Od kraja rata na Kosovu do danas u ovu zemlju se vratilo nešto više od 22.000 izbeglih ljudi, od kojih 10.000 Srba. Na osnovu podataka UNHCR-a oko 200.000 pripadnika svih manjinskih zajednica još uvek je raseljeno i živi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
Kosovske vlasti i dalje rade na povratku izbeglih što je i jedan od uslova za viznu liberalizaciju Kosova. Međutim, zvaničnici navode da nedostatak novca otežava stvaranje uslova i integraciju povratnika.
Povodom Svetskog dana izbeglica koji je obeležen i na Kosovu, UNHCR je pozvao da je krajnje vreme da se izbegli vrate navodeći da je 12 godina posle sukoba jedna izbeglica ili raseljeno lice bez nade previše.
Šef Misije UNHCR-a na Kosovu Jo Hegenauer izjavio je prilikom obeležavanja Svetskog dana izbeglica u ponedeljak da su kosovske vlasti zajedno sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu postigle dosta po ovom pitanju.
„Izbeglice i raseljena lica nisu novost za Kosovo. Stotine hiljada ljudi su napustili Kosovo 1999., stotine hiljada ljudi su napustili bivšu Jugoslaviju '92/93 i Kosovo je uvek velikodušno primalo ljude, a poslednjih godina kosovske vlasti su radile na stabilnosti u zemlji kako bi se povratnici vratili“, kazao je on.
Na osnovu podataka iz UNHCR-a, od 2000. do danas na Kosovo se dobrovoljno vratilo više od 22.000 ljudi, od toga skoro 10.000 Srba, 1.600 Bošnjaka, 6000 Aškalija i Egipćana, 3.000 Roma i nešto više od 1.000 Goranaca.
Obezbediti uslove za povratak
Na osnovu istih podataka, oko 200.000 koji pripadaju svim manjinskim zajednicama na Kosovu, još uvek su raseljeni.
Na Kosovu se takođe nalazi oko 220 izbeglih iz Hrvatske, BiH i Makedonije.
Romske izbeglice u kampu u Mitrovici, april 2009.
Pitanjem povratka na Kosovu danas se najviše bavi kosovsko Ministarstvo za zajednice i povratak, konstituisano 2005. godine, čiji je mandat između ostalog i da promoviše stvaranje povoljnih uslova za povratak i da obezbedi pristup
povratku zasnovan na pravima.
Radojica Tomić ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova kazao je da su finansijska sredstva nešto bez čega je nemoguće pomoći izbeglicama, te da su fondovi kako domaći tako i strani za pomoć izbeglicama iz godine u godinu su sve manji.
Stoga, dodao je on, ovo ministarstvo se svakim danom suočava sa brojnim izazovima.
„Prvi nam je zadatak da stvorimo uslove izbeglicama da se vrate u svoje kuće, na svoja imanja, ali moramo omogućiti ljudima koji ne mogu da se vrate u svoje kuće da se integrišu u sredinu u kojoj mogu zamisliti svoj život, imati egzistenciju i videti perspektivu. Moramo obezbediti zaštitu imovine, da svako ima pravo da raspolaže svojom imovinom, da privatna svojina bude svetinja kao što je to slučaj svuda u svetu. Tema izbeglica je zapostavljena. Ona traži širu podršku društva, a ne samo jednog ministarstva. Nije povratak napraviti kuću i kupiti nameštaj. Povratak je integrisan čovek u sredinu koju živi, čije dete ide u školu sa svojim vršnjacima, druži se sa komšijama i ne razmišlja o ličnoj i imovinskoj bezbednosti“, kazao je ministar.
Kosovske vlasti i dalje rade na povratku izbeglih što je i jedan od uslova za viznu liberalizaciju Kosova. Međutim, zvaničnici navode da nedostatak novca otežava stvaranje uslova i integraciju povratnika.
Povodom Svetskog dana izbeglica koji je obeležen i na Kosovu, UNHCR je pozvao da je krajnje vreme da se izbegli vrate navodeći da je 12 godina posle sukoba jedna izbeglica ili raseljeno lice bez nade previše.
Šef Misije UNHCR-a na Kosovu Jo Hegenauer izjavio je prilikom obeležavanja Svetskog dana izbeglica u ponedeljak da su kosovske vlasti zajedno sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu postigle dosta po ovom pitanju.
„Izbeglice i raseljena lica nisu novost za Kosovo. Stotine hiljada ljudi su napustili Kosovo 1999., stotine hiljada ljudi su napustili bivšu Jugoslaviju '92/93 i Kosovo je uvek velikodušno primalo ljude, a poslednjih godina kosovske vlasti su radile na stabilnosti u zemlji kako bi se povratnici vratili“, kazao je on.
Na osnovu podataka iz UNHCR-a, od 2000. do danas na Kosovo se dobrovoljno vratilo više od 22.000 ljudi, od toga skoro 10.000 Srba, 1.600 Bošnjaka, 6000 Aškalija i Egipćana, 3.000 Roma i nešto više od 1.000 Goranaca.
Obezbediti uslove za povratak
Na osnovu istih podataka, oko 200.000 koji pripadaju svim manjinskim zajednicama na Kosovu, još uvek su raseljeni.
Na Kosovu se takođe nalazi oko 220 izbeglih iz Hrvatske, BiH i Makedonije.
Pitanjem povratka na Kosovu danas se najviše bavi kosovsko Ministarstvo za zajednice i povratak, konstituisano 2005. godine, čiji je mandat između ostalog i da promoviše stvaranje povoljnih uslova za povratak i da obezbedi pristup
povratku zasnovan na pravima.
Radojica Tomić ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova kazao je da su finansijska sredstva nešto bez čega je nemoguće pomoći izbeglicama, te da su fondovi kako domaći tako i strani za pomoć izbeglicama iz godine u godinu su sve manji.
Stoga, dodao je on, ovo ministarstvo se svakim danom suočava sa brojnim izazovima.
„Prvi nam je zadatak da stvorimo uslove izbeglicama da se vrate u svoje kuće, na svoja imanja, ali moramo omogućiti ljudima koji ne mogu da se vrate u svoje kuće da se integrišu u sredinu u kojoj mogu zamisliti svoj život, imati egzistenciju i videti perspektivu. Moramo obezbediti zaštitu imovine, da svako ima pravo da raspolaže svojom imovinom, da privatna svojina bude svetinja kao što je to slučaj svuda u svetu. Tema izbeglica je zapostavljena. Ona traži širu podršku društva, a ne samo jednog ministarstva. Nije povratak napraviti kuću i kupiti nameštaj. Povratak je integrisan čovek u sredinu koju živi, čije dete ide u školu sa svojim vršnjacima, druži se sa komšijama i ne razmišlja o ličnoj i imovinskoj bezbednosti“, kazao je ministar.
