Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Niz otvorenih pitanja


Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović na inauguraciji novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Beograd, 2017.

Čitav niz otvorenih pitanja čeka predstavnike zvaničnog Beograda i Zagreba uoči najavljene posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj 12. i 13. februara. Srbija i Hrvatska pokazuju višedecenijsku nesposobnost da iznađu rešenja i za tako osetljiva pitanja kakvo je utvrđivanje sudbine lica nestalih tokom rata (od 1991. do 1995.), a opterećenost politikom često se pretvara u prepreku za ostvarivanje dublje privredne saradnje.

Takav je upravo i aktuelni trenutak koji je obeležen razmenama teških reči, umesto zajedničke komemoracije žrtvama fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

"Očekujem da će razgovori u Zagrebu biti teški, neposredni i otvoreni", rekao je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući zvaničnu posetu Hrvatskoj u koju odlazi za desetak dana.

"Što se mene tiče, u Hrvatsku idem, iako nisam optimista. Ne očekujem nikakva čuda, ali sam siguran da će ti razgovori biti lekoviti, blagorodni i dobri za odnose dveju zemalja", rekao je Vučić.

Iza političkih izjava ostaju konkretni problemi, koji godinama čekaju na rešavanje. Prvi među njima je pitanje nestalih.

Na teritoriji Hrvatske 1.606 osoba trenutno se vodi kao nestale iz proteklog rata od 1991. do 1995. godine. To su još juna 2015. godine saopštili Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica u Vladi Srbije, i Ivan Grujić, tadašnji predsednik Poverenstva Vlade Hrvatske za zatočene i nestale.

Međutim, od tada do danas malo toga je urađeno, a obe strane se međusobno optužuju za zastoj u saradnji.

Pitanje nestalih je među glavnim temama Srbije i Hrvatske
Pitanje nestalih je među glavnim temama Srbije i Hrvatske

Analitičar i predratni gradonačelnik Knina u Hrvatskoj Drago Kovačević smatra da je pitanje nestalih osoba, iako kompleksno, moguće rešiti.

"Među nestalima iz Hrvatske ima dosta ljudi sahranjenih na području Srbije. Ne verujem da je to baš neki veliki broj, ali pronalazak svakog nestalog je dragoceno. Postoje komisije, postoje ljudi koji se time bave i to je moguće rešiti. Moguće je napraviti nekakav pomak a pomak je tu sve. Neka otkriju pet ljudi, njihovim familijama će biti lakše", kaže Kovačević za RSE.

Tačka nesporazuma Beograda i Zagreba je i pitanje granica. Dve zemlje spore se oko 145 kilometara granične linije – od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Dok Zagreb potražuje 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj, Beograd ukazuje na oko 3.000 hektara na hrvatskoj obali, koji po katastarskim knjigama pripadaju Srbiji.

Pitanje granica je odavno moglo biti rešeno, s obzirom na to da je još 2002. godine formirana Međudržavna komisija za rešavanje graničnog spora između Srbije i Hrvatske, ukazuje Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

"Znamo da je Hrvatska zastupala stav da se primeni katastarski princip – to je katastar iz vremena Austrougarske gde se deo teritorije Hrvatske nalazi sa ove strane Dunava, a nešto malo teritorije Srbije sa one strane reke. Naši, pak, zagovaraju međunarodno prihvaćen princip da granica ide sredinom reke. Političari su mogli da sednu i vide da li jedno od ta dva rešenja može da bude prihvatljivo, ako ne može onda je to trebalo delegirati arbitraži i mi bismo odavno imali arbitražu oko tog pitanja. Međutim, ništa od toga nije urađeno", konstatuje Popov.

U sferi privrede, Hrvatsku i Srbiju vežu zajedničke brige, poput krize u konzorcijumu Agrokor, hrvatskog biznismena Ivice Todorića, koji ima svoje poslovanje u Srbiji.

Aleksandar Popov podseća da se politika direktno umešala u privrednu saradnju dveju zemalja septembra 2015. godine, kada je Vlada Hrvatske zatvorila granicu za kamione iz Srbije, a zbog nesuglasica u vezi sa distribucijom migranata.

Popov: Politika se umešala u privrednu saradnju
Popov: Politika se umešala u privrednu saradnju

"To je nanelo velike štete privrednicima u obe zemlje. Očigledno je da je potreban bolji politički ambijent da bi se stvorio dobar ambijent za privrednu saradnju. Jedan od hrvatskih privrednika je jednom prilikom rekao: nama bi političari najbolje pomogli u unapređivanju međusobne saradnje kada bi zaćutali bar na pet godina", kaže Popov.

Razmirice između Beograda i Zagreba odrazile su se i na evropski put Srbije. Tako je aprila 2016. godine Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava – u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, tražeći, između ostalog, da Beograd prestane da koristi takozvane regionalne nadležnosti za ratne zločine na celom području nekadašnje Jugoslavije, kao i da sarađuje u rešavanju problema nestalih osoba.

Jula iste godine Zagreb je deblokirao otvaranje ovog poglavlja, a Hrvatska je uspela da sve svoje zahteve ugradi u zajedničku evropsku pregovaračku poziciju.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, naglašava da je za evropski put Srbije bitno da što pre zatvori sve sporove sa Hrvatskom.

"Svakako bi rešavanje tih pitanja u najskorijem roku bilo u interesu Srbije. Ne treba zanemariti moć koju imaju države članice Evropske unije, kada je u pitanju blokiranje zbog bilateralnih sporova. Na to se ne gleda baš blagonaklono u Briselu i Berlinu, ali to jeste velika opasnost na koju treba da se obrati pažnja", kaže Nikola Burazer.

Iako su se trzavice ustalile u odnosu dveju zemalja, treba podsetiti i na pozitivne iskorake u proteklih desetak godina. Tako je 2010. godine tadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor uručila tadašnem predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću takozvani Acquis communitaire, zbirku dokumenata prevedenih na hrvatski jezik sa kojom sve buduće članice Evropske unije moraju uskladiti svoje zakonodavstvo. Time je značajno ubrzano ispunjavanja standarda Evropske unije od strane Srbije.

No, poučeni znatno brojnijim negativnim iskustvima iz prethodnih godina, građani Beograda sa kojima smo razgovarali izjave regionalnih političara o unapređenju odnosa ne uzimaju preterano ozbiljno. Slušate stavove Dušana Nikolića, Đorđa Pašića i Miće Petrovića:

Građani Beograda o Vučićevoj poseti Zagrebu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:30 0:00

Odnosi Beograda i Zagreba su među najlošijim u regionu, uprkos tome što su juna 2016. godine Aleksandar Vučić, tada u svojstvu mandatara za sastav Vlade, i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović u Subotici potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja.

U njoj se obavezuju da će rešiti pitanja zaštite manjina i pronalaženja nestalih, da će početi pregovore o graničnim sporovima, da će ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, te da će u budućnosti zajednički sarađivati na pitanjima izbegličke krize i borbe protiv terorizma.

Ipak, nijedno od ovih pitanja nije se pomaklo sa mrtve tačke.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam primećuje da su izjave političara iz obe zemlje samo deklarativne.

"Dakle, ako ne postoji politička volja, a ona ne postoji, nema šanse da se bilo šta rešava. Mogu oni potpisati 101 deklaraciju, ali od toga neće biti ništa", zaključuje Popov.

Vučić u posetu Hrvatskoj odlazi nakon što je prošle godine otkazao posetu Zagrebu, zbog teških reči koje su tada razmenili ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i zvanični Zagreb. Vulin je rat u Hrvatskoj iz devedesetih godina okarakterisao kao građanski, što je službeni Zagreb ocenio kao "velikosrpsku kampanju".

Prošle sedmice, hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je uputilo Srbiji protestnu notu zbog izjava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića na otvaranju izložbe o logoru Jasenovac, kada je rekao da od hrvatskog premijera Andreja Plenkovića očekuje da se u Jasenovcu pokloni stradalima u tom logoru i da jasno kaže ko su žrtve.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG