Dostupni linkovi

Predsednik Srbije pustio u rad ‘Turski tok’


Predsednik Srbije tokom puštanja u rad 'Balkanskog toka', dela 'Turskog toka' koji prolazi kroz Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je 1. januara u rad deonicu gasovoda kroz teritoriju Srbije, kojom će se povezati na gasovod “Turski tok”.

Vučić je u Gospođincima u Vojvodini izjavio da je nova deonica gasovoda od ogromnog značaja za industriju i napredak srpske privrede.

“Čestitam svima koji su radili. Ovo je važan dan za našu zemlju”, rekao je on.

Predsednik Srbije je istakao da će Srbija nabavljati gas po ceni do 155 dolara, uz mnogo niže troškove transporta.

On je rekao i da će gas biti doveden u mnoge opštine u kojima ga trenutno nema i da će time ta mesta postati privlačnija za investiture.

“Srbija je, uz podršku ruskih partnera, uspela da osigura snabdevanje svoje teritorije gasom”, naveo je Vučić.

Otvaranju su, između ostalih, prisustvovali direktor javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović, ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Radovi na postavljanju cevi za gasovod u Srbiji završeni su krajem decembra prošle godine, bez prisustva medija i zvaničnih ceremonija. Gasovod kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice.

Predsednik Srbije je u ranijoj izjavi medijima najavio da, nakon puštanja Turskog toka u rad, ostaje da se radi dalje na sekundarnoj gasifikaciji, odnosno da se gas sprovede do Vranja na jugu Srbije, Valjeva u centralnom i zapadnom delu, kao i do mesta na istoku i jugozapadu.

Ko je gradio gasovod u Srbiji?

Gasovod je na teritoriji Srbije gradilo mešovito rusko-srpsko preduzeće “Gastrans” u kome većinski paket od 51 odsto drži rusko državno preduzeće “Gasprom”, dok 49 odsto drži javno preduzeće “Srbijagas”, u stopostotnom vlasništvu države Srbije.

Srbija je sredstva za izgradnju gasovoda, shodno vlasničkom udelu, obezbedila iz kredita kod komercijalnih banaka.

Kod banaka se zaduživalo javno preduzeće “Srbijagas”, a u slučaju da “Srbijagas” ne bude u mogućnosti da ispuni finansijske obaveze prema bankama - garantuje država Srbija.

Ruski projekat kojim se protok kroz Ukrajinu svodi na minimum

Ruski projekat - gasovod “Turski tok” godišnje bi trebalo da transportuje 31,5 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije koji proizvodi ruski energetski gigant Gasprom. Polovina od toga, 15,75 milijardi, rezervisana je za potrebe Turske, dok će druga polovina ići dalje ka južnoj i centralnoj Evropi, između ostalog kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.

Gasovod "Turski tok" deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i Severni tok 1 i 2.

Rusija je do sada gasom snabdevala evropske države i Tursku putem gasovodne mreže koja ide preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Tom rutom 2019. godine izvezla je gotovo 200 milijardi kubnih metara gasa.

Izgradnjom Turskog toka transport ruskog gasa neće više zavisiti isključivo od ovih država već će biti preusmeravan novim, 930 kilometara dugim gasovodom, koji iz Rusije u Tursku stiže gasovodom ispod Crnog mora.

Ujedno, Rusija će na taj način “zaobići” Ukrajinu, sa kojom ima višegodišnje sporenje oko ukrajinskih teritorija. Rusija je i ranije koristila gas kao mehanizam u odnosima sa Ukrajinom, pa je tako Moskva u nekoliko navrata smanjivala isporuku gasa prema Kijevu.

Alternativa za propali projekat Južnog toka

Turski tok je u Srbiji alternativa za Južni tok, od čije izgradnje je Rusija odustala krajem 2014. zbog toga što nije bila u mogućnosti da ispuni uslove Evropske unije (EU) koja između ostalog propisuje da jedna kompanija, u tom slučaju ruski “Gasprom” ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda.

Srbija je 2008. sa Rusijom potpisala ugovor o Južnom toku, ali je pokušaj njegove izgradnje propao jer ga EU nije podržala zbog neusklađenosti sa evropskim zakonima.

Zamerke iz EU i na nov projekat

Ni novi gasovod kroz Srbiju nije u skladu sa regulativom Evropske unije, na šta je u više navrata upozoravala Energetska zajednica, regulatorno telo EU u oblasti energetike.

Jedna od ključnih zamerki odnosila se i na to da na novom gasovodu neće biti omogućena konkurencija, odnosno da gasovodom poteče i neki drugi gas, a ne isključivo ruski, od čega bi direktnu korist imali potrošači u Srbiji, jer bi konkurencija dovela do niže cene tog energenta.

Izgradnja novog gasovoda dodatno će ojačati monopolski položaj ruskog „Gasproma“ i javnog preduzeća "Srbijagas" na gasnom tržištu Srbije u narednih najmanje 20 godina, naveo je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle, prilikom predstavljanja Godišnjeg izveštaja tog tela o implementaciji propisa EU na onlajn konferenciji za medije 23. novembra.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ukazao je na konferenciji za medije održanoj 17. decembra 2020. da je problem što je postojeća gasna infrastruktura u Srbiji „monopolizovana“ i da se ne koristi na efikasan način i tako da bude dostupna za sve učesnike na tržištu.

On je istakao da se koristi tek pedeset odsto gasne interkonekcije između Srbije i Mađarske kod mesta Horgoš, jer “Srbijagas” drži monopol i ne dozvoljava da gasovod koriste drugi ponuđači osim ruskog “Gasproma”.

„Ima sasvim dovoljno prostora da se uveze koji god gas želite – iz Norveške, iz Sjedinjenih Američkih Država, terminala tečnog prirodnog gasa (LNG), iz Holandije, iz Ukrajine. Ima dosta gasa okolo“, naveo je Kopač.

Podaci iz godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije pokazuju da je Srbija u 2019. iz sopstvene proizvodnje uspela da podmiri tek 12,6 odsto potreba, dok je sve preostale količine gasa Srbija uvezla isključivo iz Ruske Federacije.

XS
SM
MD
LG