Nakon Makedonije, i građani Kosova bi mogli da se suoče sa referendumom, odnosno da se izjasne o eventualnom sporazumu sa Srbijom, pod uslovom da Kosovo izradi i usvoji Zakon o referendumu. Analitičari, međutim, upozoravaju da je moguće da pitanje na referendumu ne oslika realnu situaciju. Ono što će EU naučiti iz makedonskog referenduma jeste da je pre svega važno imati unutrašnji politički i društveni konsenzus u slučaju dijaloga Kosova i Srbije, dodaju stručnjaci.
Predsednik Kosova Hašim Tači, koji zastupa ideju da pri postizanju konačnog sporazuma Kosova i Srbije treba da dođe do „korekcije granice“, odnosno do pripajanja Preševske doline Kosovu, kazao je u nekoliko navrata da bi o tome mogli da se izjasne građani Kosova na referendumu. Deluje da je referendum na Kosovu i dalje ’na stolu’.
Iz Predsedništva Kosova su u ponedeljak saopštili za Radio Slobodna Evropa da će „građani Kosova moći da iskažu svoju volju na eventualni sporazum Republike Kosova i Srbije putem referenduma“.
„Nakon toga, isti će se ratifikovati dvotrećinskom većinom poslanika u Skupštini Kosova“, dodaje se.
„Građani Republike Kosova moraju da budu u stanju da odlučuju u ovom tako važnom i istorijskom procesu, naročito sada kada smo svedoci značajnih razlika između političkih partija o dijalogu između Kosova i Srbije“, kazao je ranije Tači.
Artan Murati iz Kosovskog demokratskog instituta pre svega upozorava na poteškoće da se Zakon o referendumu usvoji zbog političke nesloge i zbog toga što i predsednik i opozicija ulažu napore da sponzoriziraju jedan takav zakon.
Ali, kako dodaje, i u slučaju održavanja referenduma, predsednik će uložiti napore da se građani izjasne o pitanju koje nije realno sa situacijom na terenu.
„Ukoliko se postavi pitanje ’Da li ste za pripajanje Preševske doline Kosovu’, ne verujem da postoji neki Albanac koji će biti protiv tako nečeg. Ali, u praksi, ideja o razmeni teritorije ili o korekciji ni jednom nije jasno objašnjena od predsednika šta tačno podrazumeva. Da li to znači da će Kosovo dati severni deo? Prema tome, jedno takvo pitanje ne bi bilo potpuno i ne bi oslikavalo realnu situaciju na terenu“, kazao je Murati.
S druge strane, kosovski analitičar Naim Rašiti kaže da Evropska unija može da nauči lekciju iz makedonskog referenduma u slučaju postizanja sporazuma između Kosova i Srbije, a nakon tolikog uloženog kapitala i poseta visokih zvaničnika. Politički i društveni konsenzus za dijalog ili sporazum je neophodan, dodaje.
„Naučena lekcija jeste da treba da se traži što veća uključenost kako bi se prethodno izgradio konsenzus, kao i to da sami građani trebaju da budu upoznati sa time šta se dešava u pregovorima. Takođe, možda bi trebale postojati različite faze implementacije kako bi sporazum bio što prihvatljiviji“, kaže Rašiti.
U suprotnom, ukoliko politička scena i dalje bude podeljena, može se desiti da referendum, bez obzira na modalitete i i sporazum, ne uspe, zaključuje Rašiti.
Facebook Forum