Dostupni linkovi

Crni bilans poginulih u vojnoj industriji Srbije


Napuštena proizvodna hala fabrike "Zastava oružje" u Kragujevcu (ilustracija)

Ministarstvo odbrane Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je u nesrećama u objektima Odbrambene industrije Srbije od 2000. godine do danas smrtno stradalo 15 osoba, dok je 52 povređeno. U taj "crni bilans" nije uračunata pogibija četvoro ljudi u nedavnom požaru u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu, posle kog se još jednom postavilo pitanje uzroka čestih nesreća u srpskoj namenskoj industriji.

Ljudski faktor i sistemski propusti, ocenjuju sagovornici RSE, najčešći su razlozi za učestale nesreće u visokorizičnom sektoru proizvodnje oružja i municije u Srbiji.

"Situacija jeste alarmantna, ako uzmemo u obzir činjenicu da su ovi incidenti postali gotovo redovna pojava. To ukazuje da nešto na sistemskom nivou ne funkcioniše onako kako bi trebalo", kaže iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović, napominjući da sve te događaje kao uzrok najčešće povezuje nepoštovanje procedure.

U protekle dve decenije skoro svake godine događali su se veći ili manji akcidenti u fabrikama naoružanja i pogonima specijalne namene. Do poslednje nesreće prošlo je samo dve godine bez žrtava u namenskoj industriji.

Od 2000. godine do danas smrtno je stradalo 15 osoba, dok je 52 povređeno
Od 2000. godine do danas smrtno je stradalo 15 osoba, dok je 52 povređeno

Najčešći uzrok nesreća u odbrambenoj industriji je ljudski faktor, mada su često uzroci kombinovani, gde jedan faktor izaziva pojavu drugog, navodi se u odgovoru Ministarstva odbrane Srbije na pitanja RSE.

"Od 2000. godine u sedam privrednih društava Odbrambene industrije Srbije (OIS), koja su u nadležnosti ovog ministarstva, dogodio se 51 akcident. Pri čemu je 27 bilo usled ljudskog faktora, 20 tehničko-tehnološkog faktora ili otkaza, i četiri događaja gde uzroci do danas nisu utvrđeni. U tim događajima bilo je ukupno 15 smrtno stradalih i 52 povređena lica, 20 teže i 32 lakše", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane (MOD).

Pre Kragujevca, nesreća u namenskoj industriji dogodila se u maju 2015. u valjevskom "Krušiku", gde je u eksploziji detonatorske kapisle povređeno sedam radnika. U istoj fabrici 2014. je poginuo poslovođa kada ga je pogodio čelični otkivak koji je izleteo iz prese.

Vladimir Jakovljević, profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost, kaže da je reč o najrizičnijoj industriji i podseća da su se slične nesreće dešavale i u visokorazvijenim zemljama.

"To je jedan rizik, da kažemo uračunat rizik, sa kojim se mora dobro upravljati i koji se mora prevenirati", ističe Jakovljević za RSE.

U Ministarstvu odbrane navode da se u OIS sprovode adekvatne mere bezbednosti, čije sprovođenje pored MOD-a između ostalih kontrolišu i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo rada.

Ljudski faktor je presudan u vojnoj industriji
Ljudski faktor je presudan u vojnoj industriji

"Uzimajući u obzir uslove poslovanja naše industrije, kao i povećan intenzitet proizvodnje poslednjih par godina, možemo konstatovati da su nesreće u preduzećima Odbrambene industrije Srbije ređe nego u sličnim pogonima drugih zemalja", navodi Ministarstvo odbrane.

Ljudski faktor presudan je u vojnoj industriji, prilikom rastavljanja stare municije i granatnih punjenja, u radu sa eksplozivom, proizvodnji baruta i pešadijske municije, jer je u pitanju tehnologija koja zahteva precizno rukovanje i ne dozvoljava ni minimum odstupanja od propisa.

"Ljudski faktor može ići od najneposrednijeg izvršioca do menadžmenta. Menadžment je uvek tu najodgovorniji da obični radnici poštuju procedure koje su izuzetno stroge", kaže Predrag Petrović.

Ministarstvo odbrane, kako saopštava, unapređuje bezbednost i kroz stalno unapređenje proizvodnih tehnologija. Međutim, od NATO bombardovanja 1999. godine, kada su proizvodni kapaciteti uništeni i značajno oštećeni, nije bilo značajnijih investicija države, već su, koliko su mogla, ulagala sama privredna društva odbrambene industrije. Od 2013. do 2016. realizovane su investicije od 83,2 miliona evra, dok su za 2017. planirana ulaganja od 61,7 miliona.

"Cilj investicija je revitalizacija i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pri čemu svaka investicija ima značajan uticaj na unapređenje bezbednosti, jer se uz novu tehnološku opremu ugrađuju i sistemi zaštite", objašnjava se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Zastarela tehnologija, kaže profesor Vladimir Jakovljević, takođe je jedan od faktora koji povećavaju rizik.

"Ekonomska situacija u zemlji mogla bi da utiče da se ta tehnologija osavremeni, da imamo odgovarajuća sredstva za detekciju i dojavu požara u tim pogonima, da imamo sredstva i stabilne instalacije za gašenje požara kojima ne treba čovek. Ako se nešto dešava takve instalacije reaguju i same gase i lokalizuju početni požar, sprečavaju dalje eksplozije", reči su Jakovljevića.

Godinama unazad ređale su se nesreće, a jedan od najtežih događaja u vojnim fabrikama u Srbiji dogodio se 4. septembra 2009. u fabrici municije ''Prvi partizan'' u Užicu u kojoj je od posledica četiri snažne vezane eksplozije u barutnom odeljenju poginulo sedam radnika, a petnaest je lakše povređeno.

Fabrika municije ''Prvi partizan'' u Užicu, septembar 2009. godine
Fabrika municije ''Prvi partizan'' u Užicu, septembar 2009. godine

Sedam radnika povređeno je 2008. u fabrici za proizvodnju eksploziva i pirotehnike korporacije "Trajal", a čak 40 radnika, policajaca i vatrogasaca otrovalo ili opeklo u nakon eksplozije buradi sa dimetoatom u "Galenici - Fitofarmacija" u Zemunu. U Leštanima je iste godine troje ljudi teško povređeno u fabrici za proizvodnju raketnih goriva.

Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja je istraživala neke od ovih slučajeva, smatra da je problem i što javnost nije upoznata sa rezultatima istraga.

"Čak i u onom slučaju eksplozije magacina u Paraćinu, ne zna se šta je sa tim postupkom, da li je na kraju neko završio u zatvoru, da li je nako odgovarao za to, kao i za druge slučajeve. Samo smo bili informisani da su postupci u toku", pojašnjava Petrović.

U oktobru 2006. godine 22 osobe su povređene kada je eksplodiralo 3,5 hiljade tona municije u vojnom skladištu kasarne ''7. jul'' u neposrednoj blizini Paraćina, dok su tri radnika poginula, a tri povređena, u eksploziji u ''Prvoj iskri'' u Bariču 29. maja iste godine.

Profesor Vladimir Jakovljević smatra da je ključ za sprečavanje ovakvih tragedija striktno poštovanje zakona.

"Kao profesor mogu reći da je edukacija majka svega. Dakle, obučavanje, osposobljavanje, sprovođenje preventivnih mera i strogo pridržavanje propisanih procedura", ukazuje Jakovljević.

Da bi se nesreće u namenskoj industriji svele na najmanju moguću meru, zaključuje Predrag Petrović, potrebno je sve istrage dovesti do kraja.

"Da odgovorni budu procesuirani i kažnjeni. Bez toga država ne šalje nikakvu poruku da se stanje u ovoj oblasti ubuduće unapredi", dodaje Petrović.

Tokom devedesetih troje radnika poginulo je u fabrici ''Milan Blagojević", dok je dvoje ljudi stradalo u požaru u fabrici ''Prva iskra'' u Bariču.

Najpogubnija nesreća dogodila se u zemunskoj fabrici hemijskih proizvoda "Grmeč", 23. juna 1995, gde je u eksplooziji poginulo 11 a povređeno devet radnika.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG