Dovele su do pada autoritarnih režima u Kirgistanu, Ukrajini, Gruziji, Severnoj Makedoniji. Ovih dana "obojene revolucije" pominje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Obojena revolucija" je termin koji se koristi za proteste u bivšim sovjetskim zemljama, u kojima su autoritarni režimi bili zamenjeni prozapadnim vlastima.
U prestonici Srbije su se i 19. maja okupile desetine hiljada ljudi na još jednom protestu nazvanom "Protiv nasilja". Povod za masovne proteste su dva masovna ubistva koja su se u maju dogodila u Srbiji, a u kojima je život izgubilo 18 ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 19. maja da mu podaci o protestu stižu iz raznih službi.
"Kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka, ovo su pokušaji obojenih revolucija", rekao je Vučić, ne precizirajući o kojim službama je reč.
Predstavnik opozicionog pokreta "Ne davimo Beograd" Radomir Lazović ocenio da je Vučićeva izjava predsednikova namera "da sukobljava ljude".
"Ne davimo Beograd" je deo opozicionog bloka koji učestvuje u organizaciji protesta, a Lazović je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da izjave poput Vučićeve vode, kako je rekao, nekoj vrsti manipulacije i pripisivanja stranom faktoru opravdanih reakcija ljudi koje dolaze iz tuge i bola.
"Svaka takva izjava koju predsednik da, samo je poziv tim ljudima da dođu na sledeći protest i da se bore", rekao je Lazović.
Na agendi sastanka srpskog i ruskog zvaničnika
Srbija je ranije već razgovarala o "obojenim revolucijama" sa jednom istočnom službom.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin otputovao je u decembru 2021. godine u Moskvu. Tamo se sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim.
"Obojene revolucije su postale tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije i slobodne zemlje se moraju tome odupreti", istaknuto je u zvaničnom saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nakon sastanka.
Vulin, iako više nije ministar unutrašnjih poslova, postao je čelni čovek srpske tajne službe i jedan od retkih evropskih zvaničnika koji su nakon invazije na Ukrajinu nastavili da posećuju ruske zvaničnike u Kremlju.
Srbija, uprkos nastojanju da postane članica Evropske unije, odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim blokom i uvede sankcije Rusiji.
Srbija i navodi o 'obojenim revolucijama'
Komentarišući navode predsednika Srbije o "obojenim revolucijama", psiholog Žarko Korać, koji je u vreme ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića bio deo njegove Vlade, istakao je da ta izjava prikazuje stav predsednika Srbije prema Rusiji.
Masovne demonstracije su u Srbiji u oktobru 2000. godine sa vlasti zbacile autokratu Slobodana Miloševića, nakon čega je Zoran Đinđić ubrzo postao prvi demokratski izabrani premijer Srbije.
U Vladi Zorana Đinđića Žarko Korać je imao funkciju potpredsednika Vlade zaduženog za zdravstvo, kulturu i socijalnu politiku.
Žarko Korać je u razgovoru za RSE ocenio da "prijateljska neimenovana obaveštajna agencija na Istoku" može da bude samo Rusija.
"Vučić se poziva na Rusiju, hvali ili bar prijateljski govori o ruskoj obaveštajnoj službi, ne imenujući je, ali ono što je bitno, prvi put ove demonstracije u Beogradu dovodi u kontekst sa pokušajem da se smeni proruska vlada i dovede prozapadna vlada, odnosno prozapadni režim u Srbiju", rekao je Korać za RSE.
On je ocenio da Vučićeva interpretacija događaja u Srbiji prikazuje njegovu pripadnost ruskom narativu.
"Vučić se ovde ne pokazuje kao prozapadni političar, nego kao izrazito proruski političar, koji misli i interpretira događaje koji se zbivaju u Srbiji i okolini kao sama Rusija. To je duboko, duboko zabrinjavajuće", rekao je Korać.
Kako je dalje objasnio, nazivanje protesta u Srbiji "obojenom revolucijom" podseća na ruski narativ koji je ranije bio primenjen u Ukrajini.
"Ukrajinska takozvana obojena revolucija je bila jedna pobuna u centru Kijeva koja je trajala jako dugo i imala žrtve, s ciljem da se smeni tadašnji predsednik Ukrajine, koji je bio izrazito proruski nastrojen", rekao je Korać i dodao da je tada u Ukrajini na vlast došla prozapadna vlada.
Radomir Lazović iz "Ne davimo Beograd" poručio je da je potrebno da se društvo suprotstavi izjavama poput predsednika Srbije.
"…()…osuđujem njegovu nameru da sukobljava ljude na svakom mestu gde se nađe", dodao je Lazović.
Treći protest protiv nasilja u Beogradu
Ovo nije prvi put da je neki zvaničnik u Srbiji okarakterisao proteste usmerene protiv vlasti kao "obojene".
To je učinio i Aleksandar Vulin u decembru 2021, nekoliko dana nakon što se vratio sa puta u Moskvu.
U tim danima u Beogradu su u jeku bili opozicioni protesti koji su tražili zabranu eksploatacije litijuma u Srbiji. Demonstranti su tada blokirali glavne mostove u prestonici i drugim gradovima širom Srbije.
Vulin je 10. decembra 2021, za televiziju Happy izjavio da su "obojene revolucije" od Hong Konga, preko Ukrajine, Belorusije, Rusije, Srbije, "uvek bile na potpuno isti način".
"Policija stane u kordon, onda sa druge strane kao protivteža su mladi ljudi koji igraju, pevaju. Onda uvek, od Hong Konga do Srbije, dođe neka mlada prelepa devojka i da cvet policajcu...()...", izjavio je Vulin tada.
Autokrate i 'obojene revolucije'
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u januaru 2022. da neće dozvoliti da vlasti koje su saveznici Moskve budu srušene u "obojenim revolucijama", preneo je Glas Amerike.
Tokom onlajn sastanka sa liderima alijanse za kolektivnu bezbednost koju predvodi Rusija, Putin je za nasilne nemire u Kazahstanu okrivio "destruktivne unutrašnje i spoljne sile".
Demonstracije u Kazahstanu bile su izazvane povećanjem cene goriva, ali su prerasle u širi protest zbog autoritarne vladavine u zemlji. Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev zatražio je od Rusije pomoć u gušenju demonstracija.
Rusija i nekoliko drugih članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, evroazijskog međuvladinog vojnog saveza formiranog 1994. godine, odgovorile su slanjem trupa, iako su većina bile ruske.
Srbija nije članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, ali je zato zemlja posmatrač u tom savezu od 2013. godine.
Država koja jeste članica tog saveza je Belorusija, čiji je lider Aleksandar Lukašenko proteste protiv izbornih rezultata 2020. godine nazvao "obojenom revolucijom".
Proruski nastrojen Lukašenko je na tim izborima osvojio šesti mandat, ali opozicija je poručila da ne priznaje izborni rezultat. Svetlana Tihanovskaja, Lukašenkova protivkandidatkinja, poručila je da je glasanje namešteno.
Policija je demonstrante rasterivala silom, hapšenjima, koristeći suzavac i ispaljujući gumene metke.
"Sve jasno ukazuje da je na delu 'obojena revolucija' protiv Belorusije, uz podršku stranog faktora koji je uvučen, jer je država pružila neočekivano snažan otpor", rekao je u tim danima agenciji Tass Lukašenko.
Još jedan od protivnika "obojenih revolucija" je i kineski predsednik Si Đinping, čija se država suočava sa međunarodnim kritikama zbog načina vladanja i nepoštovanja ljudskih prava.
On je u septembru 2022. godine u obraćanju na samitu u Uzbekistanu rekao da zemlje treba da rade na sprečavanju stranih snaga da podstaknu "obojene revolucije".
Sedam meseci ranije, kineski i ruski predsednici su u zajedničkoj izjavi naveli da njihove zemlje nameravaju da se suprotstave mešanju spoljnih sila u unutrašnje stvari drugih zemalja i suprotstave se "obojenim revolucijama".
Među onima koji su videli "obojenu revoluciju" oko sebe je i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske – entiteta u Bosni i Hercegovini.
Dodik, koji i nakon invazije održava jake veze sa Moskvom, važi za proruskog političara na Zapadnom Balkanu.
"Bilo kakva obojena revolucija u Republici Srpskoj ne može proći, a ja da se bojim ne bi bio ovdje", izgovorio je on na konferenciji za novinare u Beogradu u oktobru 2022.
Njegova izjava usledila je nakon opštih izbora održanih u BiH tog meseca. Kandidatkinja opozicije za predsednika bh. entiteta Republika Srpska Jelena Trivić takođe je u izbornoj noći proglasila pobedu, a usledili su i protesti opozicije.
Šta je ishod 'obojenih revolucija'?
U revoluciji u Gruziji 2003. godine smenjen je tadašnji predsednik Eduard Shevardnadze. "Revolucija ruža" je primorala Shevardnandzea da odstupi s vlasti. Izbori su otvorili prostor da na čelu zemlje dođe prozapadno orijentisan lider revolucije Mihail Saakshvili.
U takozvanoj "Narandžastoj revoluciji" u Ukrajini 2004. i 2005. godine nakon izborne krađe i demonstracija koje su trajale nekoliko nedelja, glasanje je ponovljeno i za predsednika je izabran Viktor Juščenko, lider opozicije koji je obećao da će Ukrajinu udaljiti od Rusije i približiti je Evropskoj uniji i NATO-u.
U "Revoluciji tulipana" u Kirgistanu 2005. godine u protestima opozcije zbog izborne krađe zbačen je dugogodišnji autoritarni lider Askar Akajev.
Demonstracije u Severnoj Makedoniji su 2016. trajale dva meseca, a dovele su do gubitka na izborima stranke dotadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, koji je pobegao u Mađarsku. Na vlast su došle proevropske snage.
Demonstracije su postale poznate kao "Šarena revolucija", zbog toga što su demonstranti bacali boju na glavne institucije u zemlji.
*Saradnja na tekstu: Maja Živanović i Jovana Krstić
