Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Narodni ili partijski poslanik?


Narodni poslanici se u Republici Srbiji već gotovo dve decenije biraju tako što je cela država jedna izborna jedinica

U Srbiji je u toku kampanja Građanske inicijative za promenu izbornog sistema „Biram koga biram“, koja se zalaže da se umesto za partijske liste, ubuduće glasa direktno za pojedince, potencijalne poslanike.

Takođe, kako navode, aktuelni proporcionalni izborni sistem stvara veliku neravnotežu između Beograda i ostatka Srbije, jer veliki broj gradova i opština nema svoje poslanike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Takve inicijative, međutim, nisu nove, ali do sada nisu imale efekta. Prema oceni stručnjaka osnovni razlog je izostanak političke volje, odnosno spremnosti stranaka da se odreknu uticaja koji imaju na poslanike.

Već mesec dana Srbijom kruži „Bus izborne reforme 2018“, kojim aktivisti inicijative ’Biram koga biram’ i organizacije Nacionalne koalicije za decentralizaciju idu od grada do grada i sa građanima razgovaraju o izmenama izbornog sistema koje bi, veruju, dovele do toga da poslanici budu „narodni, a ne partijski”.

„Želimo da se promeni u smeru personalizacije, da se glasa imenom i prezimenom, da to budu stvarno narodni predstavnici“, rekla nam je Danijela Radošević iz Inicijative za promenu izbornog sistema nakon razgovora sa stanovnicima Požege, u blizini planine Zlatibor i grada Užica, oko 170 kilometara od Beograda.

„Građani Požege nemaju svog predstavnika u (Republičkom, dod. aut.) Parlamentu, nemaju poslanika kome mogu da se obrate, koji bi rešio njihove probleme“, dodaje Radošević.

Konstitutivna sednica Skupštine Srbije 2016. godine
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije 2016. godine

Narodni poslanici se u Republici Srbiji već gotovo dve decenije biraju tako što je cela država jedna izborna jedinica, odnosno ukupan broj glasova za izborne liste sa cele teritorije se broji, računa se koliki je to procenat od ukupnog broja izašlih birača, pa se primenom D'Ontovog sistema raspodele poslaničkih mesta, raspodeljuju i mandati.

U Inicijativi za promenu izbornog sistema tu prepoznaju dva osnovna nedostatka – smatraju da vodi ka „metropolizaciji“ parlamenta i da postoji potreba za većim stepenom personalizacije samih poslanika.

“Aktuelni zakon je doveo do toga da su narodni poslanici, ali i opštinski i gradski odbornici postali potpuno otuđeni od građana koji su ih birali. Mi praktično ne biramo više njih, već političke stranke koje će ih postaviti na ta mesta“, ukazuje Goran Đukić iz Udruženja građana „Forca“ iz Požege.

„Samim tim oni više ne odgovaraju nama, već svojim partijama, koje ih imenuju za odbornike ili poslanike”, ističe Đukić.

Aktuelni sistem u kome se čitava Srbija posmatra kao jedna izborna jedinica na snazi je od 2000. godine, podseća Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Najravnomernija geografska zastupljenost građana u Parlamentu bi se postigla ukoliko bi se primenio jedan od oblika većinskog izbornog sistema, gde bi se zemlja podelila na onoliko izbornih jedinica koliko je poslanika u Parlamentu – što je trenutno 250 – čime bi, kako ističe Stojanović, svaka teritorijalna jedinica imala i svog predstavnika.

Jedna izborna jedinica proizvodi to da vi imate gotovo polovinu poslanika iz Beograda: Boban Stojanović
Jedna izborna jedinica proizvodi to da vi imate gotovo polovinu poslanika iz Beograda: Boban Stojanović

Takođe, dodaje, opcija bi moglo biti i uvođenje neke vrsta kombinovanog sistema. „Gde bi se deo poslanika i dalje birao po proporcionalnom, a deo po većinskom sistemu. To bi takođe donelo veću reprezentativnost. Naravno, postoji i opcija da se geografska reprezentativnost obezbedi i u proporcionalnom sistemu, a to je pre svega povećanjem broja izbornih jedinica. Srbija je i od devedesetih godina menjala broj jedinica – imali smo ih i 29, pa devet – a od 2000. godine imamo jednu. Jedna izborna jedinica proizvodi to da vi imate gotovo polovinu poslanika iz Beograda, a da je tri četvrtine poslanika iz najvećih gradova“.

Dopisnik lista Danas iz Požege, Nenad Kovačević, smatra da bi stanovnici tog dela Srbije, kao i svih ostalih, izmenama zakona došli do poštenijeg predstavljanja u najvišem zakonodavnom telu Srbije. „Mislim da bi se time poštenije rasporedila politička moć i uticaj”, navodi Kovačević.

Za reformu izbornog sistema zalažu se i pojedini predstavnici političkih partija, mada taj glas pre svega dolazi iz redova opozicije na lokalu. „Kada pogledate, dve trećine narodnih poslanika u Skupštini Srbije su iz Beograda, odnosno imaju prebivalište u Beogradu“, rekla je odbornica “Dveri” u Skupštini opštine Požega, Gordana Marinković Savić.

„Tu se jednom mora reći, dosta je! Moramo imati zakon po kome se narodni poslanici biraju neposrednim putem, jer samo tada možemo očekivati i veću odgovornost koju svaki predstavnik naroda treba da ima“, kaže odbornik Demokratske stranke u Skupštini opštine Požega, Mišo Marković

A „dosta je“, kako se izrazio predstavnik demokrata iz Požege, do sada se međutim – bez efekta - čulo više puta, pa i u vreme kada je njegova partija činila većinu u Republičkom Paralmentu.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar mišljenja je da je iz više razloga neophodno izmeniti izborni sistem, ali i podeća da se debata o tome, na različite načine, vodi već duže od decenije.

Organizacija koju predstavlja je, kako kaže, još 2007. godine uradila predlog i preporuke za izmene izbornog sistema, a isto su ponovili i pre tri godine. Oba puta ukazali su na nekoliko osnovih problema, a pre svih na dva već pomenuta – sistem koji vodi u „metropolizaciju“ parlamenta i u kome se glasa za liste političkih partija.

„Rešenje koje je konkretno CeSID ponudio odnosi se na uvođenje neke vrste personalizovanog proporcionalnog sistema u kome bi se omogućilo da građani imaju uticaja u fazi kandidovanja, a da u obračunu mandata sistem ostane proporcionalan, odnosno da stranke osvoje onoliko mandata koliko su osvojile glasova“, kaže Klačar.

Ipak, sistem se nije menjao. Kada je u pitanju personalizacija kandidata, razloge, prema mišljenju oba stručnjaka - Bojana Klačara i Bobana Stojanovića – treba tražiti u nedostatku političke volje – preciznije, u nedostatku volje političkih lidera da se odreknu uticaja koji imaju na poslanike.

„Stranke u ovom momentu nisu spremne da se odreknu povoljnosti koje donosi ovakav izborni sistem, a to se pre svega odnosi na kontrolu političkog života“, ocenjuje Klačar.

„Partije ne žele da imaju autonomne narodne poslanike, već žele da se oni braju preko zatvorenih lista, gde građani nemaju uticaj na to ko će biti izabran kao narodni poslanik i samim tim položaj i uloga poslanika odstupa od onoga što bi trebalo da bude njegova uloga, jer je, s obzirom da je izabran na zatvorenoj, partijskoj listi, svaki poslanik svestan da svoj položaj duguje stranci, a ne svojoj izbornoj bazi“, ukazuje Stojanović.

Stranački interes razlog je i za izostanak volje da se prekine sa praksom tretiranja čitave Srbije kao jedne izborne jedinice, mišljenje je Bobana Stojanovića.

Međutim, kako dodaje, nije i jedini. „To je pre svega pitanje Kosova, odnosno – kako bi se iscrtale te izborne jedinice ukoliko bi ih bilo više i šta bi se radilo sa Kosovom u tom slučaju“, rekao nam je Stojanović.

Građanska inicijativa za promenu izbornog sistema „Biram koga biram“, pokrenula je, osim turneje po gradovima Srbije, i Deklaraciju o promeni izbornog sistema koju je do sada, kako navode, potpisalo oko 20.000 građana, kao i više od 40 poslanika političkih partija.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG