Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel traži promenu načina izbora političara


Skupština Srbije
Evropska unija zahteva da Srbija ne samo ukine takozvane blanko ostavke poslanika, već i da partije, umesto što po svom nahođenju imenuju predstavnike u parlamentu, slede redosled kandidata sa izborne liste.

Parlament u Srbiji je zbirka poslušnih partijskih delegata, koji čak ne raspolažu ni svojim mandatom. I dok je Srbija spremna da ukine blanko ostavke, doduše tek na pritisak iz Brisela, ona ne pokazuje volju da u predizbornoj godini usliši suštinskiji zahtev Brisela.

Evropska unija, naime, traži fundamentalnu promenu načina selekcije političara. Mediji prenose da to stoji i u pismu koje je Vincent Degere, šef Misije EU u Srbiji, uputio predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović.

Preporučeno je, kako se prenosi, da se u narednih šest meseci izmene principi izbora političara, što je jedan od bitnih uslova za dobijanje statusa kandidata.

Predsednica parlamenta je potvrdila da je Degereovo pismo dobila, uz dodatak da je to bilo na njen zahtev, ali o izmeni izbornog sistema u predizbornoj godini smatra da nema mesta da se razmišlja. A Degereove sugestije, u izjavi za naš radio ovako je razumela:

Slavica Djukic Dejanović, 2010., foto: Vesna Anđić
“Ja sam dobila, i to u pisanoj formi, dve sugestije vezane za blanko ostavke. Prvu, da redosled na izbornoj listi treba da određuje ko će biti narodni poslanici, tako da kad građanin bira na izborima zapravo zna koga bira. Ako, na primer, lista Socijalističke partije Srbije osvoji 20 mesta, prvih 20 na toj listi će biti poslanici. To je jedan zahtev, a drugi je, da je poslanik, kad već bude u parlamentu, slobodan da raspolaže svojim mandatom: da napusti poslaničku grupu, da vrati mandat ili da se ponaša kao samostalni poslanik”, izjavila je predsednica Skupštine Srbije.

Posle ovoga ostaje, međutim, nejasno, kako će birači znati da su prvih dvadeset sa izborne partijske liste koju pominje spikerka Parlamenta, i najbolji kandidati ako nisu za njih poimence glasali.

U koaliciji različiti stavovi


Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, stranke iz koje je i predsednica srpskog parlamenta, nedavno je izjavio da postojeći proporcionalni sistem najbolje ispoljava demokratske težnje društva, odnosno srazmernu zastupljenost svih političkih opcija u Srbiji.

S druge strane, Boris Tadić, lider Demokratrske stranke i predsednik države, u poslednje vreme se više puta izjasnio u prilog personalizacije izborih lista, ali očigledno u tome nema Dačićevu podršku.

To je novinarima nakon sastanka sa šefovima poslaničkih grupa potvrdila i sama Slavica Đukić-Dejanović naglasivši da je u predizbornoj godini teško promeniti izborni sistem.

A da trenutno nema konsenzusa za promenu izbornog sistema otvoreno je našem radiju potvrdila i potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan.

“Mi nemamo problem s tim da se izborni sistem promeni odmah. Svi smo mi već hiljadu puta rekli da tražimo izborni sistem koji bi omoguć
"Promene izbornog sistema nema bez konsenzusa, čak i sa opozicijom, a vi vidite da u ovom trenutku takvo raspoloženje ne postoji”, izjavila je Jelena Trivan.
io veću reprezentativnost i ozbiljniju vezu poslanika sa biračima, kako bi bili odgovorniji građanima. Čak ni primedba da to činimo u poslednji čas nije na mestu, s obzirom da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu još pre dve godine pripremilo set izbornih zakona – doduše, na lokalnom nivou – koji bi trebalo da posluže kao model i za republički nivo. Međutim, promene izbornog sistema nema bez konsenzusa, čak i sa opozicijom, a vi vidite da u ovom trenutku takvo raspoloženje ne postoji”
, izjavila je Trivan. Dodala je, medjutim, da ima razumevanja i za stavove da je teško menjati izborni zakon u predizbornoj godini.

Upitan o stavu Evropske unije prema izbornom sistemu u Srbiji, u kojem građani ne znaju ko će ih u parlamentu predstavljati, Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže:

“Svakako su izbori na način na koji se sprovode u Srbiji – farsa. Zato što birači glasaju za partiju, a ime i prezime poslanika i poslanica zavisi samo od vrha političkih partija. Dakle, partije dobijaju mandate, a ko su poslanici i poslanice – to nema veze sa izborima. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima takav sistem, a to svakako nije način koji bi omogućavao njeno približavanje Evropskoj uniji"
, otvoreno kaže Kacin.

Zamena teza


Jelena Trivan, međutim, naglašava iz Brisela nikada nije stigao nalog za kakav izborni sistem zemlja da se opredeli.

Jelena Trivan, 2010, foto: Vesna Anđić
“Koliko je meni poznato iz komunikacija koje smo imali sa Evropskom komisijom, Evropska unija nikada nijednoj zemlji nije nalagala niti je komentarisala kakav će izborni sistem izabrati. Za njih je jedino važno da on bude demokratski”, kaže Trivan.

Igranja zamene teza Srbiji neće pomoći i zato će ona, ako hoće približavanje Evropskoj uniji, morati da napusti tu taktiku.

A dok god se ne promeni način izbora poslanika, što Brisel izričito traži, ukidanje blanko ostavki biće puka kozmetička promena, kaže za naš radio Đorđe Vuković, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), koji je, po nalogu Ministarstva za državnu upravu, još 2008. godine pripremio nacrt Zakona o izboru odbornika.

Reč je o čistom proporcionalnom, a ne o većinskom ili mešovitom izbornom modelu, kako su često inerpretirale pojedine političke stranke i mediji.

Rešenjima iz tog Nacrta, zadržava se visoka proporcionalnost između broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata stranaka koje su učestvovale na izborima. Ono što je, međutim, novina u tom Nacrtu, pojasnio je CESID, jeste princip personalizacije, odnosno, činjenica da će gradjani u okviru svoje izborne jedinice im
'EU zahteva da u Skupštinu budu birani oni kandidati koji su dobili najviše glasova od građana', ističe Đorđe Vuković.
ati spisak kandidata, koji će se tu naći sa imenom i prezimenom, ali i sa stranačkom pripadnošću.

Svoj izbor birači će iskazivati glasanjem ne za partijsku listu nego za jednog od ponuđenih kandidata. i upravo to će biti garancija da stranke ni na koji način ne bi mogle da utiču na to koji od kandidata postaje odbornik, odnosno, poslanik, ukoliko bi se ovakav usvojio i za republički nivo.

Evropska unija od Srbije traži suštinsku promenu nenormalnog odnosa između partijskih lidera i poslanika. Ona zahteva da u Skupštinu budu birani oni kandidati koji su dobili najviše glasova od građana, ističe Đorđe Vuković.

To potvrđuje i činjenica da je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije u 2010. godini, osim kritike blanko ostavki, ustanovila i da nije u skladu sa evropskim standardima da partije po svojoj volji imenuju poslanike, umesto da slede redosled kandidata sa izborne liste.

Da li ovaj stav Komisije podrazumeva nužnu promenu izbornog sistema, pitali smo Vukovića.

“Da, sasvim sigurno podrazumeva. Problem je, međutim, u tome što Evropska unija ne može da vam kaže koji izborni model da uzmete jer zemlje-članice Unije nemaju jedinstven izborni sistem. imate, recimo, većinski sistem u Velikoj Britaniji i u Francuskoj, dok je, recimo, u Nemačkoj na delu personalizovani proporcionalni sistem. Dakle, ne mogu da vam kažu – uzmite ovaj ili uzmite onaj izborni sistem – a onda to nama služi kao alibi da ništa ne promenimo. Međutim, ovaj postojeći sistem kod nas u Srbiji je naprosto neodrživ. On je, faktički, sistem negativne selekcije. Poslanik ni na koji način ne zavisi od birača nego od lidera stranke. U Evropskoj uniji upravo zato hoće da promenimo sistem selekcije političara, ali kod nas se svi prave ludi i pokušavaju da to zabašure”, ocenjuje Vuković.
XS
SM
MD
LG