi za neizbežni sukob sa nacističkom Nemačkom.

Osim pakta o nenapadanju, postoje i tajni protokoli, kojim su dvojica diktatora podelili istočnu i severnu Evropu na sfere uticaja.
Molotov-Ribentropova mapa

Iako se od samog početka verovalo da postoje tajni aneksi, njihov tačan sadržaj nije bio poznat dok ih saveznici nisu pronašli u nacističkim arhivima posle rata.

Sovjetska strana je tvrdila da su ti dokumenti lažni i osporavala je postojanje tajnih protokola sve do 1989. godine. Tri godine kasnije, Rusija je obelodanila pomenuti dokument iz svojih arhiva.

Sedan dana nakon potpisivanja Pakta Molotov-Ribentrop, Nemačka je – 1. septembra – napala Poljsku, što je označilo početak Drugog svetskog rata. Sovjetska crvena armija je 17. septembra ušla u istočni deo Poljske.



U novembru iste godine, Crvena armija je napala Finsku, koja je prema tajnom protokolu pripala sovjetskoj sferi uticaja. U junu 1940. Staljin je instalirao prosovjetske vlasti u tri baltičke zemlje, koje su odmah zatražile da budu priključene Sovjetskom Savezu. Staljin je okupirao i Besarabiju i Severnu Bukovinu u Rumuniji.

Na teritorijama koje je okupirao Sovjetski Savez je sprovodio političku represiju uključujući masovna pogubljenja i deportacije.

Skoro da ne postoji saglasnost kako je došlo do potpisivanja pakta Ribentrop-Molotov. Sovjetski Savez tvrdi da je godinama pokušavao da obuzda jačanje nacističke Nemačke između dva svetska rata kroz sporazume sa zapadnim silama o kolektivnoj bezbednosti, ali da Britanija i Francuska to nisu prihvatale.

Ričard Overi, profesor istorije na Univerzitetu Ekster, kaže da takav stav preovlađuje i u današnjoj Rusiji.

„Ruski istoričari – ne svi – tako gledaju na pomenuti pakt, tačnije da je Sovjetski Savez pokušavao da očuva mir, ali da su Britanci i Francuzi odgovorni za neuspeh, a prenebregavaju da je Staljin kalkulisao da je bolje da se Britanija i Francuska bore protiv Nemaca, nego da i njegova zemlja bude uvučena u taj sukob“, kaže Overi.

Ruski istoričai imaju u vidu i događaje koji su prethodili paktu Ribentrop-Molotov – višestruki neuspeh Zapada da se suprostavi Hitleru, uključujući i Minhenski sporazum 1938. kojim su Francuska i Britanija prihvatili da Nemačka okupira Sudete a kasnije i celu Čehoslovačku.

U sovjetskoj istoriji iz 1948. je napisano da je Minhenski sporazum „tajni dokument“ i „veoma važna faza u zapadnoj politici čiji je cilj da se podstakne Hitlerova agresija protiv Sovjetskog Saveza“.

S druge strane, zapadni istoričari, kao i zemlje Centralne Evrope, naglašavaju to što je usledilo kasnije – podela Poljske između Nemačke i Sovjetskog Saveza i uspotavljanje brutalne sovjetske sfere uticaja u ovom delu starog kontinenta.

Mnoge je iznenadila vest da su Hitler i Staljin postigli sporazum, imajući u vidu prezir nacističkog vođe prema slovenskim narodima, boljševicima, kao i pretenzijama na zemlju i resurse u zapadnom delu Sojvetskog Saveza. „Ako bih posedovao planine Urala sa neograničenim bogatstvom i rezervama sirovina, Sibir sa ogromnim šumama, Ukrajinu sa nepreglednim pšeničnim poljima – Nemačka i vođstvo Nacionalsocijlističke partije bi plivali u izobilju“, kazao je Hitler na mitingu nacističke partije u Nirnbergu u septembru 1936.
Arhivski snimak: Joachim von Ribbentrop (desno) u razgovoru sa Adolfom Hitlerom (levo) u Berlinu nakon potpisivanja sporazuma o nenapadanju, avgust 1939.

Takav stav Hitlera je itekako bio poznat u Moskvi.

Međutim, po mišljenju Overija, sličnost između dva diktatora, omogućio je sporazum.

„Mnogo toga ih je ujedinjavalo. Hitler je smatrao da razume svog ’kolegu’ diktatora, nekoga ko je podjednako surov kao on. Međutim, Hitler je uvek imao na umu da čak i ako postigne sporazum sa Staljinom, sukob sa njim je na kraju neizbežan.“


Takođe, i Nemačka i Sovjetski Savez bili su veoma nezadovoljni političkim rešenjima nakon završetka Prvog svetskog rata. Ruski istoričar Sergej Sluč ističe da je to takođe omogućilo potpisivanje Pakta Ribentrop – Molotov.

„Kao što znate, sovjetska Rusija i Nemačka su bili među gubitnicima Prvog svetskog rata. Nemačka je bila poražena. Duboke društveno-ekonomske promene u Rusiji (nakon Oktobarske revolucije) okrenule su je protiv ostatka sveta. Sovjetska Rusija nije imala bilo kakve odnose sa vodećim silama u svetu u to doba“, kaže Sluč.

Sve je to vodilo sklapanju pakta između dva diktatora, ali koji je samo odložio neizbežni sukob između Nemačke i Sojvetskog Saveza. U junu 1941. Hitler je prekršio sporazum i započeo iznenadni napad na Sovjetski Savez koji je podneo glavni teret Drugog svetskog rata sa 20 miliona poginulih stanovnika, odnosno 14 odsto predratne populacije. Nemačka je izgubila 9 odsto stanovništva.
XS
SM
MD
LG