Dostupni linkovi

'Klimanje' ruske većine u vlasništvu NIS-a u Srbiji


NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma od 2008. godine. Kontrolni paket NIS-a tada je prodat Gasprom Njeftu za 400 miliona evra.

Prvi put u četrnaest godina ruskog većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u javnosti su se pojavile informacije da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "veoma zainteresovan" da se ono okonča.

Informaciju je na saslušanju u američkom Senatu 9. juna 2022. podelila senatorka Džin Šejhin, koja je kao deo delegacije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sredinom aprila u Beogradu imala sastanak sa predsednikom Srbije.

Uprkos tome što je Predsedništvo nakon sastanka izdalo saopštenje, a senatori održali odvojenu konferenciju za medije, tek sa transkriptom saslušanja obznanjeni su detalji razgovora senatora sa Vučićem.

"Zanimljivo je da mi to čujemo od jedne američke institucije, da ne čujemo takvu jednu vest i mogućnost i bliže detalje od srpskih institucija", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Predsedništvo nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi navode američke senatorke u vezi sa NIS-om.

U Ministarstvu energetike, pak, na naš upit kažu da situaciju prate i da će nadležne institucije odluke doneti "u zavisnosti od daljeg razvoja događaja".

Šta su rekli senatori?

Kako se navodi u transkriptu, na sastanku održanom 9. juna govorilo se o ulozi SAD u evropskoj energetskoj bezbednosti.

"Čuli smo od predsednika Vučića da je veoma zainteresovan da okonča većinsko vlasništvo Rusije u naftnoj kompaniji NIS", rekla je senatorka Džin Šejhin (Jeanne Shaheen) na saslušanju Odbora Senata SAD za spoljne poslove.

Ona je postavila pitanje hoće li to, ako predsednik Srbije uspe u nameri, imati uticaj na ruski dotok nafte Srbiji ili na energetske odnose između dve zemalja (Srbije i Rusije).

Izaslanik SAD za energetiku Amos Hohštajn (Hochstein) je na saslušanju izjavio da je sa predsednikom Srbije u više navrata razgovarao telefonom, između ostalog, i tokom posete senatora.

"Svestan sam izjava koje je vama i drugima dao o njegovim naporima. Nisam još video konkretne aktivnosti, ali mislim da je on (Vučić) u pregovorima sa EU, sa Savetom i Komisijom oko načina na koji to (okončanje ruskog vlasništva u NIS-u) može legalno da se uradi", rekao je Hohštajn.

Promenu vlasništva u NIS-u ocenio je kao "dobar korak ka većoj nezavisnosti".

Poziv da se ne ulazi u dugoročni sporazum sa Rusijom

Među temama na saslušanju u američkom senatu bio je i dogovor predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o isporukama gasa Srbiji postignut u telefonskom razgovoru dvojice zvaničnika krajem maja.

Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Na pitanje senatorke Šejhin da li je taj posao sklopljen kao "deo podgrevanja odnosa između Srbije i Rusije" ili je "rezultat toga što je Rusija tamo videla svog uobičajenog kupca", Hohštajn je rekao:

"Mislim da će Rusija trenutno ponuditi popust bilo kome ko pristane da plati. Bilo ko ko pristane da potpiše ugovor, dobiće popust. Gas se tradicionalno ne vrti oko prihoda. To je oduvek bila politika."


Hohštajn je tokom saslušanja naveo da Vučić "trenutno nema drugu opciju", osim Gasproma, ali da sa novim interkonektorom Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da bude operativan naredne godine, postoji alternativa.

Njime bi u Srbiju gas trebalo da se doprema iz drugih zemalja.

"Tako da se nadam da ćemo mu, kako budemo išli napred, pokazati da postoje alternative. 'Pa vas molim nemojte ulaziti u desetogodišnji sporazum, kada za nekoliko meseci mogu imati neku drugu opciju za vas'", naveo je Hohštajn.

Senator Kris Marfi (Chris Murphy) založio se za to da SAD izdvajaju veća sredstva kao podršku državama u Evropi kako bi smanjile svoju zavisnost od Rusije u energetskom sektoru.

'Vanredno stanje' nakon sankcija EU

Pooštrene sankcije EU kojim će od 1. decembra biti zabranjen uvoz nafte iz Rusije morskim putem, direktno su pogodile Srbiju, odnosno ugrozile bezbednost snabdevanja sirovom naftom.

Nafta se, naime, do Srbije iz Rusije doprema morem preko Hrvatske Jadranskim naftovodom JANAF. Odatle dolazi do NIS-a koji je dalje prerađuje i pušta u promet.

Štetu po Srbiju je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, sabrao predsednik države Aleksandar Vučić.

"Na ruskoj nafti nama je, to jest građanima Srbije je iz džepa uzeto 600 miliona dolara godišnje, zbog sankcija Rusiji", rekao je Vučić 6. juna i dodao da je da je zbog krize u svetu, u Srbiji "defakto uvedeno vanredno stanje".

U Ministarstvu rudarstva i energetike za RSE pojašnjavaju da će usled šestog paketa sankcija EU, ruska nafta "morati da bude zamenjena naftom iz drugih izvora".

"U zavisnosti od daljeg razvoja događaja u vezi sa snabdevanjem energentima u Evropi, nadležne institucije Republike Srbije će analizirati situaciju i donositi odgovarajuće odluke u cilju očuvanja energetske bezbednosti", navode u Ministarstvu u pisanom odgovoru.

U ministarstvu nisu želeli da komentarišu navode iznete tokom saslušanja u Senatu SAD.

NIS nije odgovorio na upit RSE ovim povodom.

'Trajno rešenje' promena vlasnika

NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma.

Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, koji prati primenu evropske regulative u Srbiji u oblasti energetike, kaže za RSE da je jedino trajno rešenje promena vlasničke strukture u NIS-u.

"Ukoliko bi Gasprom Njeft, odnosno Gasprom, prodali svoje akcije u NIS-u državi ili nekoj trećoj strani, ili da se prosto dogodi nacionalizacija ruske imovine u NIS-u", ovako taj scenario ilustruje Medović.

On pominje da postoji mogućnost i da NIS bude izuzet od budućih sankcija EU.

Međutim, iznosi sumnju u održivost te ideje.

"Posebno u situaciji ako se preko NIS-a budu odvijale neke transakcije koje bi mogle biti protumačene kao kršenje sankcija", pojašnjava Medović.

Na pitanje kakav je manevarski prostor EU u slučaju NIS-a, uzimajući u obzir izjavu američkog izaslanika za energetiku koji je naveo da je predsednik Srbije u pregovorima sa evropskim blokom, Medović navodi:

Evropska unija ne može tu da se meša.

"EU je i u prošlom paketu sankcija sankcionisala jedno preduzeće u trećoj zemlji gde Gasprom Njeft ima kontrolni paket akcija".

Dodaje da Srbija sa EU jedino može da pregovara o eventualnom izuzeću NIS-a od sankcija.

Nekadašnji državni gigant ruskoj strani je prodat 2008. bez tendera za 400 miliona evra.

Gasprom Njeft je pod sankcijama EU i SAD od 2014. usled ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, što je dovelo do poteškoća u poslovanju NIS-a, o čemu je RSE ranije pisao.

Šta je do sada urađeno?

NIS već oseća posledice pojačanih sankcija. Zbog toga što majka firma Gasprom još nije potpala pod sankcije EU, Gasprom Njeft je firmi početkom maja prodao šest odsto udela u NIS-u.

Informaciju o preuzimanju akcija javnosti je saopštio Vučić 6. maja.

Mesec dana kasnije, EU je usvojila šesti paket sankcija prema Rusiji, kojim je zabranjen uvoz ruske nafte morskim putem.

Gasprom nije obuhvaćen sankcijama EU, pre svega zbog toga što pojedine države evropskog bloka zavise od ruskog gasa.

Kao jedna od mogućnosti za NIS u javnosti se pominjalo i to da ruski paket akcija preuzme azerbejdžanska kompanija SOKAR.

Mediji u Srbiji su u aprilu pisali o toj mogućnosti da bi premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila 13. aprila da "ne bi isključila nijedan scenario" kada je reč o NIS-u, pa ni taj.

U resornom ministarstvu su pak dan kasnije za RSE naveli da "nije bilo nikakvih zvaničnih obaveštenja" u vezi sa zainteresovanošću azerbejdžanske naftne kompanije o preuzimanju Naftne industrije Srbije (NIS).

Mesec i po dana kasnije, početkom juna, Srbija je sa Azerbejdžanom dogovorila saradnju u snabdevanju gasom.

Tu državu resorno ministarstvo energetike vidi kao poželjnog partnera u naporima Srbije da se oslobodi stopostotne zavisnosti od energenata koji dolaze iz Rusije.

Kada naredne godine u oktobru bude završen gasni interkonektor Srbija-Bugarska, plan je, kako je najavljeno, da deo gasa koji će stizati iz tog pravca bude upravo azerbejdžanski.

XS
SM
MD
LG