Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Protest taksista, pitanje za sve nivoe vlasti


Protest taksista ispred Skupštine Srbije, 4. oktobar

Članovi više taksi udruženja od 30. septembra svakodnevno blokiraju ulice Beograda iz protesta zbog toga što, kako navode, 'država dozvoljava rad privrednih društava i udruženja koja nezakonito, posredstvom aplikacija, obavljaju taksi prevoz'.

Za Zašto? Radija Slobodna Evropa na pitanje - Zašto u Vladi Srbije nema predloga za rešavanje pitanja zbog kojih taksisti blokiraju Beograd? - odgovara Jasna Atanasijević doktor ekonomskih nauka, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu ističući da je "tehnologija donela i tek će donositi brojne izazove i nametaće promene koje će zahtevati da mobilišemo kreativnost da bismo uredili naše društvo".

Neplansko pristupanje problemu

RSE: Zašto se ne rešava pitanje taksi prevoza na nivou vlasti i vlade?

Atanasijević: Ne ulazeći u moguće razloge različitih stečenih i novih interesa koji mogu biti iza trenutnog konflikta koji već duže vreme vlada, ovo je problem koji se tiče građana – dostupnost bezbednog i pouzdanog javnog transporta.

To je tipična situacija koju treba da rešava vlada – u ovom slučaju i na centralnom i na lokalnom nivou vlasti (tj. Grada Beograda). Svedočimo i da je bilo više napora da se problem reši, ali se očigledno nije do kraja rešio.

Postojećim teorijama zašto se toliko dugo ne rešava ovaj problem – dodala bih još jedan mogući uzrok: Ovo je tipičan "zloćudni problem" – mnogo faktora, nije jasna situacija, dodatno je sve zakomplikovano novom tehnologijom – i po prirodi nije ga lako rešiti.

Vlast koja je dužna da obezbedi građanima kvalitetan javni prevoz – zbog nasleđa teške birokratije, zabrane novog zapošljavanja i ograničenih plata u javnom sektoru nema potrebnu "misleću i komunikacionu mašineriju" koja bi se bavila tzv. planiranjem javnih politika na osnovu analiza – kao što se radi u prilikama gde se primenjuje najbolja praksa – u bogatijim zemljama.

Vlast koja je dužna da obezbedi građanima kvalitetan javni prevoz – zbog nasleđa teške birokratije, zabrane novog zapošljavanja i ograničenih plata u javnom sektoru nema potrebnu "misleću i komunikacionu mašineriju"...

Za ovako komplikovane probleme, normalno je da se konsultuju stručnjaci, čak da se uključi i akademska zajednica – u ovom slučaju ekonomisti i pravnici – koji bi pomogli da se razumeju uzroci i kreativno osmislili neko fer rešenje umesto što je stvar prepuštena borbi takoreći na ulici – i ovako u medijima.

Očigledno se ovom problemu još uvek nije pristupilo planski – što može da zahteva više vremena – ali je jedini način da se nađe trajno rešenje.

Ponavljam – ovo je tipičan primer društvenog problema koji nema lako rešenje i mnogi gradovi imaju slične muke. Podsećam i da mi imamo Zakon o planskom sistemu – koji daje okvir za sistemsko rešavanje ovakvih situacija.

Mislim i da je tehnologija donela i tek će donositi brojne izazove i nametaće promene koje će zahtevati da mobilišemo kreativnost da bismo uredili naše društvo. Da bismo finansirali kreativnost i znanje da nam bude tu kad zatreba, a sve će češće da zatreba, moramo da jačamo svest da mora da se plati porez – naročito treba da budemo srećni jer je poresko opterećenje u Srbiji relativno malo.

Samoreglacija tržišta konkurencijom

RSE: Da li treba da postoji Car Go i kako to treba da bude regulisano?

Atanasijević: Nisam posvetila dovoljno vremena da bih imala ceo predlog, ali, kao ekonomista i neko ko se bavio analizom javnih politika, analizirajući ekonomski ovu situaciju, vidim i sledeće nerešene elemente:

Treba da postoji Car Go, već je posvedočeno da funkcioniše i da je tehnologija prevazišla neke probleme i još dodatno unapredila kvalitet usluge – možemo lako da pozovemo vozilo na lokaciju gde se nalazimo, možemo da ocenimo vozača, imamo veću dostupnost prevoza – i oslonimo se na tuđe ocene – što nam pruža sigurnost, jer broj taksija je ograničen i često ih nema kad su najpotrebniji. I na kraju, iako vozači nisu položili ispit iz poznavanja grada, GPS sistem dopunjava njihove nedoumice.

Forma poslovanja Car Go-a treba da bude odgovarajuća – to je biznis i teba da bude organizovan kao biznis – kao privredno društvo, a ne kao udruženje građana. Treba da plaća porez za delatnost u Srbiji, vozači da budu osigurani – zdravstveno, penziono, kao i svi drugi zaposleni u Srbiji.

Mislim da ograničen broj taksi vozila u gradu nije više neophodan, time se nekada stvarao veštački monopolski položaj taksistima da bi im se isplatilo ulaganje u vozilo i pomenute ispite. Sada ne vidim tu potrebu.

Takođe, udruženja bi uz pomoć nove tehnologije mogla da prilagođavaju cene i više puta u toku dana – tako bi se umesto nestašica nudile više cene vožnje i bilo bi dovoljno posla i zarade. Tržište bi samo regulisalo cenu i količinu jer bi delovala konkurencija.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG