Američki senatori u poseti Beogradu u utorak (19. aprila) pozvali su Srbiju da se pridruži zapadnim demokratijama u podršci sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Američki senatori Odbora za spoljne poslove Kris Marfi (Chris Murphy) i Džin Šejhin (Jeanne Shaheen) te senator Odbora za oružane snage Tom Tilis (Thom Tillis) sastali su se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i istakli da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.
Senatorka Džin Šejhin izjavila je da su na sastanku sa Vučićem razgovarali o uvođenju sankcija od strane Srbije prema Rusiji.
"Razgovarali smo o tome i sigurna sam da ćemo nastaviti da razgovaramo, mislim da smo izložili slučaj", rekla je senatorka.
"Razumemo da Srbija ima dugu kulturnu i ekonomsku istoriju sa Rusijom", rekao je senator Kris Marfi (demokrata iz Konektikata) posle sastanka sa Vučićem.
"Ali", dodao je, "ovo je trenutak u kojem postoji veliki rizik ako mi, kao demokratska zajednica, ne pošaljemo jedinstvenu poruku o posljedicama ponašanja Rusije u Ukrajini."
Senator Marfi je na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zbog čega bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji rekao da su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na sastanku istog dana "preneli nadu" da će politički i ekonomski odnosi Srbije i SAD "biti još jači", ali i shvatanja o invaziji Rusije na Ukrajinu, odnosno "grubom kršenju međunarodnih normi".
"Nadamo se da ćemo moći da budemo uz Srbiju narednih nedelja i meseci, da pošaljemo tu jasnu poruku Rusiji. Ovo je prekretnica ne samo za Evropu, nego za ceo svet. Ako demokratske zemlje sveta sada nisu zajedno, onda će to ostaviti otvorena vrata drugim velikim državama da isto to učine u drugim delovima sveta", naveo je Marfi.
On je naveo da je tok rata u Ukrajini "brutalan", da su na meti civili i da demokratske države to ne mogu tolerisati.
Poseta američkih senatora dolazi u vreme kada se Srbija, prema izjavama predsednika države Aleksandra Vučića, nalazi pod "velikim pritiscima" da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Srbija je tri puta glasala protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama (UN), ali je izričita u tome da podržava samo odluke koje se ne odnose na sankcije.
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, koji je u zastoju na najvišem političkom nivou od jula 2021. godine, Marfi je rekao da je duboko razočaran što nije bilo napretka u tom procesu.
"Temelji za priznanje su tu, sada je do strana (u dijalogu) da se to implementira", naveo je Marfi.
O rizicima nabavke naoružanja od Kine
Na pitanje o tome šta su specifični rizici po Srbiju ukoliko nastavi sa kupovinom naoružanja iz Kine, Marfi je rekao i da svaka zemlja, dugoročno gledano, "treba da donese odluku da li je najpametnije da svoju bezbednost vezuje za Kinu".
"Ako Srbija namerava da bude deo EU, onda verovatno nije u njenom dugoročnom interesu da razvija bezbednosne odnose sa Kinom. Ako Srbija nastavi da se kreće ka EU, stvari mogu biti komplikovanije u zavisnosti odakle Srbija dobija neka (oružana) sredstva", naveo je američki senator.
U Srbiju je 9. aprila kako je kasnije potvrdio predsednik države Aleksandar Vučić dopremljen kineski protivvazdušni raketni sitem FK-3.
Isporuka kineskog naoružanja, koje je Srbija dogovorila sa Kinom 2019. godine, dogodila se u jeku ruske invazije na Ukrajinu i zabrinutosti evropskih zemalja da bi dodatno naoružavanje Zapadnog Balkana u vreme rata moglo ugroziti mir i stabilnost regiona.
I Brisel i Vašington postavili su više puta pitanje i izrazili zabrinutost zbog nabavki naoružanja Srbije iz Rusije i Kine, jer se od Srbije, kao od države kandidata za članstvo u EU očekuje da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.
Vučić: Unapređenje saradnje sa SAD među prioritetima Srbije
Sa grupom senatora se istog dana susreo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da je unapređenje saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.
Vučić je sa senatorima američkog Odbora za spoljne poslove američkog Senata, Krisom Marfijem, Džin Šejhin i članom senatskog Odbora za oružane snage Tomom Tilisom, između ostalog, razgovarao o bilateralnoj saradnji Srbije i SAD, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.
"Trgovinska razmena će ove godine dostići iznos od 1,2 milijarde dolara, što pokazuje značajan napredak u našim ekonomskim odnosima", rekao je Vučić, dodavši kako se Srbija nada "dodatnom intenziviranju različitih vidova saradnje i realizaciji konkretnih projekata od obostranog interesa."
Vučić se, kako je navedeno u saopštenju, zahvalio senatorima na "kontinuiranoj podršci koju Vašington pruža Srbiji na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji".
"To je jedan od naših prioritetnih spoljnopolitičkih ciljeva i strateško opredeljenje Srbije", istakao je Vučić.
Teme sastanka bile su, kako je navedeno, i evrointegracije Srbije, situacija u regionu, energetika, ali i kriza u Ukrajini.
Vučić je rekao da je Srbija privržena poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, o čemu svedoči i glasanje Republike Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim telima.
Govoreći o regionu, naglasio je da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i Republike Srpske unutar BiH.
Istakao je da je za Srbiju od ključnog interesa i očuvanje stabilnosti u regionu i jačanje saradnje u svim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije, "jer samo takav region omogućava održiv razvoj i same Srbije".
On je kao primer uspešne regionalne saradnje, naveo Inicijativu "Otvoreni Balkan", čiji je cilj, kako se navodi u saopštenju, dalji razvoj regiona i podizanje životnog standarda svih njegovih građana.
Senatori SAD čestitali su predsedniku Vučiću pobedu na nedavno održanim izborima. Oni su naglasili značaj saradnje Srbije i SAD, istakavši da unapređenje odnosa dveju zemalja vodi jačanju ekonomske i političke saradnje.
Nešto ranije danas se ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kristofer Hil (Christopher Hill) dočekao senatore na Aerodromu "Nikola Tesla".
"Srbija ima vitalnu ulogu u napretku i prosperitetu regiona. SAD su spremne da podrže snažnije veze između Srbije i njenih suseda članica Evropske unije", napisao je Hil na svom Tviter nalogu.
