Dostupni linkovi

Razgovori Severne Makedonije i Bugarske zakočili na Goce Delčevu


Među preostalim nerešenim pitanjima je i poreklo revolucionara Goce Delčeva (Fotografija: Borisov i Zaev odaju počast Delčevu na njegovom gorbu u Crkvi Svetog spasa u Skoplju, 2019.)

Razgovori o događajima iz 19. veka u fokusu su jedanaestog sastanka Zajedničke makedonsko-bugarske mešovite komisije o istorijskim i obrazovanim pitanjima koji se održava online zbog pandemije COVID-19.

Teme su istorijske, ali određuju sadašnji trenutak u kom se nalazi Severna Makedonija, a nakon što je Bugarska pre dve sedmice, blokirala pristupne pregovore te države sa Evropskom unijom.

Na agendi dvodnevnog sastanka Komisije je i pitanje revolucionara Goce Delčeva, ideolog koji se borio za političku samostalnost Makedonije protiv njenog priključenja Bugarskoj krajem 19. veka. I Makedonci i Bugari ga smatraju svojim narodnim junakom, tvrdeći da je on makedonske, odnosno bugarske nacionalnosti.

Goce Delčev je bio revolucionar i ideolog Ilindenskog ustanka iz 1903. I Makedonci i Bugari ga smatraju svojim narodnim herojem. Dok se u Makedoniji 2. avgust 1903. smatra danom izbijanja bune za oslobođenje Makedonaca, Bugarska događaj posmatra kao borbu za slobodu makedonskih i trakijskih Bugara.

Komisija će razmatrati i pitanje makedonskih udžbenika o periodu Srednjeg veka i ranog osmanlijskog perioda. Prethodno je Komisija prošla bugarske udžbenike o tim periodima.

Na poslednjem sastanku, 15. i 16. oktobra u Skoplju, nije bilo nekih velikih pomaka u radu, odnosno bio je postignut mali napredak o makedonskim udžbenicima, ali ne i o kompleksnijoj temi, revolucionaru Delčevu.

Kopredsedavajući sa obe strane pre početka su razmenili ne mnogo optimističke poruke.

Pozitivne poruke na početku

Kopredsedavajući Komisije sa makedonske strane Dragi Đorđijev je za Radio Slobodna Evropa (RSE) uoči sastanka kazao je da je začuđen izjavom njegovog kolege sa bugarske strane Angela Dimitrova koji je ustvrdio kako je bugarska pozicija jedinstvena i politički monolitna, za razliku od makedonske.

Bugarski istoričar Dimitrov izjavio je, naime, kako je u nedavnom intervjuu premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izneo “novi pogled na prošlost”. Ustvrdio je kako su reči premijera Zaeva ulile nadu da postoji novi pogled na prošlost, ali da su naišle na ozbiljne kritike kolega u Severnoj Makedoniji, pa čak i članova Komisije.

“Pitanje je šta će se desiti sa tim razmimoilaženjem između rečenog na političkom nivou i te igre samostalnosti koju naše kolege (u Komisiji, op.a.) pokušavaju demonstrirati”, rekao je Dimitrov, protumačivši stavove makedonskih kolega kao signal da ih očekuje veoma napet rad u Komisiji, koji neće doneti mnogo rezultata.

Dimitrov (lijevo) i Georgijev (desno) pred novi sastanak Komisije nisu bili optimisti
Dimitrov (lijevo) i Georgijev (desno) pred novi sastanak Komisije nisu bili optimisti

Šta je izjavio Zaev?

Zaev je, naime, u nedavnom intervjuu bugarskoj agenciji BGNES izjavio da Makedonija i Bugarska da imaju zajedničku, a ne podeljenu istoriju, te da je Goce Delčev revolucionar i za Bugare i za Makedonce. Kazao je kako je Jugoslavija razdvajala dva naroda, te da Bugarska ne znači fašizam, već da je prijatelj Makedonije.

Kopredsedavajući Komisije sa makedonske strane Dragi Đorđijev za RSE je kazao kako je “začuđen zbog snažne političke izjave kolege člana akademskog i ekspertskog tela Dimitrova, i to u susret novog sastanka Komisije".

"Stav o monolitnoj političkoj poziciji u odnosu na poglede o prošlosti je kao eho jednog drugog vremena. Isto tako, tvrditi da je naš posao podređen političkim zahtevima i pogledima je akademski neprihvatljivo”, rekao je Đorđijev.

Povod za veto

U međuvremenu Bugarska je imala i zvaničnu primedbu da se krši Dogovor o dobrosusedstvu, koji je potpisan 2017 godine, i zbog toga što Zajednička komisija radi presporo. Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani je na to odgovorio da Komisija ne radi sporo, imajući u obzir da su i druge takve komisije radile godinama.

Nedostatak rezultata rada Komisije je jedan od razloga zbog kojih je Bugarska u Evropskoj uniji iskoristila veto za dalji napredak Severne Makedonije u integracijama sa Unijom.

Jedna od gorućih tema u bilateralnim odnosima dve države je makedonski jezik. Premijer Zaev i drugi predstavnici vlasti ponavljaju da će građani Severne Makedonije "u EU ući kao Makedonci koji govore makedonski jezik”.

Zvanična Sofija insistira da makedonski jezik nije postojao pre zasedanja ASNOM-a (Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije), 1944. godine.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharieva kaže da Sofija ne osporava sadašnji identitet Makedonaca, već onaj iz prošlosti. Bugarska je prva priznala nezavisnost Makedonije, rekla je nedavno ona.

“Sada je neophodno da Republika Severna Makedonija prizna istorijske realnosti povezane sa procesom stvaranja novog nacionalnog identiteta”, rekla je šefica bugarske diplomatije.

Šta su za Bugarsku 'istorijske realnosti'?

Istorijske realnosti, prema Sofiji, su navedene u memorandumu kojeg su poslali zemljama članicama EU - da Makedonci nisu postojali do 1944. godine. I bugarski premijer Bojko Borisov smatra da je kompromis moguć, ali je ponovio šta je za njih istorijska realnost.

“Bugarski komunisti i Komunistička internacionala, koje je kontrolisala staljinistička Moskve, želeli su da iz ideoloških razloga posle Drugog svetskog rata nasilno preobrate Bugare u Makedoniji u Makedonce. Bugari su tamo bili prinuđeni da se nazivaju Makedoncima”, kaže Borisov.

A Zaharieva dodaje i stav o makedonskom jeziku.

“Uveden je i napisan 1945. godine, na osnovu zapadnobugarskog dijalekta. Promenili su jedino malo gramatike, malo su dodali reči iz jednog drugog susednog jezika”, istakla je Zaharieva.

U međuvremenu, opoziciona VMRO DPMNE skoro svakodnevno održava proteste u Skoplju i drugim gradovima Severne Makedonije, tražeći ostavku vlade Zorana Zaeva, jer ona, prema njima, rasprodaje nacionalni identitet Makedonije, istoriju, jezik, tradiciju i druge vrednosti.

Protest i blokade u Severnoj Makedoniji zbog izjave Zorana Zaeva
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:41 0:00

Komisija, formirana na osnovu Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji Bugarske i Severne Makedonije, na dosadašnjih šest sastanaka uspela je dogovoriti i vladama dve zemlje predložiti zajedničko praznovanje Svetog Kirila i Metodija, Svetog Klimenta, Svetog Nauma i srednjevjekovnog vladara, cara Samoila.

Takođe, dala je i preporuke o poboljšanju delova udžbenika istorije za šesti razred u Makedoniji i za peti razred u Bugarskoj koji se odnose na antički period.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG