Dostupni linkovi

Nino Brajović: Od ratišta u Vukovaru do Ministarstva informisanja


Biografija ništa spornija od nekih drugih članova Vlade: Nino Brajović

Vlada Srbije je saopštila da je imenovala novinara Nina Brajovića za državnog sekretara za medije u Ministarstvu kulture i informisanja. Objavljivanje imena novog državnog skeretara, dugodišnjeg generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije (UNS), pre toga predsednika tog novinarskog udruženja u dva mandata i davnašnjeg novinara državne televizije, izazvalo je oprečne reakcije.

Deo medijske i druge javnosti podseća na njegovu biografiju iz najsramnijeg perioda Radio televizije Srbije, ratnih 90-ih. Brajovića pamte najviše kao ratnog izveštača iz razorenog Vukovara. To otvara, između ostalog, pitanje da li je u Srbiji 2016. godine išta sporno, kad je reč o biografijama iz mračnih 90-tih?

"Nije ništa spornija od nekih drugih članova Vlade", kaže Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

"Ima smisla pokretati to pitanje, jer on nije oprao biografiju pa izabran za funkciju državnog sekretara, nego jednostavno NIJE oprao biografiju", smatra međutim, dramaturg i mirovni aktivista iz 90-ih Nenad Prokić.

Pobedila je Miloševićeva politika: Nenad Prokić
Pobedila je Miloševićeva politika: Nenad Prokić


"Moja favoritkinja za to mesto je bila ipak Milijana Baletić (novinarka TV Vojvodina čiji su najpoznatiji ratnohuškački izveštaji sa dubrovačkog ratišta), ali očigledno je patriotizam u Vukovaru na većoj ceni nego patriotizam u Dubrovniku. Smešno je govoriti o tome, treba da se pomirimo da je pobedio Milošević i njegova politika", podvlači Prokić.

Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je za nju izbor Nina Brajovića sporan:

"Najpre zbog ličnog razloga, zbog svih nas koji pamtitmo devedesete. Ovo je konstantno podsećanje da je pranje biografija završeno i da se ljudi sa sramnim profesionalnim učinkom iz devedesetih vraćaju na veliku scenu."

Za nemali deo novinarske javnosti nema ničega spornog u novinarskoj biografiji Nina Brajovića, što potkrepljuje činjenica da je godinama obavljao najviše funkcije u jednom od dva novinarska udruženja - Udruženju novinara Srbije.

Za drugo, Nezavisno uduženje novinara Srbije (NUNS), nastalo početkom devedesetih u znak protesta zato što se njihova esnafska organizacija nije usprotivila ratno huškačkoj propagandi, odgovorne u medijima trebalo je procesuirati za podsticanje na ratne zločine. NUNS je, naime, svojevremeno podneo krivičnu prijavu protiv NN lica u glavnim medijima Tužilaštvu za ratne zločine. U priloženoj dokumentaciji se nalaze i novinarski radovi novoimenovanog državnog sekretara.

Krivični postupak, doduše, nije pokrenut ali je Tužilaštvo ostavilo značajan trag - sačuvalo priloženu dokumentaciju u elektronskoj knjizi "Reči i nedela". Oni koji su označeni kao nekadašnji medijski ratni huškači su se, u međuvremenu, uglavnom dobro udomili.

Razgovor TV izveštača sa zarobljenim Hrvatima i zapis iz vukovarske bolnice:

Kada se sve navedeno ostavi po strani, ostaje pitanje šta će biti primarni zadaci samog Brajovića na mestu državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja.

Prema sopstvenim rečima, Brajović ima kratkoročni zadatak da reši svojinske probleme kompanije Politika (privatizacijom), njenih dugova kao i dugova RTS-a i da obezbedi opstanak Tanjuga, tako što bi država trebalo da zadrži "zlatnu akciju" u toj agenciji koja opstaje na tržištu uprkos neuspeloj privatizaciji u propisanom zakonskom roku.

U nadležnom Ministarstvu veruju da su Brajovićevo "dugogodišnje novinarsko i uredničko iskustvo, profesionalni angažman u UNS-u i mnogobrojna dobijena priznanja najbolja preporuka za obavljanje odgovorne funkcije državnog sekretara za informisanje i medije".

Problematični budući potezi Brajovića: Dragan Janjić
Problematični budući potezi Brajovića: Dragan Janjić


Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta, ima krupne primedbe na najavljene poteze novog državnog sekretara, pre svega kad je reč o sudbini agencije Tanjug koja se nije ugasila, uprkos tome što nije privatizovana u zakonom utrđenom roku. Očigledna je namera države da zadrži na medijskom prostoru agenciju pod svojom kontrolom.

"Jutros smo čili da bi Tanjug trebalo da bude rešen tako što bi ostao na neki način državni, ali bi ostao i na tržištu. Država bi finansirala i dopsništva Tanjugova. Takva vrsta rešenja - ni riba ni devojka - jako je loša za druge agencije koje posluju na tržištu, ugroziće njihovu poziciju. A suština je da se uspostave modeli koji će omogućiti ravnopravnost svih subjekata na tržištu" , kaže Janjić.

Profesorka Milivojević kaže da ovaj izbor ne nagoveštava boljitak u medijskoj sferi:

"Ja se bojim da od nove medijske strategije, od vizije novog razvoja, nove medijske budućnosti - nema ništa. Imam utisak da nas vlast obaveštava da nikakvog boljitka ovde nema na vidiku", komentariše profesorka Milivojević.

U svojim prvim nastupima, novi državni sekretar nije smatrao da treba da kaže nešto o ugrožavanju slobode medija, pritiscima na novinare, gašenju nezavisnih medija i čistkama "neposlušnih" autora, ponižavanju poslenika javne reči na pres konferencijama, podelom na omiljene medije i one druge koji se ignorišu, na ucenjivanje usmeravanjem oglašivača prema poslušnima…. To nije među njegovim prioritetima.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG