Dostupni linkovi

Novi potresi kod oštećene elektrane u Japanu


Specijalne snage u odelima za zaštitu od zračenja držite plavu foliju nad pacijentima koji su bili izloženi visokim nivoima radijacije tokom prebacivanja u obližnju bolnicu u blizini nuklearne elektrane Fukušima, 25. mart 2011.
Japanska vlada kritikovala je u ponedeljak kompaniju "Tepko", koja je zadužena za nuklearnu elektranu Fukušima, zbog "neprihvatljivih" grešaka, dok se novi potres osetio na severoistoku Japana.

"Tepko" je saopštio da su nivoi radijacije iz elektrane oštećene u snažnom zemljotresu i cunamiju 11. marta kada je poginulo više od 10 000 a nekoliko desetina hiljada ljudi se vodi kao nestalo, deset miliona puta veći od normalne, ali je kompanija kasnije ispravila te podatke navodeći da je kontaminacija 100 000 puta veæa.

Zemljotres jačine 6,5 stepeni Rihterove skale potresao je oblast udaljenu 109 kilometara istočno od grada Sendaija, nakon čega je nakratko objavljeno upozorenje na cunamiju.

"Uzimajući u obzir da je kontrola radioaktivnosti veliki uslov za obezbeđenje sigurnosti, takva vrsta greške apsolutno je neprihvatljiva. Vlada je naredila kompaniji "Tepko" da ne dopusti da se nešto slično ponovi", rekao je portparol japanske vlade Jukio Edano.

Edano je objasnio da je visok nivo radijacije u vodi uzrokovan najverovatnije zbog poplave podruma u kojem je smješten drugi reaktor i istopljenih gorivnih šipki.

"Tepko" je uputio izvinjenje zbog "greške" u izveštavanju da je radijacija deset miliona puta veća od normalne u jednom od reaktora uz objašnjenje da radnik koji je radio očitavanja na reaktoru broj dva nije imao vremena da ponovo proveri podatke jer je zbog povišene radijacije morao da napusti tu oblast.

Nema podataka da je bilo materijalne štete ili povrijeđenih u potresu koji se dogodio rano jutros. Japanska Meteorološka agencija upozorila je da bi cunami visok 50 centimetara mogao da zahvati prefekturu Mijagi, ali je kasnije povukla upozorenje.

Ekonomske posledice zbog krize u Japanu

Zbog niza posljednjih katastrofa u Japanu, znaci ekonomskih gubitaka osećaju se širom svijeta, piše Njujork tajms /The New York Times/.

"Brodovi s kontejnerima mirno počivaju usred Tihog okeana ili u pristaništima u Japanu i oklevaju s istovarom tona svinjetine i odrezaka zbog oštećene elektroenergetske mreže te zemlje", navodi list.

Bilo kakav prekid u "lancu hlađenja" uzrokovaće kvarenje mesa.

Proizvođač luksuznih brendova sa sedištem u Parizu, Luj Viton /LVMH Moët Hennessy Louis Vuitton/, zatvorio je preko 50 svojih japanskih trgovina.

A Volvo, švedski proizvođač automobila, radi sa preostalom desetodnevnom zalihom japanskih sistema navigacije i klimatizacije.

Radnja Luj Viton u Japanu, ilustrativna fotografija, bez datuma
"Sat za satom radimo na tome da preuzmemo kontrolu nad novom situacijom", rekao je portparol Volva, Per-Ake Froberg.

Poslednje ekonomske prognoze o globalnom rastu u prvom tromesečju koji bi trebao doseći gotovo pet odsto sada se smatraju preteranima. Ekonomisti se slažu da nesigurnost nastala zbog oštećenih reaktora potresom pogođene nuklearne elektrane u Japanu doprinosi osećaju globalnog upozorenja.

Japan je već sada najveći svetski uvoznik tečnog prirodnog plina, a analitičari smatraju da će se ciena tog goriva još povećati zbog potražnje za energijom kojom će nadomestiti snabdevanje energijom iz nuklearnih izvora.

Izvještaj Svetske banke od 21. marta predviđa da će Japan i njegovi susedi na istoku Azije nastaviti sa ekonomskim rastom već u drugoj polovini ove godine. Prema tom izveštaju, iskustva iz prošlosti ove zemlje "daju naslutiti ubrzanu rekonstrukciju" koja će smanjiti kratkoročne štetne učinke.

I zaista, Nissan je već 20. marta najavio da će ponovno pokrenuti rad u pet od šest svojih japanskih fabrika, a Toyota i Honda takođe nastavljaju s proizvodnjom. Analitičari očekuju da će Japan uspostaviti elektro mrežu koja će omogućiti radnicima u pristaništima da istovare pošiljke.

Globalna ekonomija i dalje je prilagodljiva. Međutim, japanski prozvodni pogoni za elektroniku, automobilske delove i računarstvo zahtevaju radnu snagu s izuzetnim veštinama, što se ne može preko noći postići u nekoj drugoj državi jugoistočne Azije.

Katastrofa u Japanu






Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu

O teškoj tragediji koja je zadesila Japan zbog cunamija i zemljotresa, o tome kako su građani sve to doživjeli, da li strahuju od novih potresa i kakva je generalno situacija u toj zemlji, iz prve ruke za Radio Slobodna Evropa govore Jadranka Stojaković, bh. pjevačica koja godinama živi u Japanu i Damir Šagolj, fotoreporter novinske agencije Reuters.

Jadranka Stojaković, kazala nam je kako Japan izgleda kao da su se dva najveća rata desila.

Šagolj kaže da je humanitarna situacija na sjeveroistoku te zemlje, koji je najviše pogođen prošlonedjeljnim zemljotresom i cunamijem, izuzetno teška.

Britanski nuklearni fizičar Frank Barnaby takođe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže kako se treba nadati da Fukušima neće nadmašiti Černobil.Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu
XS
SM
MD
LG