Sjedinjene Države stavile su na crnu listu 28 kineskih vladinih bezbednosnih agencija i tehnoloških kompanija, specijalizovanih za opremu za nadzor, saopštilo je američko Ministarstvo trgovine. Oni se terete za učešće u kampanji represije i kršenju ljudskih prava pre svega muslimanske manjine Ujguri.
Kina je nezadovoljna potezom Vašingtona, nazivajući "neosnovanim" tvrdnje o kršenju ljudskih prava.
Ministarstvo trgovine dodaje da su pomenute organizacije involvirane u kampanju "masovnog proizvoljnog pritvaranja i visokotehnološkog nadzora protiv Ujgura, Kazaka i pripadnika drugih muslimanskih manjinskih grupa".
"Američka vlada i Ministarstvo trgovine ne mogu i neće tolerisati brutalno gušenje (sloboda) etničkih manjina u Kini", navodi se u saopštenju američkog ministra trgovine Vilbura Rosa.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava ističu da Peking žestoko progoni pre svega Ujgure, zatvarajući ih u logore. Kina to naziva "centrima za reedukaciju" u cilju borbe protiv ekstremizma.
Kina: SAD se mešaju u naše unutrašnje poslove
Kina je izrazila "snažno nezadovoljstvo i odlučno protivljenje" potezu američkih vlasti, nazivajući "neosnovanim" tvrdnje o kršenju ljudskih prava u Singđangu.
"Ovim potezom se ozbiljno narušavaju osnovne norme međunarodnih odnosa, meša u unutrašnje poslove Kine i nanosi šteta njenim interesima," navodi portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang.
Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu je saopštilo da će Kina i dalje preduzimati čvrste i odlučne mere za zaštitu suvereniteta nad svojom bezbednosti.
U međuvremenu, iz Bele kuće je potvrđeno da će se američki zvaničnici sastati sa visokorangiranim predstavnicima Kine u četvrtak, 10. oktobra, kako bi započeli novu rundu pregovora o trgovini u cilju smirivanja tenzija između dve najveće svetske ekonomije.
U delegaciji će biti i ministar trgovine, guverner centralne banke i kineski stručnjaci u oblasti industrije, tehnologije i poljoprivrede.
Na udaru kompanije za nadzor
Na crnoj listi su, između ostalog, Biro za javnu bezbednost u Sinđangu, provinciji u kojoj živi znatan deo Ujgura, zatim "Hikvižn" (Hikvision), jedna od najvećih firmi na svetu za proizvodnju opreme za videonadzor, te lideri u tehnologiji prepoznavanja lica "SensTajm" (SenseTime), "Daua tehnolodži" (Dahua Tehnology) i "Megvil" (Megvii).
Kineskim firmama zabranjeno je da kupuju komponente od SAD bez odobrenja administracije u Vašingtonu, koja je na isti način pokušala da ograniči uticaj "Huaveja" zbog, kako se navodi, nacionalne bezbednosti.
Kineske firme traže alternativu
Kako prenosi "Bi-Bi-Si" (BBC), ovaj potez Vašingtona će svakako naneti štetu kineskim ambicijama u tehnologiji, u najmanju ruku kratkoročno.
Kompanije sa crne liste su najnaprednije u Kini u razvoju veštačke inteligencije, na koju Peking dosta polaže.
Međutim, komponente koje se koriste za algoritme u veštačkoj inteligenciji trenutno jedino proizvode američke kompanije kao što su "Intel", "Movidius" i "Envidia" (Nvidia).
Ukoliko SAD nastave da ograničavaju dostupnost svoje tehnologije Kini, to će ubrzati nastojanja Pekinga za razvojem sopstvenih resursa u toj oblasti, ističe "Bi-Bi-Si". Tako, na primer, kada je "Huavej" stavljen na američku crnu listu – što je značilo da su kompanije poput "Gugla" (Google) morale da dobiju dozvolu vlasti u Vašingtonu za izvoz – ovaj kineski gigant je saopštio da je počeo da razvija sopstveni operativni sistem za svoje telefone.
Kina razvija alternative i za druge tehnologije.
Stoga, kako trgovinski rat SAD i Kine sve više poprima i sukob oko tehnologija, potrošači će na kraju morati da biraju između proizvoda koji su potpunosti kineski ili američki po ugrađenim komponentama.
Američki zvaničnici ističu da njihov poslednji potez nije povezan sa nastavkom trgovinskih pregovora sa Kinom, ali ukazuje da predsednik Donald Tramp zauzima oštar stav u vreme kada dve najveće svetske ekonomije pokušavaju okončati trgovinski spor.
Milion Ujgura u kampovima
Kina je poslednjih godina pokrenula masovnu bezbednosnu operaciju u Singđangu, provinciji na samom zapadu zemlje, u kojoj Ujguri čine 45 odsto a Han Kinezi 40 procenata stanovništva.
Organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije navode da su kineske vlasti pritvorile više od milion Ujgura i pripadnike drugih etničkih manjina u kampove, gde su primorani da se odreknu islama, govore jedino kineski jezik i uče pokornosti komunističkoj vladi.
Vlasti u Pekingu, pak, tvrde da pripadnici ovih manjina pohađaju "centre za edukaciju", što im omogućava zapošljavanje i pomaže reintegraciju u kinesko društvo, u cilju sprečavanja ekstremizma i terorizma.
Međutim, američki državni sekretar Majk (Mike) Pompeo izjavio prošle sedmice u Vatikanu da Kina "zahteva od svojih građana da bogosluže vlade, a ne da se mole Bogu".
Takođe, da "represivna kampanje Kine u Singđangu nije uperena protiv terorizma nego na uklanjanje sopstvenih građana," rekao je Pompeo tokom sastanka sa šefovima diplomatija pet zemalja Centralne Azije – Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkemistan i Uzbekistan – na marginama godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.
U julu je više od 20 zemalja u Savetu UN za ljudska prava kritikovala način na koji Kina tretira Ujgure i druge muslimane.
Kina je ponovo uspostavila kontrolu nad Singđangom 1949. nakon vojne intervencije srušivši državu Istočni Turkestan, koja je bila kratkog veka.
Od tada, Han Kinezi se masovno doseljavaju u ovu oblast, uglavnom u urbane centre, pa se Ujguri, mahom nastanjeni u ruralnim područjima, pribojavaju od podrivanja njihove kulture.
Singđang ima status autonomnog regiona u okviru Kine, kao i Tibet na jugu zemlje.
Facebook Forum