Dostupni linkovi

Novo antimigrantsko 'utvrđivanje' Mađarske


Mađarska izdvaja dodatnih 123 miliona evra za ograđene kampove i izgradnju paralelnog zida prema Srbiji (na fotografiji prelaz Kelebija)

Mađarska je potvrdila da je počela izgradnju nove ograde duž granice sa Srbijom, kako bi sprečila migranate da uđu u zemlju. Kako saznaje Radio Slobodna Evropa, ograda koja se postavlja paralelno sa već postojećom, imaće detektore za nadzor kretanja tokom noći, dok će između biti „rov”, kojim će patrolirati vojska i policija.

Vest sa mađarske granice, Han Tajer iz Pakistana dočekuje u staroj ciglani u Subotici, na severu Srbije, gde posle sedam pokušaja da pređe ogradu, u nehumanim uslovima živi već tri meseca.

Osećam se beznadežno otkako su počeli da grade drugu ogradu. Mi uvažavamo granicu, ali za nas ne postoji opcija da se vratimo. Možda ćemo pronaći neki drugi put, preko Hrvatske, ili negde drugde… Nama je ovde, u ovakvoj situaciji, bez hrane i po hladnoći veoma teško“, kaže on.

Posle tri meseca, koliko je proveo na jugu Srbije, u Prihvatnom centru u Preševu, Jasam Alijev iz Irana odlučio je da više ne čeka. Sada ne zna kako će dalje iz Subotice.

Ovo je veoma loša vest za izbeglice. Jako je teško preći i ovu jednu ogradu, a naročito će biti teško kada izgrade još jednu.“

Mađarski i poljski vojnici i policajci na granici sa Srbijom
Mađarski i poljski vojnici i policajci na granici sa Srbijom


Mađarska je 2015. godine podigla žičanu ogradu duž granice sa Srbijom i Hrvatskom, a sada izdvaja dodatnih 123 miliona evra za ograđene kampove i izgradnju paralelnog zida prema južnom susedu koji bi trebalo da „zaustavi ilegalni prolaz migranata“.

Očekujemo da se pritisak migracija svakog trenutka pojača na našoj granici. Zbog toga na tom mestu ojačavamo zaštitu“, izjavio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Kako javlja Javni servis Mađarske, nešto više od 10 kilometara ograde već je postavljeno i prema stavu zvanične Budimpešte, na tom delu „suštinski nema ulaska u Mađarsku”. Između prve i druge ograde nalazi se „manevarski prostor”, odnosno put koji će omogućiti „intervencije vojsci i policiji“. Uz brojne senzorne uređaje, kamere i snažne reflektore, sama žičana ograda ojačana je čeličnom armaturom koju je gotovo nemoguće preseći. Prema nezvaničnim informacijama, ova ograda biće završena do 1. maja, a na njenoj izgradnji angažovani su i zatvorenici.

Izgradnja nove ograde je, prema rečima sekretara u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Srbije Nenada Ivaniševića „unutrašnja stvar Mađarske“, ali i posledica nedostatka zajedničkog stava Evrope prema problemu migranata. On smatra da će hermetičko zatvaranje granice uticati na njihovo kretanje i zadržavanje u Srbiji.

Mislim da će, kada budu ubeđeni da ne mogu da pređu u Mađarsku, pokušati da pronađu druge rute, pre svega preko Bosne i Hercegovine. Pre nekoliko dana je jedan značajan broj i pokušao da ide tamo. Drugi broj migranata će pokušati da ide preko Crne Gore do Italije, a onda ’italijanskom rutom’. A treći deo neće ni pokušati da krene i neće ni dolaziti“, navodi Ivanišević.

Na teritoriji Srbije trenutno se, prema procenama, nalazi preko 7.700 izbeglica, migranata i tražilaca azila. Od tog broja, 85 odsto je smešteno u prihvatnim centrima, dok ostali, u strahu od deportacije i zatvaranja, borave u parkovima i barakama kod beogradske Železničke stanice, ali i u predgrađima na granici sa Mađarskom i Hrvatskom, gde sami ili uz pomoć krijumčara pokušavaju da izađu iz Srbije.

Navodeći da je njihov broj verovatno i veći, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila podvlači da ih nove ograde neće zaustaviti jer je reč o ljudima koji nemaju izbora.

Ljudi i dalje pokušavaju da pređu na najrazličitije načine. Svedoci smo da je i kamionski saobraćaj na granici sa Mađarskom usporen upravo zbog toga što ti ljudi žele da prođu pa, između ostalog, ulaze u kamione, cisterne, rizikuju život, penju se na krovove vagona, kamiona, plivaju preko Tise. Ukoliko ih mađarska policija uhvati ona ih, po svedočenju tih ljudi koje nama daju, brutalno bije, pušta pse na njih. Dakle, jedan odnos koji je daleko izvan vrednosti i propisa koji važe u ovom delu sveta. Svi se oni prebijeni vraćaju, ali pokušavaju ponovo“, kaže Đurović.

Novo „utvrđivanje“ Mađara pokazuje da, kako navodi, koncept zidova opstaje i da će odnos prema migrantima biti sve restriktivniji i brutalniji.

Koncept zidova opstaje: Radoš Đurović
Koncept zidova opstaje: Radoš Đurović


Ograde će samo pojačati krijumčarenje, kriminal i patnju ovih ljudi. Ako nije moguće poboljšati uslove života u zemljama iz kojih oni dolaze, onda je jedino rešenje njihova brža integracija. U poređenju sa ukupnom populacijom Evrope, oni dolaze u minornom broju i Evropa definitivno može da ih prihvati. Sa porastom nerazumevanja i antimigrantskom retorikom, Evropa seče sebi granu na kojoj sedi jer su zapadna društva nastala na migraciji, i situacija u svetu danas ne dozvoljava da se ponašate kao tvrđava. To su mnogi pokušavali ranije, ali nijedan takav koncept nije dao dugoročna rešenja, već naprotiv, samo je izazvao patnju, nerazumevanje i dalje nemire i potrese u tim društvima“, navodi Đurović.

U Helsinškom odboru Mađarske ocenjuju da Budimpešta suštinski nema razloga za postavljanje nove ograde prema Srbiji.

Po nama, ovo je pre svega političko rešenje. Činjenica je da postojeća kontrola na mađarsko-srpskoj granici zahteva angažovanje velikog broja policajaca. Policija i sindikati su zbog toga nezadovoljni, jer mnogi od njih rade daleko od svojih porodica, a istovremeno moraju da se bave poslom koji suštinski nije njihov zadatak jer nisu granična policija. Zvanična Budimpešta smatra da će izgradnjom takozvane pametne ograde biti smanjen broj policajaca na granici“, navodi Žolt Zadori iz Helsinškog odbora Mađarske.

Istraživanja, prema njegovim rečima, beleže sve veću netrpeljivost prema građanima iz većinski muslimanskih zemalja.

Brojke pokazuju da je situacija danas gora nego ranije. Na primer, decenijama je najveći stepen netrpeljivosti bio usmeren na romsku zajednicu, a danas na ovoj negativnoj skali prednjače građani iz muslimanskih zemalja“, dodaje on.

Desničarska vlada premijera Mađarske Viktora Orbana smatra migraciju jednom od najvećih pretnji Evropskoj uniji. Višemilionske sume koje su uložene u kampanju protiv izbeglica i migranata tako ostavljaju trajne tragove u mađarskom društvu.

  • 16x9 Image

    Vesela Laloš

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa i dugogodišnja saradnica iz Subotice za dnevni list "Danas".

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG