Dostupni linkovi

Američki predsednik Barak Obama održao je na kairskom univerzitetu dugo očekivan govor o novim odnosima izmedju SAD i 1,5 milijardi muslimana u svetu koji je označen kao novi početak nakon 11. septembra 2001. Govor, koji su prenosili mediji širom sveta sadržavao je pozive za uzajamno razumevanje, kritiku ekstremista i autoritarnih lidera, priznanje nedostataka američke politike u prošlosti i poziva muslimanima da sagledaju neke od svojih negativnih pojava. Obama je često prekidan snažnim aplauzima.

U nameri da okrene novu stranicu u odnosima Amerike sa islamskim svetom Obama je svoje obraćanje studentima u Kairu označio kao novi početak. Rekao je da ima lično iskustvo sa islamom i pre dolaska u prostore u kojima je ta religija rodjena, i spomenuo je svoje detinjstvo u Indoneziji:
Amerika nije bila i neće biti u ratu sa islamom, ali konfrontiraćemo se sa svakim teroristom koji predstavlja opasnost po bezbednost.


“Prvo što želim da naglasim je da odbacujemo terorizam u svim njegovim oblicima. Amerika nije bila i neće biti u ratu sa islamom, ali konfrontiraćemo se sa svakim teroristom koji predstavlja opasnost po bezbednost. Mi odbijamo isto ono što odbija svaki normalan čovek.”


Svi želimo da živimo u miru i bezbednosti i da naše porodice uživaju u miru, poručio je dalje Obama:

“Iz nedavnog iskustva znamo kada finansijska kriza pogodi jednu zemlju sve su druge širom planete pogodjene, kada se novi grip pojavi kod samog jednog čoveka u najkraćem mogućem vremenu svi smo u opasnosti, kada samo jedna zemlja eksperimentiše sa nuklearnim oružjem to predstavlja pretnju celom čovečanstvu, kada ekstremisti izvedu akciju u jednom planinskom lancu ugroženi su ljudi preko okeana, kada nevini ljudi stradaju u Bosni ili Darfuru to ostavlja mrlju na našoj savesti.”
Kada nevini ljudi stradaju u Bosni ili Darfuru to ostavlja mrlju na našoj savesti.


Američki predsednik Barak Obama susreo se sa egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom u Kairu
Šta god da mislimo o prošlosti ne možemo biti robovi te prošlosti ali u svetu u kome živimo ne možemo ignorisati izvore konflikta, poručio je Obama. Moja je dužnost da kao predsednik SAD brinem i o bezbednosti. Al kaida je jednim potezom i na jednom mestu ubila 3.000 ljudi 11. septembra 2001, podsetio je Obama:

“Nemojte grešiti oko naših namera. Mi ne želimo da zadržimo naše trupe u Avganistanu. Nama tamo ne trebaju vojne baze. Za Ameriku je dramatičan svaki gubitak života mladih ljudi. Taj rat je skup i politički komplikovan. Mi bismo rado sve naše trupe vratili kući kada bismo mogli biti sigurni da neće biti ekstremističkih napada u Avganistanu, i kao što je to sada u Pakistanu, onih koji žele da ubiju što više mogu Amerikanaca. Ali taj povratak još nije moguć.“


Obama je rekao da je uveren da je iračkom narodu bolje bez tiranije Sadama Huseina, i da je uveren da dogadjaji u Iraku opominju Ameriku u potrebu korišćenja diplomatije i stvaranja medjunarodnog konsenzusa u rešavanju problema kad god je to moguće.
Izrael mora prihvatiti činjenicu, da kao što izraelska država ima pravo da postoji, i to pravo joj ne može niko negirati, isto tako i Palestinci imaju pravo na svoje postojanje.


Američki predsednik je iz Kaira poslao jasnu poruku i Izraelu:

“Izrael mora prihvatiti činjenicu, da kao što izraelska država ima pravo da postoji, i to pravo joj ne može niko negirati, isto tako i Palestinci imaju pravo na svoje postojanje. SAD ne prihvataju kao legitimna izraelska naselja na okupiranim teritorijama, izgradnja tih naselja krši ranije sporazume i podriva napore da se postigne mir na Bliskom istoku. Vreme je da se prekine sa praksom tih naselja na okupiranim teritorijama.“


Govoreći o odnosima Irana i SAD Obama je rekao da je nuklearno oružje glavni izvor aktulenih tenzija:

Američki državni sekretar Hilari Klinton i predsednik Barak Obama posetili su džamiju Sultana Hasana u Kairu
„Ima dosta pitanja o kojima naše dve zemlje treba da razgovaraju, i mi smo spremni da u taj dijalog udjemo bez ikakavih uslova i na bazi uzajamnog respekta. Ali jasno je svima kojih se to tiče da smo u pitanju oko nuklearnog oružja dostigli odlučujuću tačku, ovde se ne radi samo o američkim interesima, potrebno je zaustaviti trku u nuklearnom naoružavanju na Bliskom istoku, koja bi mogla ovu regiju i ceo svet gurnuti u opasnom pravcu.”


Američki predsednik Barak Obama uz reči nade u uzajamno razumevanje neuvijeno je poručio muslimanskom svetu da je potrebno da prihvate demokratiju, ljudska prava i ekonomsko nadmetanje. To nisu samo američke ideje već ideje koje se tiču prava svakog čoveka bez obzira gde živi, rekao je Obama:

“Ja odbijam shvatanja nekih na Zapadu da je žena koja odluči da pokrije svoju kosu manje jednaka, ali verujem da je ženi kojoj je uskraćemo obrazovanje uskraćena i šansa na jednakost. I nije slučajnost da su zemlje, u kojima su žene dobro obrazovane, prosperitetnije.”

Obama je svoj govor koji bi trebalo da označi prekretnicu u odnosima Amerike i muslimanskog sveta, duboko poremećenih od 11. septembra 2001. završio porukom:

Govor Baraka Obame u Egiptu je praćen sa velikim zanimanjem i odobravanjem
“Svi ljudi sveta mogu da žive zajedno u miru. Znamo da je to i božja volja. A sada to mora biti volja i nas na zemlji.”

U prvim reakcijama palestinske vlasti pozdravile su kao "dobar početak" Obamin govor u kome je podržao palestinsko stremljenje ka sopstvenoj državi. Izraelska Vlada izrazila je nadu da će Obamin govor voditi ka novoj eri pomirenja izmedju arapskog i muslimanskog sveta i Izraela.

Obamin govor je naišao na različite rekacije medju stanovnicima Bliskog istoka. Dok je on izuzetan predsednik, za Mithwana Husseina iz Bagdada, Ali Tottah, palestinski izbeglica u kampu u Jordanu pita se zašto bi verovali ovom čoveku kada su Buš i Klinton isto govorili ali ništa nisu uradili.

“To je zapravo bolje nego što smo očekivali ali ne tako dobro kao što smo se nadali”,
kaže Azman Nour, egipatski disident, nedavno pušten iz zatvora. Za Niloofara Mirmohebija, studenta iz Teherana Obamin pokušaj je pozitivan ali neefikasan.

“Dok god SAD podržavaju Izrael neće biti nade za bolje američko islamske odnose”,
kaže on.

“Ovo je izuzetno važan govor za stvaranje nove klime na Bliskom istoku, Izrael će napraviti veliku greški ako ga ignoriše”, poručio je Yuli Tamir, izraelski poslanik.

A Edi Kusyanto, nastavnik u Indoneziji u školi koju je Obama pohadjao rekao je:

“Ja zaista verujem u njegovu viziju pluralističkog sveta gde različite religije mogu mirno da žive zajedno, poštujući se, kao što je njegovo iskustvo iz Indonezije.”

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG