Dostupni linkovi

Novinari huškači i dalje u medijima


Milijana Baletić
U trenutku kada, prema pouzdanim saznanjima, Tužilašto za ratne zločine veoma ozbiljno radi na krivičnoj prijavi Nezavisnog udruženja novinara Srbije protiv N. N. novinara zbog ratnohuškačke propagande, jedna od perjanica takvog oblika novinarstva iz Miloševićevih ratnih devedesetih Milijana Baletić odlukom suda vratila se na svoju matičnu Radio-televiziju Vojvodine sa autorskom emisijom.

Tim povodom oštro su protestovala pojedina novinarska udruženja i nevladine organizacije, ocenjujući da je njeno pojavljivanje na javnom servisu skandalozno i da predstavlja dokaz daljeg urušavanja ugleda novinarske profesije i osnovnih moralnih načela.



Simboli govora mržnje, ratnohuškačkog novinarstva, nacionalističke ideologije i nepoštovanja osnovnih etičkih standarda, sudeći po najsvežijem primeru, nisu otišli iz javnosti sa vremenom koje su promovisali.

Neki od njih vraćaju se u velikom stilu, sa odštetom i mogućnostima da tuže one koji su ih pomerili sa novinarskih funkcija.

Pre nekoliko dana, ratna reporterka Milijana Baletić koja se kretala prvim linijama dubrovačkog i vukovarskog ratišta, prenoseći na svojevrsan način ratne strahote, i to isključivo iz ugla jedne strane – srpske, a često saopštavajući ratno-marketinške informacije koje su daleko od bilo kakve istine, pojavila se na Radio-televiziji Vojvodine sa svojom emisijom “Portret Nikole Kusovca - glancanje mitova”.

Nekadašnji ratni izveštač RTS-a je 2003. godine dobio otkaz, ali je odlukom suda vraćena na posao sredinom 2009. godine. Kod pojedinih predstavnika civilnog sektora i retkih političkih stranaka, ovaj potez izazvao je nevericu i oštro protivljenje.

Šamar profesiji


Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže da je njena emisija drastična posledica odustajanja od lustracije, šamar profesiji i svima koji su se novinarstvom bavili časno u vreme Miloševića.

“Milijana Baletić je samo najekstremniji primer u ovom trenutku, ali mislim da postoje mnogi ljudi koji su se ogrešili o novinarsku profesiju tokom devedesetih, a i dalje rade u medijima bez ikakvih sankcija”, kaže Obradović.
Gruhonjić: Ovo je logična stvar u društvu u kojem i danas visoke funkcije, čak, i u Vladi Srbije zauzimaju ljudi koji su bili glsnogovornici Miloševićeve politike.

Slučaj Milijane Baletić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić prepoznaje kao odraz stanja u srpskom društvu, u smislu da su od dvehiljadite godine samo retki predstavnici Miloševićevog ratnog režima odgovarali za ono šta su počinili tokom devedesetih godina.

“Potpuno logična stvar u društvu u kojem i danas visoke funkcije, čak, i u Vladi Srbije zauzimaju ljudi koji su bili glsnogovornici Miloševićeve politike i njegovi veliki obožavaoci. A to je posledica činjenice da nije izvršena ni lustracija u pravosuđu”, kaže Gruhonjić.

NUNS je sredinom 2009. godine podneo prijavu protiv N. N. novinara zbog podsticanja na genocid i ratne zločine od 1991. do 1999. Uz prijavu, tužilaštvu je dostavljeno i nekoliko priloga u kojima se navode imena desetak novinara elektronskih i štampanih medija sa citatima iz njihovih tekstova ili nastupa na televiziji. Među njima je ime i Milijane Baletić.

“Ona će ostati upamćena po tome što je lansirala vest da se iz Subotice, kroz kanale Katoličke crkve, iz Hrvatske prebacuju zenge i pripadnici HVO na lečenje u Mađarsku. To je samo jedan od primera koji mi navodimo želeći da ilutsrujemo inkriminaciju”,
kazao je on.

Proces truljenja


Kako kaže Obradović, pod jurizdikcijom Tužilaštva, iako se poimenično ne pominju u prijavi, naći se i pojedinci koji su u to vreme bili na čelu informativnih kuća koje su najsnažnije zagovarale i podržavale ratnu politiku Slobodana Miloševića. U toj grupi je, kako kaže – verovatno i Dragan Hadži Antić.

“Budući da je bio na čelu Politike, a ona se navodi kao jedan od medija koji su bili najistaknutiji u tom lancu ratno-huškačke propagande, ja očekujem i verujem da će se i on naći među onima koji će odgovarati po ovom krivičnom delu”,
rekao je Obradović.

Vukašin Obradović
Dragan Hadži Antić, međutim, ne veruje u tu mogućnost.

“Što se mene lično tiče to su potpune budalaštine. A to da li ću biti pozvan, sad mogu da vam kažem da neću biti pozvan, jer ja u ratno-huškačkom novinarstvu nisam učestvovao. Potrebno je da neko pažljivo pogleda impresum kad je ko bio bio glavni urednik, pa će mu sve biti jasno. Toliko o tome. Inače, ja smatram da je to sve komično i tragikomično”, kazao je on.

Vukašin Obradović, međutim, primećuje:

“Prema podacima koji su javni i svima dostupni, Dragan Hadži Antić je u oktobru 1991. godine imenovan za zamenika glavnog urednika Politike, od aprila 1993. godine obavljao je funkciju direktora Politike, a od avgusta je postavljen i na mesto v.d. glavnog i odgovornog urednika lista Politika.”

Kakav će stav zauzeti Tužilašvo verovatno će uskoro biti poznato, jer kako je tamo rečeno - veoma ozbiljno se radi na ovoj prijavi.

Ipak, Dinko Gruhonjić nije optimista, jer smatra da je prošlo vreme kada je ovaj problem mogao da bude adekvatno prevaziđen.

“To je posledica činjenice da se društvo u Srbiji se nalazi u procesu truljenja, jer nije na vreme odlučilo da raskrsti sa avetima prošlosti koje se sada vraćaju i vraćaće se sigurno i dalje”, uveren je Gruhonjić.

Pogledajte komentare (8)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG