Dostupni linkovi

Zašto su nestale zalihe nafte u Srbiji?


Prodaja većinskog paketa akcija NIS-a ruskom Gasprom Njeftu po ceni od 400 miliona evra, bez tendera, ugovorena je 2008. godine međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Sa NIS-om su prodate i bušotine, geotermalni izvori i pravo na eksploataciju.

Srbija, prema izjavi predsednika Aleksandra Vučića, svoje nafte više nema. Sve je, kako je rekao, potrošeno i eksploatisano. Zašto?

"Mi imamo jednu veliku firmu koja praktično gazduje najvećim delom raspoloživih resursa. Eksploatacijom u prethodnih više godina je jednostavno rezerva iscrljena", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekspert za pitanja energetike Aleksandar Kovačević.

Monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji drži Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta. Poslednjih godina, NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište.

Ni iz ove kompanije, ni iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanja RSE da li su zalihe iz ležišta u Srbiji iscrpljene.

Na vest o tome da ih više nema reagovala je opoziciona Liga socijaldemokrata Vojvodine. Generalni sekretar te stranke Bojan Kostreš upitao je "zašto se neko iz vlasti tek sada oglasio, ako se takav ishod nazirao odavno".

Prema izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, koji Srbija dostavlja evropskoj Enegetskoj zajedici, zemlja godišnje troši oko 3,4 miliona tona naftnih derivata.

Od toga, 2,8 miliona ide u energetske svrhe - oko 80 odsto za saobraćaj, oko 11 odsto za industriju i građevinarstvo, 4,7 odsto za poljoprivredu, dok domaćinstva troše oko 1,6 odsto.

Više od 70 odsto potrebne količine sirove nafte Srbija obezbeđuje iz uvoza, dok manji deo dolazi iz domaće proizvodnje.

Kako je nestala nafta?

Prodaja većinskog paketa akcija NIS-a ruskom Gasprom Njeftu po ceni od 400 miliona evra, bez tendera, ugovorena je 2008. godine međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Sa NIS-om su prodate i bušotine, geotermalni izvori i pravo na eksploataciju.

U godinama nakon prodaje, NIS se nalazi na samom čelu liste kompanija sa najvećim profitom u državi, a eksploatacija nafte je povećana u odnosu na period pre privatizacije.

"Rusi su jednostavno u poslednjih šest, sedam godina vadili više nafte nego što je NIS ikada vadio. To se iscedilo jer pri postojećim nalazištima jednostavno više nema pritisaka iz zemlje", rekao je za RSE ekonomski novinar Dimitrije Boarov.

Prema izveštaju o poslovanju ove kompanije, u 2020. godini proizvedeno je oko 1.214 hiljada uslovnih tona nafte na ležištima u Srbiji, dva odsto manje nego u 2019.

Kada je reč o preradi, obim je iznosio 825 hiljada tona domaće i 2.495 tona uvozne nafte.

U poslednjih nekoliko godina, kako se može videti u državnim izveštajima Energetskoj zajednici, Srbija povećava uvoz nafte i smanjuje domaću proizvodnju.

Kakvi su uslovi i ko kontroliše NIS?

Srbija, prema državnom izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, ima 63 naftna polja i skoro 700 bušotina.

NIS državi plaća rudnu rentu na eksploataciju nafte. Iako je zakonom propisano da ona iznosi sedam odsto od prihoda, NIS plaća tri odsto.

Odnosno, za ovu kompaniju važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta "dostizanja isplativosti" projekata koji su dogovoreni sporazumom.

Sporazumom je bilo dogovoreno ulaganje u modernizaciju NIS-a u vrednosti od 500 miliona evra, izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i izgradnja gasovoda "Južni tok".

Međutim, od "Južnog toka" koji je bio deo sporazuma, Rusija je odustala zbog sankcija Evropska unije, a u međuvremenu je kroz Srbiju prošao ruski gasovod "Turski tok".

"U tom ugovoru piše da Srbija ne sme da povećava rudnu rentu i sve druge poreske obaveze do isplativosti projekta za rusku stranu. Ruska strana je pre dve godine objavila da se projekat isplatio, a Vlada Srbije se ne usuđuje da aktivira svoje pravo da ozbiljno menja uslove njihovog poslovanja u Srbiji", rekao je Dimitrije Boarov.


NIS državi dostavlja kvartalne i godišnje obračune naknade za korišćenje ostalih mineralnih sirovina. U ovim izveštajima, kompanija sama upisuje koliko je sirovina eksploatisala, a na osnovu toga i koliko će državi za to platiti.

Ubrzanje i širenje eksploatacije

U Srbiji su nalazišta nafte i gasa koncentrisana pretežno u Vojvodini.

U prošloj godini je, prema izveštaju o poslovanju NIS-a, izbušeno 38 razradnih (proizvodnih) i tri istražne bušotine.

Zbog probnih bušotina, koje NIS pravi kako bi istražio da li u zemlji ima nafte i gasa koji bi se kasnije izvlačili, su tokom prošle godine protestovali građani koji žive oko Palićkog jezera na severu Vojvodine.

Reč je o području sa najneispravnijom vodom za piće, a tehnika koja je pri eksploataciji nafte u Srbiji dozvoljena može da dovede do još većeg zagađenja.

Radi se o tehnici takozvanog hidrauličnog frakturiranja ili "frekinga" kada se voda, pomešana sa peskom i hemikalijama, pod visokim pritiskom ubrizgava u bušotinu. Na taj način se prave pukotine u stenama koje oslobađaju naftu i gas.

Toksične tečnosti koje se koriste mogu da dođu do potoka ili reka, ili da se pomešaju sa podzemnim vodama.

Zebnje meštana zbog potrage za naftom u Vojvodini
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:45 0:00

Iz NIS-a za RSE nisu odgovorili na optužbe da ubrzanom eksploatacijom troše rudno bogatstvo, te da metodom "frekinga" štete životnoj sredini.

"Cela situacija bi bila potpuno drugačija da su ugovori i pravno i ekonomsko okruženje toga posla bili drugačiji. Druga važna stvar je da Srbija nije potpisnik važnih međunarodnih ugovora i standarda u ovoj oblasti", kaže Aleksandar Kovačević.

Probna bušenja NIS izvodi i u neposrednoj blizini zaštićenih područja. Tako su meštani sela Šupljak u blizini Subotice na severu Vojvodine, u avgustu prošle godine za RSE svedočili da ih obilaze radnici ove kompanije, tražeći u zakup zemljište zbog budućih probnih bušenja.

Šupljak se nalazi na zapadnoj obali Ludaškog jezera koje je deo ptičjeg rezervata, zaštićenog kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.

Istraživanje NIS-a u zaštitnoj zoni Ludaškog jezera?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:20 0:00

Iz NIS-a su tada za RSE potvrdili da pregovaraju sa lokalnim stanovništvom oko rešavanja imovinskih pitanja za potrebe geoloških istraživanja.

Iako se većina NIS-ovih naftnih nalazišta nalazi u Srbiji, kompanija istražne radove izvodi i u Bosni i Hercegovini i Rumuniji.

Koliko ima nafte u rezervi?

Srbija nije posebno ugrožena iscrljivanjem domaćih zaliha nafte sve dok funkcioniše svetsko tržište, navodi ekonomski novinar Dimitrije Boarov.

Aleksandar Kovačević, međutim, ukazuje na to da je uvoz za Srbiju skupa stavka.

"Podrazumeva korišćenje ili železničkog transporta ili cevovodnog transporta preko Hrvatske ili transporta Dunavom. Sva tri oblika su u relativno lošem stanju. Sva tri su neproporcionalno skupa u međunarodnom poređenju i mi svakako imamo problem u tom smislu", kaže Kovačević.

Naftne kompanije od 2014. godine državi plaćaju taksu od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte.

Ipak, Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da odluči koja suma će od tako dobijenog novca otići za kupovinu zaliha nafte.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike nije stigao odgovor na pitanje RSE kako Srbija, posle svega, stoji sa rezervama.

U Akcionom planu formiranja i održavanja obaveznih rezervi koji je objavilo to Ministarstvo navodi se da će do kraja ove godine biti formirane rezerve za period potrošnje od 26 dana.

Time Srbija nije ispunila jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, koji obavezuje na rezerve i sirove nafte i derivata do 90 dana.

XS
SM
MD
LG