Održivi razvoj se može postići jedino ako se na odgovarajući način rješavaju pitanja zaštite okoline. Međutim, planiranje mjera zaštite okoline u široj regiji nije odgovarajuće, i zanemarivanje ovog pitanja ostavlja kako vidljive tako i nevidljive posljedice, navodi se u dokumentima Evropske unije. Poznato je naime, da brojne zemlje teško dostižu vrijednosti i standarde Evropske unije u oblasti zaštite prirodne sredine, pa tako i Bosna i Hercegovina.
U dostizanju vrijednosti i standarda Evropske unije u oblasti okoliša imaju probleme sve zemlje regiona, pa tako i Bosna i Hercegovina. Bosni i Hercegovini nedostaje zakon o zaštiti okoliša na državnom nivou i agencija za očuvanje životne sredine, ali problem predstavlja i činjenica da se postojeći zakoni koji se bave pitanjima ekologije ne poštuju, kaže direktorica Centra za ekologiju i energiju Džemila Agić.
„Kada se posmatra BiH na kojem nivou se nalazi vezano za ulazak u Evropsku uniju, sa okolinskog aspekta se uvijek kaže da je na veoma niskom nivou i da ne zadovoljava mnoge standarde, ali – od nekih se mora početi. Prioriteti koji se moraju napraviti su da bi se iz vanjskog svijeta znalo koje su to institucije s kojima treba komunicirati, koji je zakon po kojem treba raditi, koja agencija je odgovorna da bismo imali partnera za razgovor i partnera s kojim će raditi na određivanju prioriteta i implementaciji tih prioritetnih pitanja u BiH. Znači, puno je prioriteta, ali u suštini zakon na državnom nivou i agencija na državnom nivou su prvi da bi se dalje moglo raditi", kaže Agić.
Veliki dio teksta zakona o zaštiti okoliša je usaglašen i uskoro će se zakon naći u parlamentarnoj proceduri, kaže Senad Oprašić, šef Odjela za zaštitu okoliša u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
„Blizu smo da postignemo neki dogovor oko zakona o zaštiti okoliša. Bilo je par nekih spornih elemenata. Kasnija nadgradnja tog zakona mogla bi se dogoditi u nekim narednim periodima, kad sazriju uslovi i kad se stvore obaveze za ispunjenje određenih evropskih direktiva koje moramo uključiti u zakon. Mi smo se potrudili da uradimo što je moguće više. U tome smo zajedno radili – predstavnici entiteta, Distrikta Brčko, Direkcije za evropske integracije i mi iz Ministarstva vanjske trgovine, i –evo, došli smo do nekog rješenja koje bi možda moglo otići i u parlamentarnu proceduru“, kaže Oprašić.
Jedan od spornih članova zakona je formiranje Agencije za okoliš na državnom nivou, naglašava on.
„Našli smo da je u ovom trenutku to malo teže izvodivo obzirom da ima puno tih agencija na državnom nivou. Ja nisam taj koji ocjenjuje rad drugih agencija, ali su prigovori da te agencije zapošljavaju ljude, uzimaju sredstva, a ne daju neke efekte. Međutim, Agencija za okoliš je nešto što treba i sigurno ne bi bila tog tipa. Kad će se napraviti i kako – ostaje da vidimo i da dalje dogovaramo sa predstavnicima entitetskih vlasti u smislu i cilju uspostavljanja Agencije za zaštitu okoliša".
BiH treba da ima jedinstvene normative i standarde u oblasti zaštite životne sredine, ističe Lazar Prodanović, koordinator Zelene parlamentarna grupe, koja je osnovana u Parlamentarnoj skupštini BiH početkom ove godine. Parlamentarna grupa formirana je kako bi se vodio dijalog između civilnog društva i predstavnika vlasti i pronašla najbolja rješenja za očuvanje životne sredine.
Lazar Prodanović, član saveznog parlamenta BiH,
„Mi smo neformalna grupa u Parlamentarnoj skupštini BiH, ali mislim da možemo doprinijeti podizanju svijesti o zaštiti čovjekove životne sredine u BiH od strane svih relevantnih činilaca, prije svega od svih građana u BiH. Bosna i Hercegovina ima značajne prednosti u odnosu na druge zemlje, ali i značajne nedostatke, što kasni u implementaciji regulative o zaštiti svih oblika životne sredine – i od vazduha, i od zemljišta, i od voda – svega onoga što životnu sredinu ugrožava, a samim tim ugrožava i poziciju građana BiH i ne samo njih već i zemalja u regionu“, naglašava Prodanović.
Kako je u Bosni i Hercegovini jačanje institucionalne zaštite životne sredine još u povoju, Evropska komisija kroz IPA fondove (instrumente predpristupne pomoći) pomaže BiH da primijeni standarde EU za zaštitu okoliša. Senad Oprašić kaže da se kroz IPA fondove finansiraju institucionalni, ali najviše infrastrukturni objekti.
„Od 2007. ta aktivnost traje, neki projekti su skoro i završeni. Svake godine se prijavljuje određeni broj projekata koji se ocjenjuju od strane Evropske komisije i prihvataju za finansiranje, a za finansiranje tih IPA projekata potrebno je osigurati određenu kontribuciju, za što su entitetske vlade čak i obezbijedile određena sredstva, tako da, kad se projekat prihvati, onda to više nema problema", kaže Oprašić.
Međunarodni dokumenti, poput Arhuske konvencije, primjenjuju se i u BiH. Arhuska konvencija je međunarodni instrument zaštite životne sredine, kojim se utvrđuju prava i obaveze zaštite okoliša. Osim toga, BiH je i dio BELLS pokreta, a neki od standarda ovog pokreta su uključivanje evropskih vrijednosti održivog razvoja i životne sredine u politički program i sve izborne programe na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
U dostizanju vrijednosti i standarda Evropske unije u oblasti okoliša imaju probleme sve zemlje regiona, pa tako i Bosna i Hercegovina. Bosni i Hercegovini nedostaje zakon o zaštiti okoliša na državnom nivou i agencija za očuvanje životne sredine, ali problem predstavlja i činjenica da se postojeći zakoni koji se bave pitanjima ekologije ne poštuju, kaže direktorica Centra za ekologiju i energiju Džemila Agić.
Bosni i Hercegovini nedostaje zakon o zaštiti okoliša na državnom nivou i agencija za očuvanje životne sredine
„Kada se posmatra BiH na kojem nivou se nalazi vezano za ulazak u Evropsku uniju, sa okolinskog aspekta se uvijek kaže da je na veoma niskom nivou i da ne zadovoljava mnoge standarde, ali – od nekih se mora početi. Prioriteti koji se moraju napraviti su da bi se iz vanjskog svijeta znalo koje su to institucije s kojima treba komunicirati, koji je zakon po kojem treba raditi, koja agencija je odgovorna da bismo imali partnera za razgovor i partnera s kojim će raditi na određivanju prioriteta i implementaciji tih prioritetnih pitanja u BiH. Znači, puno je prioriteta, ali u suštini zakon na državnom nivou i agencija na državnom nivou su prvi da bi se dalje moglo raditi", kaže Agić.
Veliki dio teksta zakona o zaštiti okoliša je usaglašen i uskoro će se zakon naći u parlamentarnoj proceduri, kaže Senad Oprašić, šef Odjela za zaštitu okoliša u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
„Blizu smo da postignemo neki dogovor oko zakona o zaštiti okoliša. Bilo je par nekih spornih elemenata. Kasnija nadgradnja tog zakona mogla bi se dogoditi u nekim narednim periodima, kad sazriju uslovi i kad se stvore obaveze za ispunjenje određenih evropskih direktiva koje moramo uključiti u zakon. Mi smo se potrudili da uradimo što je moguće više. U tome smo zajedno radili – predstavnici entiteta, Distrikta Brčko, Direkcije za evropske integracije i mi iz Ministarstva vanjske trgovine, i –evo, došli smo do nekog rješenja koje bi možda moglo otići i u parlamentarnu proceduru“, kaže Oprašić.
Jedan od spornih članova zakona je formiranje Agencije za okoliš na državnom nivou, naglašava on.
„Našli smo da je u ovom trenutku to malo teže izvodivo obzirom da ima puno tih agencija na državnom nivou. Ja nisam taj koji ocjenjuje rad drugih agencija, ali su prigovori da te agencije zapošljavaju ljude, uzimaju sredstva, a ne daju neke efekte. Međutim, Agencija za okoliš je nešto što treba i sigurno ne bi bila tog tipa. Kad će se napraviti i kako – ostaje da vidimo i da dalje dogovaramo sa predstavnicima entitetskih vlasti u smislu i cilju uspostavljanja Agencije za zaštitu okoliša".
BiH treba da ima jedinstvene normative i standarde u oblasti zaštite životne sredine, ističe Lazar Prodanović, koordinator Zelene parlamentarna grupe, koja je osnovana u Parlamentarnoj skupštini BiH početkom ove godine. Parlamentarna grupa formirana je kako bi se vodio dijalog između civilnog društva i predstavnika vlasti i pronašla najbolja rješenja za očuvanje životne sredine.
„Mi smo neformalna grupa u Parlamentarnoj skupštini BiH, ali mislim da možemo doprinijeti podizanju svijesti o zaštiti čovjekove životne sredine u BiH od strane svih relevantnih činilaca, prije svega od svih građana u BiH. Bosna i Hercegovina ima značajne prednosti u odnosu na druge zemlje, ali i značajne nedostatke, što kasni u implementaciji regulative o zaštiti svih oblika životne sredine – i od vazduha, i od zemljišta, i od voda – svega onoga što životnu sredinu ugrožava, a samim tim ugrožava i poziciju građana BiH i ne samo njih već i zemalja u regionu“, naglašava Prodanović.
Kako je u Bosni i Hercegovini jačanje institucionalne zaštite životne sredine još u povoju, Evropska komisija kroz IPA fondove (instrumente predpristupne pomoći) pomaže BiH da primijeni standarde EU za zaštitu okoliša. Senad Oprašić kaže da se kroz IPA fondove finansiraju institucionalni, ali najviše infrastrukturni objekti.
„Od 2007. ta aktivnost traje, neki projekti su skoro i završeni. Svake godine se prijavljuje određeni broj projekata koji se ocjenjuju od strane Evropske komisije i prihvataju za finansiranje, a za finansiranje tih IPA projekata potrebno je osigurati određenu kontribuciju, za što su entitetske vlade čak i obezbijedile određena sredstva, tako da, kad se projekat prihvati, onda to više nema problema", kaže Oprašić.
Međunarodni dokumenti, poput Arhuske konvencije, primjenjuju se i u BiH. Arhuska konvencija je međunarodni instrument zaštite životne sredine, kojim se utvrđuju prava i obaveze zaštite okoliša. Osim toga, BiH je i dio BELLS pokreta, a neki od standarda ovog pokreta su uključivanje evropskih vrijednosti održivog razvoja i životne sredine u politički program i sve izborne programe na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
