Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Medijsko rusofilstvo na briselskom putu


Izuzetak: Tabloidi zdušno pozdravili izbor Donalda Trampa za predsednika SAD

Politička praksa vlasti u Srbiji koncentrisana je na proces evrointegracija zemlje, koja je zaključno sa 2017. godinom otvorila 12 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom (EU). Međutim, ukoliko se prati izveštavanje lokalnih medija, pogotovu visoko tiražnih tabloida, pozitivni stavovi prema EU, odnosno SAD, daleko su ispod pozitivno intoniranih tekstova o Rusiji ili Kini.

Jedini izuzetak je kraj 2016. godine kada su upravo tabloidi zdušno pozdravili izbor Donalda Trampa za predsednika SAD najavljujući „zaokret“ u dotadašnjoj američkoj politici prema nezavisnosti Kosova. Kako zaokreta prema kosovskom pitanju u američkoj politici nije bilo, vrlo brzo su i srpski mediji nastavili istim putem. To pokazuje i istraživanje Radija Slobodna Evropa.

U toku 2017. godine u pet dnevnih novina bilo je 895 tekstova o Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pokazala je analiza RSE naslovnica dnevnih novina Blic, Kurir, Alo, Informer i Večernje novosti. Preovlađivale su teme o Srbiji između Rusije i Zapada i o tome kako Rusija brani Srbiju i srpske interese.

„Neće nas ostaviti na cedilu. Putinov plan ’brat’ za odbranu Srbije“, „Rusi tvrde: SAD neće pomirenje, spremaju novu ucenu za Srbiju“, „Nato u panici. Putin u Srpskoj gradi tri baze“, „Rusi grade tvrđavu pod ledom. Putinova nova podmornica uteruje strah u kosti“, samo su neki od naslova koje smo izdvojili u poslednjih mesec dana na naslovnim stranama tabloida Informer i Srpski telegraf.

„Vladajući blok oficijelno ima drugačiji stav, ali bez volje vladajućeg bloka takvi naslovi i takav pristup, koji imaju tabloidi, ne bi mogli da se pojave“, navodi novinar Dragan Janjić.

U pet dnevnih novina bilo je 895 tekstova o Rusiji i Vladimiru Putinu (ilustracija)
U pet dnevnih novina bilo je 895 tekstova o Rusiji i Vladimiru Putinu (ilustracija)

Uz te naslove uglavnom ide fotografija ruskog predsednika Vladimira Putina sa porukama da je Putin zaštitnik interesa Srbije, ali i nekima koje bi se mogle shvatiti kao zagovaranje primene nekih od modela aktuelne ruske politike u Srbiji.

Demonstriraju to i mnogi predstavnici vlasti, a nikako ne treba izuzeti ni predsednika države Aleksandra Vučića, koji su prepoznatljivi po olakom etiketiranju malog broja preostalih medija koji se upitno odnose prema radu vlasti, kao „američkih“, „plaćeničkih“ i slično. Nije zabeleženo da su u javnosti ikada i jedan ruski medij posebno izdvajali ili mu nametali slične etikete.

Janjić, koji je autor analize „Ruski uticaj na javno mnjenje u Srbiji - Poklapanje interesa“, precizira da se za „prolaz“ ka širim slojevima stanovništva Srbije koriste isti mediji na koje se oslanja vladajući blok predvođen predsednikom države Aleksandrom Vučićem, a naročito tabloidi.

Pri tome, navodi sagovornik RSE, ne treba gubiti iz vida to da većinska javnost prema ključnim pitanjima, poput Kosova, neguje identičan odnos kao i Rusija.

„Suština je u tome da su ti glasači, koji tako shvataju probleme i odnose u svetu, potrebni vladajućem bloku, a da vladajući blok nije u stanju da menja njihovo mišljenje“, kaže Janjić, uz komentar da tekstove u kojima se odobrava, pa i slavi Putinov politički trend, vidi kao utehu koja se šalje javnosti, u smislu „nemojte ništa da brinete, nas će veliki brat odbraniti ma šta mi uradili“.

„Od ’Trampe brate’ i ’Srbija za Trampa’ do neke potpuno proruske politike tipa ’dok je nama Putina nema nama problema’“, primećuje publicista Duško Bogdanović.

On ocenjuje da u uređivačkoj politici tabloida, sem nečega što bi moglo da asocira na vrlo dnevnu tematiku, nema konzistentnosti koja bi mogla navesti na jednostavan i neupitan zaključak o preovladavanju proruskog sentimenta.

„Teško je proceniti i istumačiti šta stoji iza naslova koje ste citirali budući da su to po meni ’fluidne uređivačke politike’. Tako da mi je teško da pretpostavim da iza toga stoji neka čvrsta uređivačka politika nego jednostavno kako im se koji dan ćefne kada je o svemu reč, uključujući i te ključne relacije prema svetskim mega silama“, smatra Bogdanović.

Balansiranje vlasti u Srbiji između EU i Rusije očito se prelama i na medije
Balansiranje vlasti u Srbiji između EU i Rusije očito se prelama i na medije

Međutim, osim popularnih tabloida, koji su prepoznatljivi kao neformalna glasila vlasti, uočljivo je preovladavanje afirmativnih medijskih sadržaja i u medijima koji ne nose predznak „žuti“.

Uočio je to i Franc Bogovič, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu (EP) i potpredsednik Grupe prijatelja Srbije u EP, koji je u intervjuu RSE sredinom decembra, rekao da je primetno da su u medijima preovladavali pozitivni tekstovi o Rusiji. Takav utisak izneo je nakon izveštaja „Medijametra“ (istraživački naučno-stručni projekat) o štampanim medijima u Srbiji, koji je predstavljen u EP.

Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da se može zaključiti da mediji imaju jedan pristrasan stav prema Rusiji koji određuje vlast, ali da se mediji ni na koji način tome ne odupiru.

„Naši mediji uglavnom ili potpuno nekritički podržavaju ono što je stav vlasti, a naša vlast, i to traje već nekoliko godina, ima jedan potpuno pristrasni stav prema Rusiji i ruskoj spoljnoj i unutrašnjoj politici, čak i oni mediji koji ne proizvode sami tu vrstu sadržaja, nemaju nikakav drugačiji, kritički odnos. Vrlo malo je mogućnosti da se čuje nekakvo drugačije mišljenje koje bi na neki način dovelo u pitanje taj opšti dominantni stav“, ocenjuje Veljanovski.

Balansiranje vlasti u Srbiji između EU i Rusije očito se prelama i na medije. Međutim, dok političari tvde da je kurs zemlje strogo proevropski uprkos prijateljstvu sa Istokom, iz medija bi se mogao steći utisak o proruskom opredeljenju.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG