Mlade u Srbiji, kakvo je sada stanje u zemlji, vrlo malo zanima politika. Više ih zanima kako žive, kaže za RSE 32-godišnji Mitar Janović iz Priboja, opštine u jugozapadnom delu Srbije.
On navodi da su mladi nezainteresovani za politiku, iako su svesni da ona utiče na njihove živote.
"Ovde je 90 posto svega politika, ona najviše određuje naš život i standard, sve od toga zavisi", ocenjuje Janović.
Da su tridesetogodišnjaci nosioci apolitičnosti, kao i oni koji su više ili visoko obrazovani, pokazalo je istraživanje BIRODI-ja (Biro za društvena istraživanja). Ispitanici starosti od 30 do 39 godina značajno su statistički antipolitični u odnosu na sve ispitanike, navodi se u istraživanju u koje je RSE imao uvid.
Za autore istraživanja podaci za mladu populaciju jesu zabrinjavajući, ali ne i neočekivani.
"Iz razloga što mladi očito ne vide budućnost u Srbiji", kaže za RSE Zoran Gavrilović, sociolog i saradnik BIRODI-ja.
"Očito da mladi ne vide ovde perspektivu, odnosno da se aktuelni politički akteri, kako iz vlasti tako i iz opozicije, ne obraćaju mladima. To je naš nalaz iz nekoliko izbornih monitoringa, koje smo radili od 2012. godine, da se i opozicione stranke i vlast u izbornoj kampanji uopšte ne obraćaju mladima zato što znaju da mladi ne izlaze na izbore", navodi Gavrilović.
'Kasno za promene'
Naš sagovornik sa početka priče Mitar Janović iz Priboja na pitanje da li izlazi na izbore kaže - da, ali ne redovno.
Njegovi sugrađani 31-godišnja Safeta Perić i 34-godišnji Zvezdan Cvetković iznose različite stavove.
"Ja ne izlazim na izbore zato što mislim da je dosta kasno da se u ovoj zemlji bilo šta promeni. Ova zemlja je stigla do dna", smatra Perić.
Cvetković, pak, kaže da obavezno izlazi na izbore.
"Ko će za koga glasati, koju političku opciju, da li će biti belih listića to me savršeno ne interesuje, ali moramo svi izaći na izbore. Ja sam pristalica trenutne vlasti, ali inače se zalažem i za promenu vlasti jer uvek vlast treba menjati", objašnjava Cvetković.
Dve vrste apolitičnosti
Prema istraživanju BIRODI-ja nešto manje od dve trećine ispitanika (59, 2%) je apolitično, antipolitično ili nema ideološko opredeljenje. Ispitanici koji imaju osnovno i niže obrazovanje, odnosno stariji su od 65 godina, više od ostalih ne mogu da odgovore na pitanje o svom ideološkom identitetu.
"Imamo dve vrste apolitičnosti. Jedna je apolitičnost kod visoko obrazovanih ljudi mlađe populacije koja ima negativan stav o politici, nezadovoljna je postojećim strankama, ali je spremna da se angažuje na promeni političkog stanja u ovoj državi. I to su u stvari ovi ljudi koji su na ulicama", kaže Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.
On navodi da drugi grupu apolitičnih predstavljaju niže obrazovani slojevi koji imaju potrebu za liderom.
"I da svoju političnost podare lideru koji će umesto njih da rešava društvene probleme i da se bavi politikom. To je srž Vučićeve (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije) vlasti jer su tranzicioni gubitnici, koji imaju potrebu da reše svoje materijalne probleme, odnosno nizak životni standard i osećaj nepravde u tranziciji, dali podršku Vučiću da taj posao uradi", objašnjava Gavrilović.
Ima svesti, ali ne i šanse za promenu
Od zimus su se u mnogim gradovima Srbije održavali protesti pod nazivom "1 od 5 miliona" protiv aktuelne vlasti oličene u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci. Sa tih protesta, koji su se tokom leta održali samo u Beogradu, iskristalisali su se zahtevi za fer i poštenim izborima i slobodnim medijima. Prošle nedelje započet je, posredstvom civilnog sektora, dijalog predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Predstavnici vlasti neretko, kao argument za svoje postupke navode da su im građani na izborima dali podršku.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković misli da većina građana Srbije ima svest da politika odlučuje o njihovim sudbinama, ali da ne vide realnu šansu da na to na bilo koji način utiču.
"Ne veruju u opoziciju, a vide da je podrška vlasti u velikoj meri stvar pragmatske orijentacije i ogromne širine koju su politički klijentelizam i partijsko zapošljavanje doveli kod nas", kaže Stojiljković.
On navodi da je za razliku od istraživanja iz 2007/8 godine, kada su mladi i drugi građani na pitanje šta je najvažnije za njihovu promociju, odgovarali da je to upotrebljivi set znanja koji omogućava bavljenje unosnim poslovima, a da danas trećina ispitanika kaže da bi uzela bilo koju partijsku knjižicu koja je potrebna da bi došla do posla.
Facebook Forum