Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Godišnjica Plišane revolucije: Iznevereni ideali


Plišana revolucija, 1989
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:41 0:00




Autori: Dragan Štavljanin, Gregory Feifer, Irina Lagunina

Česi i Slovaci proslavili su u utorak 20. godišnjicu od studentskog protesta kojim je počela Plišana revolucija, a zatim okončan komunistički režim u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Vođa "Plišane revolucije" Vaclav Havel pali svijeću
Vaclav Havel, dramaturg i disident, koji je postao prvi demokratski predsednik ove zemlje, politički lideri i stotine ljudi položili su cveće i zapalili sveće.

"Ne možemo da budemo ravnodušni, posebno ne uvom globalno povezanom svetu, prema onima koji su ugnjetavani," rekao je Havel u video izjavi za češku televiziju. "Niti smemo da budemo neuspešni u podršci onima koji čeznu za slobodom. Ne možemo da ćutimo kada se krše ljudska prava samo zato što smo zabrinuti zbog nekih ugovora," dodao je.

Nekoliko hiljada ljudi u utorak je učestvovalo u maršu u centru Praga u znak sećanja na mirni studentski protest iz 1989. koji je bio brutalno ugušen.

Međutim, uprkos toliko željenoj slobodi koja je nastupila, sećanje na jubilarnu godinu kada je pao komunizam u Istočnoj Evropi, delimično je pomućeno razočarenjem zbog izneverenih ideala.

Korupcija u politici i ravnodušnost građana su pretnja demokratiji širom Evrope, upozoravaju stručnjaci.

Na upravo završenoj konferenciji u Pragu “Sloboda i njeni neprijatelji”, kojom je predsedavao bivši češki predsednik Vaclav Havel, francuski analitičar
Pražani obilježavaju godišnjicu "Plišane revolucije"
Žak Rupnik je istakao da su nakon pada komunizma građani u Centralnoj i Istočnoj Evropi postal slobodniji nego ikada pre toga.

“Reč je međutim o slobodi koja podrazumeva manje mešanja u živote ljudi, ali oni imaju veoma mali uticaj na vlast i javne poslove”.


Dakle, imamo demokratsku ljušturu, institucionalni okvir, ali su prazni, bez sadržine
On ističe da je ideja koja je nasleđena iz vremena komunizma da je “država neprijatelj slobode” doprinela da mnogi građani Centralne i Istočne Evrope postanu nezainteresovani za politiku. To je, po njegovom mišljenju, omogućilo političarima da koriste “slobodno tržište” kao pokriće za “pljačku i neobuzdanu pohlepu”. Takođe, politički lideri su počeli da “koriste jezik o slobodi dok istovremeno odbacujući civilno društvo i vladavinu prava”.

“Dakle, imamo demokratsku ljušturu, institucionalni okvir, ali su prazni, bez sadržine. Da, stvorili smo tržišnu ekonomiju ali koja je u krizi”,
naglašava Rupnik.

Adam Mihnik, urednik poljskog lista “Gazeta Viborča” i jedan od vodećih disidenata u vreme komunizma, slaže se da su istočnoevropske države “prazne” u smislu liberalnih vrednosti. Međutim, on veruje da su ga autoritarni režimi na Kubi, Iranu i Rusiji uverili da je ta praznina popunjena sa još nečim što preti Evropi.

“Šta je zamka za slobodu? Smatram da je to korupcija koja je trajni deo državne strukture”.


KLEPTOKRATSKI REŽIM

Mihnik je naveo kao primer ruskog autoritarnog premiejra Vladimira Putina koji koristi slogane kao što su “suverena demokratija” da bi opravdao nametanje svoje vladavine.

Ruski politički analitičar Andrej Pjontkovski se slaže sa tom ocenom, ističući da “Rusijom vladaju i postala je vlasništvo posvećenih neprijatelja slobode”. On upozorava na “ogromno i rasprostranjeno” nerazumevanje Rusije na Zapadu.

“Ovaj sistem ne evoluira u pravcu postindustrijskog otvorenog društva, već ka feudalizmu, u kojem vladar u svakom trenutku može da oduzme zemlju od vazala. Jedina razlika je u tome što godpodin Putin deli i uzima ne zemlju, već gasne i naftne kompanije”,
naglašava Pjontkovski.

Britanski istoričar Timoti Garton Eš ističe međutim u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ne veruje da je Rusija danas najveća pretnja slobodi u Evropi.
Sovjetski tenkovi u centru Praga, 1968.

“Međutim, Rusija je veliki izazov jer ima sistem koji pretenduje da bude demokratski, ali je, u stvari, autoritarna verzija kapitalizma koja poseduje naftu i gas kojim se snabdevaju mnoge evropske zemlje, što je veliko iskušenje za nas. Ja bih to stavio u širi kontekst, da po prvi put nakon 1989. demokratski kapitalizam ima ozbiljnog takmaca. Reč je o autoritarnom kapitalizmu ruske ili kineske verzije. On nije atraktivan za građane Zapada, ali jeste za mnoge u razvijenim zemljama”.


Pjontkovski je s druge strane doveo u pitanje efekat nastojanja američkog predsednika Baraka Obame da resetuje odnose sa Rusijom imajući u vidu potrebu lidera u Kremlja da oklevetaju Zapad kao pretnju Rusiji kako bi opravdali svoj “kleptokratski režim”.

“Bez resetovanja! Ruskim liderima je oduvek trebao Zapad kao neprijatelj. Naročito su se okomili na one zemlje u susedstvu koje su se opredelile za evropski put razvoja i odabrali put slobode: Gruziju i Ukrajinu”.

Pjontkovski smatra da je najbolji način da se pomogne Rusiji – podrška demokratiji u Gruziji i Ukrajini. Međutim, po njegovom mišljenju, takav pristup je blokiran “glupošću evropskih institucija”.

NORMALNOJ ZEMLJI NE TREBAJU HEROJI


Vaclav Havel i drugi bivši lideri zemalja Centralne i Istočne Evrope kritikovali su nedavno Baraka Obame što nije primio Dalaj lamu, ističući da u nastojanju da resetuje odnose sa Rusijom dovodi u pitanje interese saveznika i podrušku zapadnoj liberalnoj demokratiji.

Timoti Garton Eš ističe da Obama, na razočarenje mnogih, vodi sve više real politiku.

“Njegovi prioriteti su najpre bezbednost, zatim razvoj, a demokratija i ljudska prava su tek na trećem mestu. Ako je Bušova administracija promovisala demokratiju rizikujući njenu kompromitaciju jer ju je povezivala sa invazijom na Irak, sada postoji opasnost od druge krajnosti, da se čini veoma malo na njenoj afirmaciji. Ako smo zaista izvukli pouke iz događaja 1989-e, onda nije ključno njihovo slavljenje, neka vrsta nostalgije, već kako se sada odnosimo prema zemljama koje su i dalje neslobodne. Naravno, da je odnos prema Kini veliki test.
Vaclav Havel na deomonstracijama. 1989.

Zato je važan glas ljudi poput Vaclava Havela, koji nas podseća na dugoročnu važnost privrženosti principima, politici simbola. On je tome strastveno posvećen jer zna šta znači za opoziciju kada se sretne sa zapadnim političarima. Smatram da demokratske vlade širom sveta treba jednostavno da se saglase da je važno primiti Dalaj lamu. To ne znači nužno podršku nezavisnosti Tibeta, već osnovnim ljudskim pravima”,
smatra Eš.

Osim ravnodušnosti javnosti i izostanka političke hrabrosti, jedan od problema je i nedostatak političkih lidera. Postavlja se pitanje gde su vođe u Ukrajini i Gruziji poput Vaclava Havela.

Timoti Garton Eš u intervjuu za Radio Slobodna Evropa to objašnjava književnom figurom.

“Znate za poznati dijalog u ‘Galileu’ Bertolda Brehta, kada razočarani sledbenici Galilea kažu: ‘Nesrećna je zemlja koja nema heroja’, a Galileo uzvraća: ‘Nesrećna je zemlja kojoj su potrebni heroji’. Dakle, normalnoj zemlji ne trebaju heroji svaki dan. Međutim, očit je problem sa političkom klasom u Češkoj republici kao i drugim zemljama regije, jer narod smatra zbog korupcije i sebičnosti političara da su oni na vlasti samo zbog svog ličnog interesa. Mislim da to postaje pravi kancer u postkomunističkim društvima”,
upozorava Eš.

OVO JE POTPUNO DRUGAČIJI SVET


Na pomenutom skupu u Pragu on je kao moderator zaključio da su nakon pada komunizma 1989, istočnoevropski lideri pogrešno favorizovali brzinu reformi u odnosu na suštinu.

“Sećam se dobro kada smo se latili posla nakon 1989, postojalo je sveto trojstvo. Uvek smo govorili: ‘demokratija, tržišna ekonomija i civilno društvo’. To je apsolutno bio ispravan put, ali je jedna stvar nedostajala, a to je eksplicitan naglasak na vladavinu prava”.


Eš ističe da je rezultat toga korupcija koja danas “truje vazduh slobode”. Zato je po njemu uspostavlajnje vladavine prava jedan od ključnih zadataka sa kojim se Istočna Evropa danas suočava.

Međutim, Adam Mihnik ističe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da je neosnovano razočarenje u bivšem komunističkom bloku – saznanje da demokratija nije sredstvo za iskorenjivanje svih problema.
Odakle to razočarenje? Rekao bih da imamo kompleks: mi smo dobri narodi, dobri ljudi, ali smo živeli pod boljševicima, sovjetskim režimom.

“Odakle to razočarenje? Rekao bih da imamo kompleks: mi smo dobri narodi, dobri ljudi, ali smo živeli pod boljševicima, sovjetskim režimom. Smatrali smo da kada ga zbacimo da ćemo postati bogatiji, zarađujući isto kao građani SAD, uživajući istu socijalnu zaštitu kao građani Skandinavije, ali i nastavljajući da se ponašamo na isti način kao za vreme starog režima u Poljskoj. To je težak zadatak. U tom smislu, mi nismo imali sreće. Dakle moramo da radimo na drugačiji način. Mi nećemo postati Amerika ili Skandinavija”.


Mihnik ipak smatra da je saldo pozitivan.

“Posle svake revolucije, revolucionari postaju razočarani uprkos pobede. Jer iako su se oni borili, drugi ljudi – možda nepošteni pa čak i lopovi – dolaze na vlast. To je život. Sloboda i demokratija su za svakoga, ne samo za pristojne, hrabre revolucionare. Društvo poštuje uljudne i hrabre revolucionare, ali samo prvih pet minuta nakon revolucije. Posle ih zaboravlja a potom ih više uopšte ne voli.

Mnogi su smatrali da ako nestane pritisak totalitarne policijske države, sve će biti u redu. To nije bila utopija, ali jeste iluzija da demokratija sve rešava. Ona nudi slobodu i građanska prava, ali ne može da odluči ko će od nas biti srećan.

Smatram da niko ne treba da bude kivan na demokratiju. Nema mesta bilo kakvim iluzijama da je ona raj, ali ona nije ni pakao.

Na kraju, mislim da je 25 godina nakon perestrojke, učinak pozitivan uprkos tome što u svakoj od zemalja u ovoj regiji ima skandala, korupcije, kriminala i autoritarnih tendencija. U poređenju sa godinama stagnacije pod Brežnjevom, ovo je potpuno drugačiji svet”,
zaključuje Mihnik.

Kako je Prag proslavio ovaj značajan jubilej pročitajte OVDE.

Hronologija Plišane revolucije

HRONOLOGIJA

Plišana revolucija počela je 17. novembra 1989. oko 21 čas brutalnom intervencijom policije u ulici Narodnji tržida kada je odobreno studentsko okupljanje umesto da se zaustavi ispod starog praškog zamka Višehrad krenuo u centar ka Vaclavskom trgu.

Ljudi su se polako okupljali u velikom broju i grupa od 15.000 mladih pretvorila u masu od oko 50.000 građana.

Posle ovog događaja, u kojem je prema podacima povređeno oko 590 demonstranata, studenti pozorišne i filmske akademije DAMU i FAMU započeli su jednonedeljni štrajk, pridružila su im se češka pozorišta, ostali univerziteti, a 19. novembra su se razne nezavisne inicijative spojile i osnovale Građanski forum na čelu sa Vaclavom Havelom.

Dan kasnije do tada široj javnosti apsolutno nepoznati disident iz Povelje 77 sa svojim Građanskim forumom organizovao prve velike demonstracije na Vaclavskom trgu a Slovaci su se organizovali u Javnost protiv nasilja.

Krajem novembra ostavke je podneo generalni sekretar Centralnog komiteta Komističke stranke čehoslovačke Miloš Jakeš, a dva dana kasnije komunistički premijer Ladislav Adamec sreo se sa Havelom i delegacijom Građanskog foruma i započeo pregovore o reformama.

Oko pola miliona Čeha izašlo je oba dana, 25. i 26. novembra, na najveće demonstracije plišane revolucije u park Letna i zatražilo odlazak komunista.

Vlada nacionalnog razumevanja formirana je 10.decembra, u kojoj su prvi put od 1948. godine komunisti bili u manjini. 29. decembra je jednoglasno za novog predsednika države izabran vođa Plišane revolucije Vaclav Havel.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG