Opozicione stranke u Srbiji izrazile su spremnost da sarađuju za fer izbore i slobodu medija. Istovremeno se na političkoj sceni događa ukrupnjavanje opozicije koje je do sada rezultiralo pojavom dva bloka. Može li opozicija tim kvantitetom da se postavi kao ozbiljniji takmac na izborima kao što je to bilo u nekim ranijim periodima?
"Moraju negde da nametnu temu da je njihovo ukrupnjavanje odgovor na neslobodne i nefer izbore u Srbiji kao što je 90-ih godina nametnuta tema slobodnih i fer izbora, i u stvari borbe za demokratiju", kaže doktorand na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović.
On smatra da je ukrupnjavanje opozicije više stvaranje nove baze za budućnost, nego što može da odredi pobednika na narednim parlamentarnim izborima.
U Savezu za Srbiju, koji je okupio devet prilično ideološki različitih opozicionih partija i pokreta, svesni su da rezultat neće stići ni brzo ni jednostavno jer je, kako kaže Borko Stefanović, predsednik Levice Srbije, članice Saveza za Srbiju, vladajuća stranka "uzurpirala sve poluge države i ima neograničen pristup novcu i medijima".
"Razumeli smo poruku građana posle više izbornih ciklusa da ne žele fragmentizovanu, usitnjenu opoziciju već ujedinjenu. Drugo, po Srbiji se čuje jedinstvena poruka da ljude ne interesuju u ovom trenutku naše programske i ideološke razlike već da ih zanima mogućnost da se stvari promene na bolje, da se zaustavi propadanje Srbije", navodi Stefanović.
Od 2012. godine, od kada je na vlasti Srpska napredna stranka (SNS), čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa svojim koalicionim partnerima, opozicija ne uspeva da se postavi kao ozbiljniji takmac vladajućim strankama na izborima. Da li je udruživanje u veće saveze, bez obzira na raznolikost programa i ideologija, način da se opozicija osnaži?
Aktuelno ukrupnjavanje podsetilo je na nekadašnji DOS (Demokratsku opoziciju Srbije) koja je bila sastavljena od 18 stranaka. U toj koaliciji su se takođe našle raznorodne stranke, i građanske i nacionalne, pa su tako zajednički delovali i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, ili recimo Građanski savez Srbije i Demohrišćanska stranka Srbije.
Ono što ih je vezivalo bila je borba protiv tadašnjeg režima Socijalističke partije Srbije (SPS), Jugoslovenske udružene levice (JUL) i Srpske radikalne stranke (SRS). Ta koalicija je, nakon dužeg niza poraza opozicije na izborima, uspela da pobedi na parlamentarnim izborima 2000. godine kada je porazila režim Slobodana Miloševića.
Jedan od nekadašnjih lidera DOS-a Žarko Korać kaže da aktuelno okupljanje opozicije više liči na DEPOS (politička koalicija sastavljena pred izbore 1992. i 1993. godine) u kojem je bilo više stranaka zaista različitih političkih orijentacija a manje na DOS. Ali, napominje Korać, situacija je donekle slična.
"Način govora vlasti, takav odnos prema opoziciji gde se ona, kao za vreme Miloševića, proglašava za smetnju napretku i razvoju Srbije onda proizvodi jednu reakciju opozicije da se ona udružuje da bi mogla koliko-toliko da se odupre i što je mnogo važnije da izbori neki prostor u medijima i na javnoj sceni. Kada je više stranaka onda je ipak teško ignorisati njihove izjave, komentare, konferencije za medije", navodi Korać.
On kaže da je u ovom trenutku udruživanje u savez jedino što opozicija može da uradi.
"Svaka pojedinačna stranka je suviše slaba da bi mogla da se odupre ovom neverovatnom nastojanju vlasti da ih eliminiše sa političke scene", ocenjuje Korać.
Na sve kritike koje se upućuju aktuelnoj vlasti na prirodu vladavine i izborne uslove odgovor stiže u vidu poruke - pobedite nas na izborima. Tako je i predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić nedavno tokom posete Kazahstanu poručio:
"Izbori su 2020. godine. Imaće pre toga mnogo različitih opštinskih izbora. Prvo neka tamo preuzimaju vlast, neka tamo pobeđuju ubedljivo, poput Majdanpeka, pa će onda 2020. godine da pobede na parlamentarnim izborima."
Do sada su formirana dva bloka. Savez za Srbiju, formiran je na inicijativu bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. U ovom savezu našli su se, između ostalih, i Demokratska stranka i Pokret Dveri iako su programski i ideološki itekako udaljeni. Dok su prvi, na primer, za članstvo Srbije u EU, drugi su protiv toga. Lideri tog opozicionog bloka su, sa osnivačke skupštine održane 2. septembra, poručili da se nisu okupili samo da bi smenili vlast koju predvodi predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić već da bi "smenili politiku ponižavanja svi građana Srbije".
"Građanski blok 381", na čijem čelu je lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković, okuplja četiri pokreta i partija, kao i jednu koaliciju stranaka. Janković je u avgustu na konferenciji za medije rekao da je blok formiran kao izraz političke volje da deluju na "oslobađanju" Srbije od aktuelne vlasti i radi sprovođenja programa koji će modernizovati zemlju.
Ideološke razlike su naročito prisutne u Savezu za Srbiju. Za politikologa Bobana Stojanovića ključno je upravo to kako će ovaj blok do izbora uspeti da neutrališe te ideološke razlike i da postavi temu demokratije kao ključnu. Većini opozicionih stranaka postalo je jasno, smatra Stojanović, da ukoliko ne dođe do nekog ukrupnjavanja postoji velika šansa da većina tih pojedinačnih stranaka ostane ispod cenzusa, a onda vrlo verovatno i da se ugasi s obzirom na finansijsko stanje. Okupljanjem, kako navodi Stojanović, sprečilo bi se i osipanje glasova opozicije.
"Do sada su opozicioni birači imali problem: za koga da glasam, hajde da nađem nekoga ko mi je blizak a da ne bacim glas. Sad imam opciju za koga ću glasati a neću baciti svoj glas, sad je samo pitanje da li mogu da prebrodim razliku koja postoji među njima", kaže Stojanović.
Most RSE: Mogu li opozicioni lideri biti veći Srbi od Vučića?
Opozicija je započela saradnju u vezi za zahtevima za promenu izbornih uslova. Najavili su formiranje radnog tela koje će imati niz zahteva, predloga i mera.
Facebook Forum