Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uvođenje vojnog roka deli Srbiju


Žele li Beograđani ponovo u vojsku?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:11 0:00

Žele li Beograđani ponovo u vojsku?

Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka tema je koja je Srbiju podelila na one koji ga smatraju od logičnog do nepotrebnog.

Ako analiza Ministarstva odbrane pokaže opravdanost, i ako bude para, regruti u Srbiji će već od 2020. ili 2021. godine služiti vojsku.

„To je sistemska nesuvislost. Vlast nije uspela sa profesionalizacijom vojske i sada ide na neku vrstu njene amaterizacije. Povratak obaveznog vojnog roka nije svojstven demokratskim državama i mnogo je skuplji od dobre profesionalizacije“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinar Ljubodrag Stojadinović, nekadašnji pukovnik u Vojsci Jugoslavije.

Srbija je obavezu vojnog roka, koji je u jugoslovenskoj vojsci trajao godinu dana, obustavila od 1. januara 2011. godine.

Kao i svako drugo važno društveno pitanje, mogućnost delimičnog povratka na staro, uz opasku da će zavisiti i od finansijskih mogućnosti, najavio je predsednik države Aleksandar Vučić.

„To radimo da bismo sačuvali mir, da bismo bili dovoljno snažni da preventivno možemo da delujemo na svakoga ko bi pokušao da provede bilo kakav oblik agresije protiv Srbije“, naveo je Vučić.

Na ovu vest, stanovnici Beograda, Ivan Bojinović, Vida Prijanović, Danijel Golubović i Aleksandra Mišić, za RSE su rekli:

Beograđani o vojnom roku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:39 0:00
Direktan link

O povratku ove obaveze u Srbiji se priča već par godina, a posebna Vladina radna grupa za promenu strateških dokumenata u tom periodu razmatrala je opcije za i protiv. Od 2000. godine, nakon petooktobarskih promena u Srbiji, više od 200.000 punoletnih građana nije imalo vojnu obuku jer su služili u civilu, a sadašnji propisi nalažu samo upis građana u vojnu evidenciju. Kako govore prve najave, ukoliko se ponovo uvede vojni rok trajao bi tri ili šest meseci, u zavisnosti od roda, a svi muškarci trebalo bi da prođu osnovnu pešadijsku obuku.

Sociolog Ratko Božović smatra da bi služenje vojnog roka uticalo na mlade i takozvani odliv mozgova.

„Mislim da bi odmah počeli da pakuju kofere. Otišlo bi i ono malo njih koji su ostali, a ostali su samo oni koji nisu znali kako da pobegnu iz ove zemlje. Onda bi i oni našli načina da odu preko granice“, ocenjuje Božović.

Sa druge strane, anketa beogradskog Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pokazala je da je, kako tvrdi ta organizacija, više od 70 odsto građana Srbije za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Na press konferenciji tog centra krajem juna Vidosav Kovačević, general-major u penziji i bivši načelnik Vojne akademije, taj podatak video je kao dobar trend.

„Moglo bi se reći da Srbin ipak ide rado u vojnike. Svaka čast ovoj vlasti što pokušava da učini nešto da bi se sprečile katastrofalne posledice odluke o ukidanju redovnog vojnog roka. To je samo još jedan primer gde se urušava naša srpska tradicija, naša borbenost i naš borbeni duh“, naveo je Kovačević.

Od nastajanja srpske vojske 1804. godine služenje je bilo obavezno do dvehiljaditih, kada je pokušana profesionalizacija. Međutim, njena popuna najveći je izazov nakon što u jeku reformi oružanih snaga 2010. projektovano brojno stanje od 10.918 profesionalnih vojnika i 36.000 pripadnika mirnodopske vojske do danas nije ostvareno. Verovatno kao motiv više, Aleksandar Vučić rekao je da bi oni koji bi služili obavezan vojni rok imali prednost pri zapošljavanju u javnoj službi.

Novinar Ljubodrag Stojadinović tu ideju vidi kao političku.

„Zbog toga što se očekuje da ti ljudi koji budu služili obavezan vojni rok budu pod uticajem vladajuće partije koja će ih kasnije voditi kao sopstveno glasačko telo i kao ljude kojima će ponuditi neke pogodnosti da bi učvrstila vlast“, smatra Stojadinović.

Ključni razlog koji zagovornici vraćanja služenja vojske navode je slabljenje resursa za odbranu Srbije što ilustruju podatkom da se od 2011. zbog neupućivanja regruta i starenja rezervnog sastava brojno stanje onih koji u slučaju potrebe mogu obući uniformu smanjilo za čak za 500.000 ljudi.

Ne znamo koliko je ljudi napustilo Srbiju: Ratko Božović
Ne znamo koliko je ljudi napustilo Srbiju: Ratko Božović

Sociolog Ratko Božović veruje da su među njima mnogi mladi koji su otišli.

„Ova država nije ni vodila evidenciju koliko ih je napustilo Srbiju. A to je najvažniji deo stanovništva koji ima potencijal da učini transformaciju i strukturne promene ovog društva“.

Ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka saopštena je u isto vreme kada su pojedini oficiri izašli u medije tvrdeći da zbog neprofesionalizma i manjka novca stanje u Vojsci Srbije nikada nije bilo gore – i da je u proseku dnevno napuste dva oficira, dva podoficira, dva vojnika i jedno civilno lice.

„Srbiji ne treba vojska veća od 10.000 do 15.000 dobro obučenih ljudi sa dve ili tri operativno spremne brigade. Mnogo je pametnije novac koji je namenjen obaveznom služenju vojnog roka uložiti u profesionalizaciju vojske, u podizanje njenog standarda i povećanje tehnološkog statusa“, zaključuje novinar Ljubodrag Stojadinović.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je pristupilo izradi studije o mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka i navelo da i u drugim razvijenim državama postoje kobinovani modeli koji podrazumevaju redovno služenje i profesionalnu vojsku.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG