Most: Karikaturom protiv diktature

Omer Karabeg

1. septembar/rujan, 2019.

Dodajte Radio Slobodna Evropa u vaš Google izvor

Gosti Mosta Radija Slobodna Evropa bili su dvojica najpoznatijih srpskih karikaturista - Predrag Koraksić i Dušan Petričić. Govorili su o situaciji u Srbiji i odnosu vlasti prema njihovim karikaturama.

Pored ostalog, bilo je reči o karakteru režima u Srbiji, o tome kako Vučić reaguje na njihove karikature, zašto su poslanici Srpske napredne stanke lažno optužili Koraksića da je Vučića nacrtao kao Hitlera, da li je opasnije baviti se političkom karikaturom danas ili u Miloševićevo vreme, zašto je Mira Marković proglasila Koraksića najgorim karikaturistom na svetu, da li su Koraksić i Petričić na meti tabloida, da li vlast vrši pritisak na dnevnik Danas i nedeljnik NIN koji objavljuju njihove karikature, zbog čega veliki broj intelektualaca ćuti i prave se da ne vide u kakvom režimu žive, da li je strah glavni razlog što se relativno mali broj ljudi buni protiv vlasti, da li se članovi Srpske napredne stanke smeju Koraksićevim i Petričićevim karikaturama, da li su postupci predstavnika vlasti ponekad toliko smešni i karikaturalni da je karikatura pred njima neomoćna, kao i o tome koliko će trajati Vučićeva vlast.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete izložbi "Necenzurisane laži"

Čitajte:

Slučaj 'Politikinog' karikaturiste: Ko sad sme da crta Vučića?

Omer Karabeg: Kako biste okarakterisali sadašnji režim u Srbiji?

Predrag Koraksić: To je režim koji počiva na lažima. Kompletno. Od početka do kraja. Imali smo vladara koji je bio autističan, pa jednog koji je bio opsednut nacijom a nije bio baš naročito obavešten, potom smo imali jednog narcisa i na kraju imamo jednog koji kuka kako će ga ubiti. On se poistovetio sa Đinđićem. Ali on u stvari nije ni u kakvoj opasnosti, jer ga čuvaju službe koje su učestvovale u ubistvu Đinđića koje mogu i dalje da rade ono što su radile za vreme Miloševića. To je pogubno za Srbiju.

Dušan Petričić: Slažem se da je to režim koji počiva na laži. Dodao bih još jednu stvar. U poslednjih osam godina na vlasti imamo mafiju i kriminal. I mislim da je to uz pomenutu laž najgora nesreća koja nas je snašla.

Hitler i Gebels

Omer Karabeg: Glavna ličnost vaših karikatura je Aleksandar Vučić. Kako on na njih reaguje?

Predrag Koraksić: Ne znam. Jednom je reagovao na Dušanove i moje karikature. To je bilo pre tri godine kada je vlast organizovala onu čuvena izložbu pod nazivom “Necenzurisane laži”, koja je trebalo da pokaže kako mi crtamo ono što nije tačno i kako ga maltretiramo. Izložba je trebalo da obiđe celu Srbiju, ali se vrlo brzo ugasila, jer su shvatili da je to u stvari kontraproduktivno i da bi sami sebi napravili veću štetu nego korist. Tako je ta izložba naglo zaustavljena i od toga nije bilo ništa.

Embed

Vučić među 'necenzurisanim lažima'

Izvor Radio Slobodna Evropa

Embed

širina px Visina px

No media source currently available

0:00 0:01:58 0:00

Jednom su njegovi čauši digli dreku povodom moje karikature na kojoj Hitler i Gebels drže Martinovića i Orlića, dva poslanika Srpske napredne stranke koji su u Narodnoj skupštini optužili list Danas da vodi harangu protiv njihove stranke kakva se ne pamti od Hitlera i Gebelsa. A takvu kampanju protiv Danasa i drugih slobodnih medija upravo vode njih dvojica. Zato sam i nacrtao karikaturu kako ih Hitler i Gebels hrane na cuclu kao bebe.

Digla se frka. Vučić nije bio u zemlji pa su mu preneli da sam ga nacrtao kao Hitlera. On je ljutito reagovao, ali kada se vratio u Srbiju i video tu karikaturu izjavio je da ga nisam nacrtao kao Hitlera. List Danas je tu vest sutradan objavio pod naslovom - Vučić priznao da nije Hitler. Da pomenem i ovu najaktuelniju temu sa profesorom Stojanom Radenovićem.To je matematički genije koji ima više citata u prestižnim matematičkim časopisima nego cela Srpska akademija nauka. A on paradoksalno nije član te akademije. On je zloupotrebljen. Čovek sedi u podrumu, rešava matematičke probleme, a ne zna šta se izvan podruma dešava.

Čitajte:

Udar vlasti na humor i satiru

Dušan Petričić: Vučić nikada lično i direktno nije reagovao na moje karikature. On to pokušava perfidno i prevarantski da radi preko svoje garde kojom se okružio i koja to radi umesto njega. Ali ja pet para ne dajem na to da li je on lično reagovao ili neko od njegovih. Jer niko od njegovih ne bi reagovao bez njegovog aminovanja. Inače, on prati kompletnu štampu i televiziju, naravno i karikature. Ali, retko nasrće na karikaturu. Jer, karikatura nije samo njegov problem nego svih vladara i diktatora. Lakše mu je da nasrne na istraživačkog novinara koji izlazi u javnost sa konkretnim podacima i razotkriva laž.

Karikatura je uvek imala prizvuk zabave i smeha, karikaturisti su često imali ulogu dvorske budale u smislu - hajde da malo zasmejemo narod, pa će lakše da podnese vlast. Ali, to se odnosi na prošla vremena. Karikatura kojom se Koraks i ja danas bavimo je mnogo više od sredstva za izazivanje smeha. Karikatura ukazuje na to šta ova vlast radi. Svedoci smo kako se i kod nas i u celom svetu beskrupulozno falsifikuje istorija. I svi to rade - od američkog do ruskog i francuskog predsednika i engleskog premijera. I, naravno, i ovog našeg. To je moguće uraditi sa knjigama i tekstovima. Ali tu vrstu falsikata je nemoguće uraditi sa karikaturom. Politička karikatura nije podložna manipulacijama. I zato je ona veoma značajna u ovom trenutku.

Glava u torbi

Omer Karabeg: Da li je opasnije baviti se antirežimskom karikaturom danas ili u Miloševićevo vreme?

Predrag Koraksić: Ja sam se borio protiv Miloševića od trenutka kada se on pojavio, od one njegove čuvene rečenice da narod niko ne sme da bije. Imao sam tada velikih problema. Izbačen sam 1993. iz Večernjih novosti gde sam 25 godina bio urednik karikature. Bio sam na crnoj listi. Nigde nisam imao pristupa. Stalno mi je glava bila u torbi. Najveća opasnost dolazila je s one strane Drine - od ljudi oko Ratka Mladića i Radovana Karadžića (ratni lideri RS u BiH, osuđeni pred Haškim tribunalom op.a). Dobijao sam telefonske pozive, pisma sa skarednim sadržajem, direktne pretnje.

Milošević je uglavnom ćutao. Shvatio sam o čemu se radi kada je Milošević pao, pa me je Milan Milutinović, koji je u to vreme još uvek bio predsednik Srbije, pozvao na kafu. On mi je rekao da se Milošević uopšte nije bavio mojim karikaturama, da u stvari nije razumeo karikaturu. Jedino se bunio zbog toga što Miru crtam tako debelu i što joj crtam cvet u kosi kad ga ona više ne nosi. To su bile njegove jedine primedbe. Kad je Mira već bila u Moskvi, slovenačka Mladina je objavila veliki intervju s njom. Mira je tada rekla da sam ja najgori karikaturista na svetu. Tada sam u stvari shvatio u kakvoj sam opasnosti bio.