Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mogu li SAD pomoći Ukrajini, Belorusiji i Centralnoj Aziji?


Majk Pompeo, ilustrativna fotografija

Mike Eckel i Dragan Štavljanin

Američki državni sekretar Majk Pompeo kreće u četvrtak na turneju po Evropi i Aziji, tokom koje će obići Belorusiju, Ukrajinu, Kahahstan i Uzbekistan. Cilj posete je jačanje političkih i ekonomskih veza sa ovim zemljama, koje očekuju konkretniju pomoć u rešavanju domaćih problema.

Međutim, i Vašington se suočava sa teškoćama, kao što su postupak opoziva protiv predsednika Donalda Trampa, pa se postavlja pitanje koliko mogu računati na američku podršku.

I sam Pompeo putuje sa opterećenjem sukoba sa novinarkom Nacionalnog javnog radija sa kojim je prekinuo intervjuu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nastoji da popravi višegodišnju lošu reputaciju zemlje koju potresaju korupcija i loše upravljanje, a u međuvremenu njegova zemlja je opterećena šestogodišnjim ratom sa separatistima na istoku koje podržava Rusija.

Kad je reč o Belorusiji, sve se učestalije postavlja pitanje u kojoj meri predsednik Aleksandar Lukašenko zaista pravi otklon od tradicionalne saveznice Rusije i okreće se Zapadu.

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijoev pokušava da uveri međunarodnu zajednicu da sprovodi istinske reforme u cilju otklona od autoritarnog sistema koji je godinama dominirao u ovoj zemlji.

Strepnja u Ukrajini

Pompeo započinje turneju posetom Kijevu gde stiže iz Londona u koji je došao u sredu, uoči izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Za razliku od dobrih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, mnogo je turbulentnije na relaciji SAD i Ukrajina da se ona našla u središtu procedure impičmenta. Zbog toga su mnogi Ukrajinci zbunjeni, a administracija Volodimira Zelenskog nastoji da nađe izlaz iz situacije u kojoj se našla mimo svoje volje.

Novi ukrajinski predsednik i dalje uživa veliku popularnost javnosti, ali raste i njeno nestrpljenje da li će uspeti da iskoreni rasprostranjenu korupciju i obuzda moć oligarha.

Zašto je Ukrajina važna za SAD?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:37 0:00


Zelenski je povukao važne poteze u cilju rešavanja sukoba u istočnoj Ukrajini, u kojima je stradalo više od 13 hiljada ljudi i raseljeno oko milion. Nedavno su obavljene dve razmene zarobljenika sa Rusijom. Međutim, nakon prvog susreta u decembru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nije došlo do značajnijeg pomaka na terenu iako je na samitu u Parizu, na kome su učestvovali i predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, postignuti razni dogovori.

Dok su evropske zemlje najveći donatori u finansijskom smislu, Vašington je pružio najizrazitiju vojnu pomoć Kijevu, poput opreme za noćno osmatranje, zaštite prsluke, protivbrodske radare i nedavno sofisticirane protivtenkovske rakete poznate kao “Javelins“.

Prošle godine, Trampova administracija je zamrznula vojnu pomoć Kijevu od 391 miliona dolara, koju je odobrio Kongres. Pomoć je odmrznuta u septembru nakon intervencije kongresmena.

Predstavnički dom, u kome većinu imaju demokrate, optužio je Trampa da je pokušao da zamrzavanjem vojne pomoć primora Zelenskog da pokrene istragu protiv bivšeg potpredsednika SAD i sada glavnog konkurenta za predsedničkog kandidata Demokratske stranke Džoa Bajdena (Joe Biden) i njegovog sina Hantera, koji je bio angažovan u bordu direktora ukrajinske gasne kompanije „Burizma“.

Tramp je takođe smenio američku ambasadorku u Kijevu Meri Jovanovič (Marie Yovanovitch). Demokrate i mnoge američke diplomate kritikuju Pompea jer nije učinio više da zaštiti Jovanovičevu.

Ovo pitanje aktuelizovano je tokom njegovog intervjua sa novinarkom Nacionalnog javnog radija (NPR) Meri Luiz Keli (Mary Louise Kelly) prošle sedmice, zbog čega je iznenada prekinuo razgovor. Prema saopštenju NPR, američki državni sekretar jeizgrdio Kelijevu tokom privatnog dela konverzacije. Nakon toga, Stejt department je uskratio mogućnost Nacionanom radiju da njegov drugi novinar putuje sa Pompeom na pomenutoj turneji.

Pomepo će u Kijevu “naglasiti američku podršku ukrajinskom suverenitet i teritorijanom integritetu,” saopštio je Stejt department.

On je najviši američki zvaničnik koji će posetiti Kijev, nakon što je to učinio njegov prethodnik Reks Tilerson (Rex Tillerson) u julu 2017.

Lukašenko između Rusije i Zapada

Nakon toga, Pompeo će se sastati 1. februara u Minsku sa predsednikom Belorusije Alekandrom Lukašenkom, lukavim političarom koji već 25 godina balansira između Rusije kao moćnog, tradicionalnog saveznika i suseda na istoku i EU, NATO-a i SAD na Zapadu.

Ruska aneksija Krima 2014. godine je uplašila Lukašenka i druge lidere u regonu. On je nakon toga povukao nekoliko pomirljivih poteza prema Zapadu, na kome ga smatraju parijom zbog obračuna sa civilnim društvom i opozicionim grupama u Belorusiji.

U međuvremenu, Vašington i Minsk su objavili 2019. obnavljanje punih diplomatskih odnosa, 11 nakon što je Belorusija proterala ambasadora SAD i veći deo njihove diplomatske misije.

Aleksandar Lukašenko i Džon Bolton u Minsku
Aleksandar Lukašenko i Džon Bolton u Minsku

Doskorašnji savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon (John) Bolton, boravio je u septembru u Minsku, što je bila najviša poseta zvaničnika iz Vašingtona posle jedne decenije.

Kremlj pritiska Belorusiju, pa se tako u decembru očekivalo da Lukašenka i Putin potpišu sporazum, kao potencijalni veliki korak u uspostavljanju unije dve zemlje, koje godinama postoje ali samo na papiru.

Lukašenko je na kraju odustao od te ideje. Moskva je reagovala obustavom izvoza nafte u Rusiju – kojom je godinama održavala belorusku ekonomiju u životu. Međutim, taj potez Rusije učinio je Lukašenko još prkosnijim.

“Mi imamo našu zemlju, mi smo suvereni i nezavisni”, kazao je Lukašenko 24. januara.

“Sa našom pameću i rukama, zaradićemo šta možemo, gradićemo našu zemlju. Ne možemo da budemo deo neke druge zemlje,” dodao je Lukašenko.

U tom kontekstu, Pompeova poseta se tumači kao novi pokušaj američke administracije da ohrabri Lukašenka i pogura Belorusiju dalje izvan ruske orbite.

Međutim, pre Pompeovog puta, procurela je nova američka lista na kojoj su dodate nove zemlje na koje će se odnositi zabrana Vašingtona za putovanja njihovih zvaničnika. Među njima je i Belorusija.

Bela kuća nije ni potvrdila niti demantovala ovu listu, ali očekuje se da će se pitanje da li Vašington želi da kazni Minsk, čak i u trenutku kada nastoji da ohrabri Lukašenka – opteretiti ovu posetu.

Strah u Kazahstanu od “krimskog scenarija”

Posle Minska, Pompeo će putovati u Kazahstan, gde će se sresti sa predsednikom Kasimom Žomartom Tokajevom.

Razgovaraće i sa Nursultanom Nazarbajevom, koji se povukao u martu 2019, nakon što 27 godina na liderskoj poziciji, a i dalje drži moćne pozicije, uključujući i čelnika osnaženog Saveta bezbednosti.

Njegova najstarija ćerka Dariga, zgrnula je bogatstvo i moć pri kraju njegove vladavine. U trenutku kada je Nazarbajev postao “predsednik emeritus” – kako ga mnogi nazivaju – Dariga je preuzela čelnu poziciju u gornjem domu parlamenta. To se doživljava kao znak da bi na kraju mogla u potpunosti da nasledi oca na liderskoj poziciji.

Nema naznaka da će se Pompeo sastati i sa Darigom.


Vašington je u prošlosti gledao na Kazahstan kao prirodnu protivtežu uticaju Rusije u Centralnoj Aziji. Velike američke naftne kompanije investirale su milijarde dolara u zajedničkim poduhvatima za razvoj nalazišta u Kaspijskom moru, jer Kazahstan ima najveće potvrđene rezerve nafte i gasa u tom regionu.

Kao i Lukašenko, i Nazarbajev je bio uzdrman zbog ruske aneksije Krima. Većina stanovništva severnog Kazahstana – duž granice sa Rusijom – jesu etnički Rusi, pa postoji bojazan da bi Moskva mogla da zatraži delove ove teritorije, što se, za sada, nije desilo.

Međutim, kao i u slučaju Belorusije i Ukrajine, to pruža izvesnu priliku Vašingtonu da osnaži odnose sa ovim zemljama.

Cilj Pompeovih sastanaka je da se “reafirmiše naša zajednička posvećenost miru, prosperitetu i bezbednosti u Centralnoj Aziji,” saopštio je Stejt department.

Da li su reforme u Uzbekistanu kozmetičke?

Na kraju turneje Pompeo će se sastati sa predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevom.

Uzbekistan je najnaseljenija država u Centralnoj Aziji i, takođe, raspolaže znatnim rezervama nafte i gasa. U prošlosti je bila doživljavana kao delimična protivteža uticaju Rusije u regionu.

U savezništvu je sa SAD-om u ratu u Avganistanu i borbi protiv radikalnih islamskih boraca.

Za vreme vladavine Mirzijojevog prethodnika Islama Karimova, Uzbekistan je bio izolovan od Zapada, naročito nakon masakra nad civilima 2005. godine u gradu Andiđon. Ova zemlja ima i veoma lošu reputaciju zbog rasprostranjene korupcije, zbog čega je na dnu mnogih međunarodnih lista.

Nakon smrti Karimova 2016, Mirzijojev pokušava da izgradi nove ekonomske i političke odnose ne samo sa Vašingtonom, već i evropskim državama, pa čak i finansijskim centrima poput Volstrita i Londona.

Nastoji da promeni i odnos prema uzgajanju pamuka, jednog od glavnih izvora prihoda i višegodišnje brige da se za tu namenu koristi prinudni rad, uključujući i dečji.

Njegova administracija je smenila mnoge zvaničnike – uključujući i visoke – iz vremena Karimova.

Za sada nije jasno koliko su duboke i održive ove reforme. Pojedini ministri, koji su osumnjičeni za korupciju u prošlosti, i dalje drže ključne poluge.

Njegova vlada takođe vodi pravnu bitku sa Gulnar Karimov, starijom ćerkom nekadašnjeg predsednika. Ona je u pritvoru u Taškentu po optužbi za mito u i izvan zemlje, u trenutku kada vlasti nastoje da pronađu stotine milione dolara, koji su u posedu Gulnar Karimov, a za koje država smatra da pripadaju njoj.

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev
Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev

Dosadašnje promene su rezultirale nešto slobodnijim medijima, ali pojedini aktivisti za ljudska prava smatraju da je reč samo o kozmetičkom poboljšanju.

Nakon što je godinama bila politički potisnuta iz Centralne Azije, Stejt department je pokrenuo 2015. inicijativu “C5+1” u nastojanju da parira dominaciji Rusije.

Tokom posete Taškentu, Pompeo će se sastati sa šefovima diplomatija svih pet zemalja Centralne Azije – Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana – da bi se “naglasila američka podrška za povezaniju, prosperitetniju i bezbedniju Centralnu Aziju, što je u skladu sa novom strategijom SAD za ovaj region”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG