Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nekada major Vojske Srbije, danas kamiondžija


Tokom vežbe vojne parade u Beogradu, 2014.

"Kad uđete u kasarnu i kad vidite da vam je tehnika bukvalno groblje, krenete od toga, pa od borbenih sredstava… Negde od 2005. godine, ja mislim, obuka u Vojsci ne postoji", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Gligić koji je posle deset godina u činu majora iz Vojske Srbije prešao u kamiondžije.

U vreme kada se najavljuje mogućnost uvođenja obaveznog služenja vojnog roka Vojska Srbije se suočava sa odlascima oficira.

U Ministarstvu odbrane tvrde da je odliv kadra u uobičajenim granicama, kao i prethodnih godina, te da se ne dešava samo u Vojsci. Vojni sindikat Srbije je međutim, zatražio hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, kako bi ga upoznali sa stvarnim, "veoma zabrinjavajućim stanjem u Vojsci i celokupnom sistemu odbrane", između ostalog i zbog osipanja profesionalnog kadra.

Dragan Gligić (46), koji je od svoje 19 godine bio u uniformi, prvo kao vojnik na odsluženju vojnog roka, onda kao student Vojne akademije, kasnije, od 1997. godine, kao oficir, napustio je Vojsku Srbije na svoj zahtev u julu.

"Ako je nivo jednog oficira da čisti krug, da loži vatru kad dođe ujutru na posao na temperaturi od minus pet, minus deset stepeni, ako je nivo jednog podoficira da čisti krug, da riba prostorije…", nabraja svoje razloge za skidanje uniforme major Gligić.

"Za njih mi ne predstavljamo ni ime, ni prezime, ni čin. Za njih mi samo brojku predstavljamo, ali više im nisu ni brojke bitne. Imate slučaj, kod mene u jedinici gde sam radio, u prva tri meseca su skinula uniformu dva poručnika. To su mladi ljudi, koji rade tri, četiri godine u vojsci. Sad vidite do čega smo došli", kaže Gligić navodeći da za stanje u Vojsci Srbije ne krivi nikog drugog osim vojnog vrha.

"Koliko je ostala tehnika ispravna. Zašto su, primera radi, rezervoari u vozilima prazni? Rezervoari su puni samo u nekih možda 20-ak posto vozila koja su u upotrebi. Ostalo je sve prazno što je naređeno s vrha radi uštede. Koje uštede, uštede na vojsci? Zato su i doveli do toga", navodi Dragan Gligić.

Major Dragan Gligić nije usamljen slučaj ali oficiri koji napuštaju vojnu službu uglavnom ne žele da govore za medije.

"U proseku Vojsku napuste dva oficira, dva podoficira, dva vojnika i jedno civilno lice dnevno. Dakle, Vojsku godišnje napusti negde oko 1.500-1.600 profesionalnih pripadnika", kaže Novica Antić, predsednik reprezentativnog Vojnog sindikata Srbije iznoseći podatke ovog sindikata za poslednjih nekoliko godina.

Kao razloge zbog kojih ljudi odlaze navodi nezadovoljstvo standardom, uslovima rada i napredovanja u službi, nemogućnost rešavanja stambenog pitanja, preopterećenost radnim obavezama i odsutnost od kuće.

"Ti ljudi odsustvuju od kuće i po 250 dana u godini, imaju mesečno i do 500 sati rada koji im se ne plaća kao prekovremeni rad, ne plaća im se noćni rad, regres, topli obrok i tako dalje", kaže Antić.

Vojni sindikat Srbije je zahtevajući 31. avgusta hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, u čijoj je nadležnosti komandovanje Vojskom i postavljanje, unapređivanje i razrešavanje oficira, saopštio da žele da mu predoče konkretne predloge za unapređenje stanja resursa, pre svega za očuvanje profesionalnog kadra "koji se trenutno drastično osipa, usled čega je operativna sposobnost Vojske Srbije za njenu osnovnu ustavnu funkciju značajno narušena". Oni Vučiću, takođe, žele da daju konkretne predloge za unapređenje radnog, materijalnog i socijalnog položaja pripadnika vojske.

I dok se čeka odgovor predsednika države u Ministarstvu odbrane negiraju da Vojsku Srbije dnevno u proseku napuste dva oficira, dva podoficira, dva vojnika i jedno civilno lice. Kažu da postoji odliv kadra, ali da se to ne dešava samo u Vojsci.

"Odliv kadra iz Vojske Srbije je u uobičajenim granicama, kao i prethodnih godina, i ne remeti izvršenje redovnih zadataka, niti utiče na njene operativne sposobnosti", navedeno je za RSE u odgovoru Ministarstva odbrane bez preciziranja koliko ljudi godišnje napusti Vojsku.

Žele li Beograđani ponovo u vojsku?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:11 0:00

U međuvremenu, najviši državni zvaničnici upravo na Vojsci stavljaju akcenat govoreći da je potrebna jaka Vojska koja može da brani zemlju, te se sve više potencira nabavka naoružanja i opreme. Tako je sredinom avgusta predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bio ministar odbrane od jula 2012. do septembra 2013. godine, izjavio da će Srbija nastaviti da jača svoju vojsku.

"Imamo ove divne ljude, ove divne momke ali nam nedostaju generacije mladih ljudi. Sada ćemo imati mnogo prostora za trenažne letove, nije nam problem da platimo dve hiljade litara koliko se izgubi za ovakav jedan probni let. Podsticaćemo ih većim primanjima u Vojsci, koja će krenuti već krajem ove godine, takođe imaćemo izgradnju stambenih jedinica za naše oficire, podoficire i vojnike", rekao je Vučić na aerodromu Batajnica tokom primopredaje prva dva od šest lovačkih aviona Mig-29 iz Rusije koji su, nakon izvedenih radova, predati lovačkoj jedinici Vojske Srbije.

Srbija je kao donaciju dobila od Rusije šest migova starih tri decenije, ali plaća njihov remont.

Poleteli ruski MIG-ovi
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:44 0:00

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je preuzimajući ovaj resor u julu 2017. godine najavio da će mu prvi izazov sa kojim će se suočiti biti poboljšanje materijalnog položaja pripadnika Vojske Srbije.

"Vojska Srbije se intenzivno naoružava, ona se intenzivno oprema, ali Vojska Srbije posebno vodi računa o obučenosti svojih pripadnika baš kao što vodi računa o standardu svojih pripadnika. Nas očekuje povećanje plata, kao što nas očekuje i dobijanje stanova pod veoma povoljnim uslovima, ali nas očekuje i nabavka nove opreme", rekao je Vulin sredinom avgusta tokom obilaska pripadnika 63. Padobranskog bataljona Specijalne brigade Kopnene vojske, za vreme obuke u letnjim uslovima u Deliblatskoj peščari.

Međutim, major Dragan Gligić je u svom zahtevu za prestanak profesionalne vojne službe, između ostalog, napisao i da su primanja pripadnika Vojske svedena na minimum pod izgovorom da je država u teškoj finansijskoj situaciji, te da za 20 godina i šest meseci, koliko je radio u vojsci, kao oficir nije stambeno obezbeđen već živi u kući roditelja. Takođe je naveo i da je pored svih službenih ocena, u kojima se ističe odličan, deset godina u činu majora bez mogućnosti napredovanja.

"Te priče kako će u našoj zemlji biti mnogo bolje, da će plate biti u visini evropskih, ja slušam od 2000. godine. Osamnaest godina slušam jednu istu priču i vidim da je samo gore i gore. Predao sam papire za tri evropske zemlje, prva od njih koja mi bude obezbedila radnu dozvolu tamo ću otići da radim", kaže za RSE Gligić dodajući da mu je cilj da odvede i celu porodicu.

Trend urušavanja standarda pripadnika vojske prisutan je u poslednjih pet - šest godina, objašnjava predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, napominjući da je u poslednje 3-4 godine taj problem konstantno u ekspanziji.

"Na sve naše predloge i inicijative nadležni su se oglušavali. Mi smo od 2015. godine insistirali na tome da pripadnici Vojske sa predstavnicima poslodavca nađu kompromis da zaključe kolektivni ugovor kojim će se ta prava i materijalni i socijalni položaj pripadnika popraviti", navodi prvi čovek Vojnog sindikata Srbije.

Može vas interesovati: Policija zatvorila paravojni kamp za decu na Zlatiboru

Prosečna plata oficira u Vojsci Srbije, prema podacima Ministarstva odbrane za maj mesec, iznosi 74.760 dinara što je oko 630 evra. Prosečna plata pukovnika bila je oko 108.000 dinara (915 eura), majora 74.371 dinara, a poručnika 57.817 (490 eura).

Jedan od prioriteta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je briga o pripadnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, navodi se u odgovoru Ministarstva na naš upit šta se čini da se zaustavi odliv kadrova.

U tom dopisu se navodi da su od 1. januara ove godine, povećane plate 10 posto. Dalje se kaže da dnevna naknada za rad na terenu i dnevna naknada troškova za službu na posebnim vojnim objektima iznosi 1.100 dinara (oko 9 evra), umesto 800 dinara.

"Više od 600 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i vojnih penzionera rešilo je svoje stambeno pitanje, a donet je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Veoma brzo počeće izgradnja stanova na nekoliko lokacija, a cena kvadrata biće gotovo duplo niža od tržišne", stoji u dopisu Ministarstva odbrane.

Između ostalog je navedeno i da je svim pripadnicima krajem prošle godine uplaćen bonus u iznosu od 10.000 dinara (oko 85 evra), te da je uvedena solidarna pomoć u slučaju rađanja deteta.

Istraživanja iz godine u godinu pokazuju da građani najviše poverenja imaju u Vojsku Srbije, ali vojni analitičar Aleksandar Radić primećuje da ljudi iz vojske nisu u praksi osetili to poštovanje.

"Jednostavno, čovek koji radi u vojsci za par stotina evra proceni da mu je mnogo bolje raditi za hiljadu i par stotina evra recimo, u susednoj Hrvatskoj i naravno odlazi iz vojske i postaje vozač u civilnoj firmi", navodi Radić.

On objašnjava da jeste potrebno povećati plate, naći mehanizme za nagrađivanje ljudi i ponovo uvesti mogućnost dolaska do stana, ali ukazuje da je opšta slika poteza koje povlače Ministarstvo odbrane i vojni vrh nepovoljna.

"Mislim da su vojni profesionalci izgubili poverenje u ministra odbrane, u vojni vrh. Mnogo je medijskih afera, zatim preterane prezentacije političara i načelnika Generalštaba (Ljubiša Diković, prim. aut.) stvorile su jednu ružnu atmosferu i mislim da stalno iz Vojske, kad se pruži prilika, izlaze ti glasovi negodovanja. Ljudi stavljaju do znanja da su tu da bi radili svoj posao a ne da bi bili dekor za nečiju samopromociju i ostvarivanje nečijeg samoljublja", ocenjuje Radić.

U međuvremenu, najavljena mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka podelila je građane, ali i otvorila pitanja da li se ima novca za finansiranje regruta, prostora u kojima će se obučavati, tehničkih sredstava koja će koristiti tokom obuke i slično.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG