Srpska vlada nije položila ni prvi test od 100 dana života, a već zvuči kao raštimovani orkestar. Posebno kad priča o Kosovu. Premijer Ivica Dačić najpre glasno sanja svoj sanak o podeli Kosova, a onda se zaprepasti kad mu Evropska komisija u dokument o EU proširenju ugradi sintagmu “teritorijalni integritet Kosova”. Koji Srbija mora da poštuje. Prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, opet, kaže da će Srbija u Evropsku uniju ili da vlade neće biti, ali, ne lezi vraže, predsednik Tomislav Nikolić saopštava da “ako zatraže Kosovo, nećemo u Evropu”.
Teško je tu, zaista, snaći se, a to, metaforom o Srbiji u samoposluzi, poručuje u razgovoru za RSE Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Polako ističe tih prvih sto dana nove vlade. Ta vlada i druge institucije Srbije se još uvek nisu uhodale i govore veoma različitim rečnikom, što svakako ne pomaže da se razvije ili učvrsti kredibilitet institucija Srbije. Ja sam doslovce rekao da se Srbija ponaša kao da je ušla u samoposlugu i bira ono što njoj odgovara, ali Evropska unija traži od svih država članica, kao i zemalja-kandidata da se u potpunosti posvete približavanju Evropskoj uniji”, kaže Kacin.
Najviše odjeka i reagovanja, ovog puta, izazvao je predsednik Srbije.
Izjava Tomislava Nikolića da će Srbija odustati od evropskog puta ako joj zvanično bude postavljeno da bira između Evropske unije i Kosova sugeriše da će građani Srbije i nadalje biti taoci već dugo trajućeg simulakruma da je Kosovo deo Srbije. Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova, komentarišući predsednikovu izjavu, kaže da Nikolić više tvrdi pazar nego što čvrsto stoji iza te tvrdnje.
„Imam iskustva da političari šalju izjave, ne znate koja je snažnija, a za ovih dvanaest godina Kosovo je sve udaljenije od Srbije”, konstatuje Trajkovićeva.
Rada Trajković
Iako najavljivanu platformu o Kosovu Vlada još nije donela, Nikolić će u intervjuu za lokalni medij poručiti da je cilj “da se pronađe rešenje koje nije nezavisnost, a koje u velikoj meri odražava suštinsku autonomiju koja je garantovana Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”.
Iako je u prvim izjavama priznao da više nikad neće biti predsednik u Prištini, Nikolić sada pravi volšeban zaokret ka famoznoj Koštuničinoj floskuli “više od autonomije, manje od nezavisnosti”.
Stvarnost i Nikolić su, međutim, u zjapećem raskoraku.
Ljušić: Sve dok ima Srba na Kosovu ima i Srbije
Suvereniteta Srbije na Kosovu više nema, njenog povratka na tamo više nema, makar preambula Ustava bila tri toma dugačka ili Rezolucija 1244 trajala do sudnjeg dana. To zna čak i Koštunica, pa kako be bi znao Nikolić. Ujedinjene nacije su kosovsko pitanje prepustile Evropskoj uniji i to je jedini okvir realpolitike u kojem Srbija može da se kreće, htela ona ili ne htela u Evropsku uniju. A Unija se neće odreći Kosova i njegove evropske perspektive, ako Srbija digne ruke od nje.
Srbija, dakle, nema nikakav adut u svojim rukama i odlukom da odbije članstvo u evropskom klubu niti će nauditi tom klubu, niti Prištini. Neće je, dakle, biti ni u Evropskoj uniji ni na Kosovu.
Radoš Ljušić, istoričar i član Srpske napredne stranke, ne misli, međutim, tako. On za Radio Slobodna Evropa tvrdi da Srbije na Kosovu i te kako ima i da se vredi boriti za njeno prisustvo na Kosovu, makar cena bila i odustajanje od članstva u Evropskoj uniji.
“Tvrdnja da na Kosovu Srbije nema nije tačna. Sve dok ima Srba na Kosovu, ima tamo i Srbije. Druga činjenica je da postoji Rezolucija 1244, a postoji i severni deo Kosova i paralelne institucije. Sve to govori da na Kosovu ima Srbije, samo je pitanje u kom obimu i kako je ima. Ne postoji ništa što bi bilo vredno žrtvovanja Kosova nezavisnoj državi Kosova ili ujedinjenoj državi Kosova i Albanije ili takozvanoj Velikoj Albaniji. Ne postoji nikakva alternativa, pa čak ni ujedinjena Evropa. Boriti se za svoju teritoriju i za interese svoje države – to je ideal kome treba da bude svako posvećen, a ne da se njemu rugamo”, poručuje Ljušić.
Borba za interese svoje države nije upitna, ali treba definisati u čemu se sastoje ti interesi. Borba za teritoriju Kosova, budući uzaludna, ne može odgovarati opisu najboljeg državnog interesa. Građanima Srbije to je jasno, iako njihovi političari, kukavički strahujući od gubljenja vlasti, to ne smeju da im kažu.
Belodano je to bilo jasno i Koštunici, i Tadiću, pa ne može biti tajna ni za Nikolića. On je u toj borbi, priznaje i Ljušić, u mnogo težoj situaciji nego prethodna dvojica jer je Kosovo u međuvremenu proglasilo nezavisnost i jer ga je priznalo već sto država.
Tim pre bi Nikolić morao objasniti šta želi da postigne i koga da kazni politikom odricanja od EU u ime Kosova. Kosovo? Evropsku uniju? Ili Srbiju i njene građane, a po svoj prilici, i građane Kosova srpske nacionalnosti?
Jelena Milić
Jelena Milić, direktorka Centra za evropske studije, kaže da je izbor “Evropa ili Kosovo” lažna dilema i da je Nikolićeva poruka - deja vue - pucanj u sopstvenu nogu.
”Gubljenjem evropskih integracija Srbija ni na koji način ne stiče nikakav dodatni prostor da povrati Kosovo pod svoju jurisdikciju. U procesu evropskih integracija Srbija možda može da izboksuje još neki mehanizam institucionalne zaštite i horizontalne i vertialne povezanosti srpske zajednice na Kosovu sa Srbijom. A to će i te kako lako moći da izgubi odustane li od evropskih integracija”, ocenjuje Milićeva.
Ima onih koji se pitaju zašto se predsednik Nikolić, za razliku od svojih prethodnika, kao odgovoran državnik ne obrati građanima Srbije i saopšti im da se Kosovo ne može vratiti. A uz to im poruči i da se Srbija, uprkos tome, neće odreći članstva u Evropskoj uniji jer razvoj, modernizacija, bolji život i generacije koje dolaze ne smeju biti taoci tog jednog pitanja.
To, po mišljenju ne malog broja analitičara, i ne bi bio tako riskantan potez jer su se građani Srbije pokazali kao mnogo bolji real-političari od svojih predstavnika vlasti. U nizu istraživanja o onome što im je najvažnije, problem Kosova nije zauzimao visoko mesto na lestvici njihovih prioriteta.
Odustajanje od EU bez alternative
Zašto se, onda, Nikolić ne bi odvažio i rekao im da Srbija neće odustati od EU, da neće priznati Kosovo, ali da će nastojati da Evropskoj uniji umesto toga ponudi garanciju da neće ometati evropski put Prištine.
Srđan Bogosavljević, iz agencije Statedžik marketing, ocenjuje da bi građani Srbije mogli pokazati sluh za takvu ili sličnu poruku:
“Mislim da postoji komunikacioni model koji bi javno mnenje moglo da prihvati i verujem da vi izjava u nekoj takvoj formuli mogla da se uputi. Uostalom, Nikolić je već na samom početku takvu izjavu dao, pa ju je kasnije menjao. Uostalom, kad gledate izjave svih zvaničnika koji se bave Kosovom, vi možete naći i takve izjave. Problem je, naravno, to što EU nikad nije obećala da će Srbija i Kosovo moći da budu u redovima EU, a da Srbija samo prihvata da Kosovo postoji, ne priznajući ga kao državu”.
Bogosavljević dodaje da se građani opredeljuju protiv evropskih integracija jedino ako im se postavi pitanje da li su za njih ako je uslov priznanje Kosova.
Nova vlast bi, dakle, umesto spinovanja “šta bi bilo kad bi bilo” morala jasno reći da taj uslov nije postavila ni EU niti njene države-članice. Ni Nemačka, koja najneuvijenije o tom pitanju govori, taj uslov nije postavila; ono na čemu ta zemlja insistira jeste neprihvatanje podele Kosova, normalizacija odnosa sa Prištinom, povlačenje paralelnih struktura sa severa i, eventualno, u nekoj daljoj fazi, ugovorno obavezivanje Srbije da neće remetiti put Kosova ka EU.
Srđan Bogosavljević
Upravo bi to moglo da trasira put novoj, konstruktivnoj, kosovskoj politici Srbije. Pod uslovom, naravno, da je njenoj vlasti uopšte stalo do puta u EU i do budućnosti sopstvene zemlje.
Za sada ne izgleda tako. Nikolić je ne samo izrazio spemnost da zbog Kosova odbaci Evropu, nego je propustio da kaže kakvu to alternativnu perspektivu nudi građanima Srbije ako odustane od evropskih integracija.
Predsednikovo potencijalno odricanje od evrointegracija zbog Kosova Jelena Milić vidi kao dimnu zavesu za neke druge regionalne namere o kojima građane ne obaveštava:
“Mislim da su u pitanju dve stvari. Jedna je da se na ovaj način opravda nova politika koja će biti jasnije zagovaranje podele Bosne, a druga je da postoji plan koji nam još nije saopšten, da se uđe u neku vrstu snažnijeg partnerstva sa Rusijom, kojoj bi Srbija služila kao jedna isturena neuralgična tačka, zgodna za podrivanje i provociranje planova EU i NATO u regionu jugoistočne Evrope. Ovu sadašnju situaciju treba gledati u kontekstu činjenice da Rusija masovno kupuje teritorije u Grčkoj i da ima sve veći uticaj na Kipar. Mislim da je agenda Rusije stavljanje pod kontrolu jednog dela jugoistočne Evrope i slabljenja Evropske unije i da je Srbija, dakle, deo tog većeg projekta”, ocenjuje Jelena Milić.
