Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uspon i predaja Saše Jankovića


Saša Janković je objavio da s epovlači sa mesta čelnika Pokreta slobodnih građana

Kako je Saša Janković sa 16 odsto glasova na predsedničkim izborima u Srbiji, održanim u aprilu 2017. godine, izgubio tu energiju i šta njegovo povlačenje sa mesta lidera Pokreta slobodnih građana (PSG) i građanskog bloka 381 znači za opozicionu scenu?

„Ostavka Saše Jankovića je, nažalost, prirodna posledica jedne užasne kampanje, orkestrirane, koju i vlast i opozicija vode protiv njega mesecima“, kaže za Radio Slobodna Evropa Srbijanka Turajlić, koja je među osnivačima Pokreta slobodnih građana i članica je Političkog saveta.

Navodeći da joj je jasno sa gledišta vlasti zašto se vodi ta kampanja, ali da nema razumevanja za kampanju koju vodi opozicija.

„Jer mi se čini da opozicija, ili ako hoćete Savez za Srbiju (SzS) i oni koji podržavaju SzS, trenutno nameću stanje u društvu – ako nisi sa nama, ti si DB-ovac i radiš za Vučića. I ne vidim nikakve razlike između tog stava i stava Vučića koji kaže - ako nisi za mene, ti si strani plaćenik i neprijatelj Srbije i izdajnik“, navodi Turajlić.

Lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković objavio je u ponedeljak uveče na svom Tviter nalogu da se povlači sa mesta predsednika Pokreta slobodnih građana i Građanskog bloka 381.

"Činim to jer neću da delim ljude koji svi podjednako žele da uklone opasan i kriminalizovan režim koji nam je oteo državu. Srbija je naša zajednička domovina i ja neću biti prepreka najbitnijem cilju. Takođe, hoću da budem kristalno jasan: smatram da zamena jedne greške drugom, makar i manjom, ne donosi prave promene“, napisao je Janković.

Saša Janković je svoj autoritet kod građana gradio kao Zaštitnik građana, (10 godina je bio na toj poziciji pre nego što je 7. februara 2017. godine podneo ostavku kako bi se kandidovao za predsednika Srbije) kada se nije libio da ukazuje na kršenje zakona koje čini vlast. Vlasti se zamerio pre svega ukazivanjem na propuste u radu nadležnih u slučaju „Savamala“, kada je tokom noćnog rušenja objekata na mestu izgradnje državnog projekta „Beograd na vodi“ suspendovana država, kao i u slučaju prebijanja braće tadašnjih premijera Srbije Aleksandra Vučića i gradonačelnika Beograda Siniše Malog tokom Parade ponosa 2014. godine. Nakon toga ljudi na vlasti, među kojima i najviši zvaničnici, kreću u kampanju protiv tadašnjeg Zaštitnika građana pokušavajući da ga diskredituju, između ostalog, i aktuelizujući slučaj iz 1993. godine kada se u njegovom stanu ubio njegov prijatelj.

Saša Janković je, i pored takve kampanje, u aprilu 2017. na predsedničkim izborima, kao kandidat grupe građana „Za Srbiju bez straha“, bio drugoplasirani sa 16,36 odsto, odnosno 597.728 glasova u odnosu na pobednika Aleksandra Vučića, koji je osvojio 55,08 odsto. Međutim, ta energija i podrška ubrzo se istopila, kao i nada da je moguće mobilisati građansku i proevropsku Srbiju u pravcu modernizacije sa novim ljudima.

„Ta nada je brzo splasnula još prošle godine, ne samo zbog liderskih... to je jedna strana manje bitnog nezadovoljstva sadašanjom situacijom, nego zbog njegovog nesnalaženja kao političkog lidera u nekim bitnim momentima u kojima je morao pokazati političku mudrost i umeće da artikuliše politički pokret u pravcu realizacije ciljeva, koji su manje-više nesporni sa stanovišta interesa proevropske Srbije“, navodi politikolog Jovan Komšić.

Ubrzo nakon predsedničkih izbora Jankovića su počeli da napuštaju saradnici, među kojima su bili i potpisnici Apela 100 javnih ličnosti, koji su uoči izbora tražili da se Janković kandiduje za predsednika Srbije.

Srbijanka Turajlić kaže da nikada nije razumela šta su očekivali ljudi koji su, „sa manje ili više pompe“, izašli iz Pokreta.

„Da li su očekivali da će kroz mesec dana Pokret da preokrene Srbiju, pa su bili razočarani? Ja i dalje ne razumem očekivanje ljudi koji su razočarano otišli, ne znam čime razočarani. I to je onda dalo vlasti vetar u leđa da napada Pokret iz svih oružja“, kaže Turajlić.

Srbijanka Turajlić
Srbijanka Turajlić

Ona dalje objašnjava da je od kandidature za predsednika do pravljenja i vođenja stranke jedan korak.

„U kome gospodin Janković nije imao dovoljno iskustva, možda nije imao ni dovoljno podrške i sasvim sigurno je imao klipove od samog početka“, navodi Turajlić.

Pokret slobodnih građana formiran je u maju 2017. godine, ubrzo nakon predsedničkih izbora, a za predsednika je izabran Saša Janković, da bi u avgustu ove godine PSG, Zelena ekološka partija - Zeleni, Mađarski pokret, Šumadijska regija i Koalicija Tolerancija formirali "Građanski blok 381" na čijem čelu je takođe bio Saša Janković.

U obrazloženju svog povlačenja iz političkog života Saša Janković je naveo da oseća krivicu zbog nedostatka rezultata. "Što naš program, vrednosti i drugačiji način shvatanja politike, uprkos ogromnom radu i žrtvama sjajnih ljudi oko mene, ne dobijaju zamah, već Srbija opet kreće u krug".

Ostavka Saše Jankovića nije dobar signal za ideje i projekte proevropske Srbije, ocenjuje politikolog Jovan Komšić.

„Pokazuje se da građanski sektor Srbije nema dovoljno resursa da se afirmiše u ovoj areni političkog takmičenja i istovremeno mora da prihvata kompromise sa protivnicima režima, koji imaju značajnih dodirnih tačaka sa nekim vrlo značajnim stubovima iste te vlasti kada je reč o etnonacionalnim politikama, nepriznavanja genocida, odnosu prema rešavanju problema Kosova, evroskepticizmu i tako dalje“, smatra Komšić.

Drugi opozicioni blok, Savez za Srbiju, okupio je desetak ideološki i programski raznorodnih stranaka i pokreta.

Komentari na ostavku Saše Jankovića na društvenim mrežama idu od „hvala mu“, preko podsećanja na značaj njegovog rada kao zaštitnika građana, do toga da bi ovo mogao da bude nagoveštaj nove političke prakse u Srbiji.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG